Podložni beton za temeljne ploče

1. Čemu služi podložni beton?

Kada se počne sa pripremom terena za izgradnju, prvo se sabija i konsoliduje tlo te nasipa šljunak različite granulacije, takozvani tampon. Nakon toga je potrebno dodatno ravnanje podloge podložnim betonom kako bi ona postala odgovarajuća za dalju gradnju. Time se dobija i dobra osnova za toplotnu izolaciju. Takođe, kada se podložni beton postavi ispod temeljne ploče, on predstavlja dodatnu zaštitu za armaturu temeljne ploče. Ponekad se desi da armatura temeljne ploče leži predaleko na dnu i zbog toga nije dovoljno dobro zaštićena. Na taj način beton koji se ulije ispod čini svojevrsni zaštitni sloj. Funkcija podložnog betona je, stoga, da zaštiti temeljnu ploču i uz to, kao rezultat, obezbeđuje ravnomernije sleganje temelja. Funkcija podložnog betona nije u tome da prenosi opterećenje.

Podložni beton se izliva preko sabijenog sloja nasute mešavine peska i šljunka, kroz koji su prethodno razvedeni svi odvodno-dovodni vodovi za kanalizaciju, vodu i struju. Zatim sledi temeljna ploča ili sloj izolacije, u zavisnosti od predviđenog sastava temeljne ploče.

2. Koliko široka i visoka treba da bude betonska podloga?

Podložni beton mora biti širi od širine temeljne ploče, tačnije, treba da je sa svake strane veći za oko 30-40 cm. Više od toga bi značilo preveliku potrošnju materijala bez stvarnog efekta na čvrstinu ili funkciju samog temelja. Oplata za podložni beton se jednostavnije radi od oplate za nosivi armirani beton. Ako dimenzije i gustina podložnog betona ne vrše pritisak, odnosno, ne šire oplatu, njeno dodatno ojačavanje nije potrebno, za razliku od one koja se postavlja za noseću konstrukciju. Visina podložnog betona mora biti 10-12 cm, u zavisnosti od nivoa tampona.

3. Marka betona za podložni beton

Beton za podlogu se može mešati direktno na parceli. Standardna klasa podložnog betona je C12/15. Ova, takozvana, marka betona ukazuje na to da u njemu nema mnogo cementa - dovoljna je jedna vreća cementa za pun mikser. Ovako mala količina cementa jeste dovoljna, budući da se u ovakvim situacijama od njega ne zahteva čvrstina. To je i razlog što podložni beton nije armirano-betonski, odnosno nema čelika u sebi.

4. Debljina i sastav podložnog betona

Uopšteno govoreći, beton se meša u odnosu cementa i peska od 1:3 do 1:5; za temeljnu ploču treba više cementa, a za podložni beton manje. Kada je sve spremno za ulivanje betona ispod temelja ili temeljne ploče, mora se pozvati stručnjak za geomehaniku, koji daje ulazne podatke za dodatno oblikovanje terena ili određuje koji parametri prenapregnutosti betona moraju da budu za podložni beton i temelj. U zavisnosti od uslova na terenu, može se odrediti tačna debljina podložnog betona, koja je obično između 8 i 12 cm.

Površina podložnog betona mora biti što je moguće ravnomernija. To je posebno važno ako se hidroizolacija postavlja direktno na njega. U tom slučaju, površina podložnog betona takođe mora biti dovoljno hrapava.

5. Postavljanje izolacije i hidroizolacije na podložni beton

Podložni beton se izvodi preko sabijenog tampona, koji mora imati što ujednačeniju površinu bez neravnina, udubljenja ili šupljina. Zatim se preko podložnog betona postavlja XPS sloj toplotne izolacije koji treba da je odgovarajuće čvrstine. Kada se termoizolacija postavlja na podložni beton, oplata i zaptivna folija se postavljaju po obodu, da bi se sprečilo curenje cementnog mleka tokom procesa izlivanja betona, što bi moglo dovesti do smanjenja čvrstine betona. Zatim sledi ugradnja čelične armature i izlivanje betona za temeljnu ploču. Nakon postavljanja toplotne izolacije, sa radom može odmah da se nastavi. Ukoliko to iz bilo kog razloga nije moguće, termoizolacija se mora zaštititi geotekstilom da je ne bi oštetilo sunce.