Vrste temelja – trakasti, tačkasti ili temeljna ploča?

1. Tačkasti temelji

1.1. Šta su tačkasti temelji?

Za razliku od temeljne ploče koja se radi iz komada i monolitna je, ova vrsta temelja je zapravo skup manjih, pojedinačnih temelja napravljenih na tačno određenim mestima, u kotnim tačkama. Pod ovim pojmom se podrazumeva i sistem temelja, koji se sastoji od više istovetnih elemenata koji nose i prenose opterećenje objekta na tlo. Tačkasti temelji se najčešće prave od armiranog betona - kao i većina vrsta temelja. U poređenju sa temeljnom pločom i trakastim temeljima sežu dublje u zemlju, budući da uglavnom trpe vučne sile, gotovo bez zateznih. Razlika u odnosu na temeljne ploče i trakaste temelje je i u tome što tačkasti temelji ne nose opterećenje ni jednog linearnog konstruktivnog elementa, odnosno, zidova. Ako je zid izgrađen na tačkastim temeljima, u njemu se moraju sakriti drveni ili čelični stubovi koji predstavljaju nosive elemente.

1.2. Upotreba tačkastih temelja

Tačkasti temelji se uglavnom koriste za temeljenje tačkastih elemenata objekta. To uključuje stubove, stepenice, dimnjake i dalekovode. Ovi su temelji namenjeni prenošenju opterećenja sa određenih tačaka na nosive površine. U principu važi pravilo da tačkasti temelji nikada nisu jedini temeljni sistem, jer bi to dovelo do neravnomernog sleganja objekta. Temelji objekta su dakle povezani, što znači da se umesto tačkastih, praktično dobijaju trakasti temelji sa proširenjima.

1.3. Tačkasti temelji - izvođenje

Kao i većina temelja, tačkasti temelji se ulivaju u kalup na samom gradilištu, u građevinsku jamu koja je unapred pripremljena. Podloga jame mora biti dobro utvrđena, posebno poravnana. Na tačkasti temelj se postavlja stub koji se na različite načine vezuje za njega. Ta se veza može izvesti preko vertikalne armature, a mogu se ugraditi i čelične ploče. Jedan od načina je i izrada točkastih temelja sa posebnim udubljenjima, u koje se naknadno postavljaju montažni stubovi. Na kraju, ali ne i najmanje važno, mogu se postaviti i takozvane stope u obliku čaša, koje se nakon postavljanja stubova zaliju betonom.

2. Trakasti temelji

2.1. Šta su trakasti temelji?

Trakasti ili pojasni temelji su bili najčešće korišćeni u prošlosti, ali poslednjih decenija ovu ulogu postepeno preuzima temeljna ploča. Najlakše ih je opisati i zamisliti kao male zidove ispod zemlje, koji prenose opterećenje objekta na tlo i tako ga rasterećuju. Kao što tačkasti temelji prenose opterećenje na tlo u tačno određenim tačkama, tako i trakasti prenose opterećenje linearnih konstruktivnih elemenata na tlo, kao što je, na primer, opterećenje zidova. Trakasti temelji ne nose opterećenje po dužini, već po vertikali i dijagonalno.

2.2. Trakasti temelji - upotreba

Trakasti temelji se mogu koristiti za različite objekte, od porodičnih kuća do većih poslovnih zgrada. Njihova glavna prednost je to što su međusobno povezani. Takav konstruktivni sistem temelja sprečava neravnomerno sleganje zgrade. Do sleganja ili nasedanja može doći usled zemljotresa ili drugih tektonskih pomeranja površine i prekomernog opterećenja objekta (zbog neodgovarajućeg dimenzioniranja (gabarita) konstruktivnih elemenata). Posledice mogu biti pucanje zidova i uopšte slaba nosivost cele kuće. Pošto se pukotine na objektu nikada ne pojavljuju na ujednačenom rastojanju niti u pravilnim intervalima, onaj deo zgrade sa više pukotina i posledično manjom nosivošću, počinje da sleže brže od neoštećenih delova objekta. Do neravnomernog naleganja temelja može doći i ako tlo nije pravilno pripremljeno, odnosno, ako podloga nije dovoljno čvrsta, nabijena i kompaktna.

2.3. Izvođenje trakastih temelja

Iako postoje zabeležene verzije od čelika i drveta, trakasti temelji se praktično uvek prave od armiranog betona, s horizontalno položenim armiranim ojačanjima. Drvenih trakastih temelja ima u nekim mestima na starim objektima, ali oni predstavljaju samo kulturno nasleđe, a ne moderni princip gradnje. Horizontalna ojačanja trakastih temelja su neophodna kako bi se povećala krutost temelja i sprečilo stvaranje pukotina.

2.4. Izolacija trakastih temelja

Izgradnjom i izvođenjem trakastih temelja sve više se nastoji da se gradnja pojednostavi, ali istovremeno i ispune svi uslovi energetski efikasne gradnje, odnosno, podizanja niskoenergetskih zgrada. Trakasti temelji predstavljaju izazov u ​​tom pogledu jer termoizolacija ne može da se postavi bez ijednog prekida, u stvari, da omotač objekta bude kontinuiran; prekid mora da se napravi baš kod temelja što, naravno, stvara neželjene toplotne mostove.

Pod trakastim temeljima termoizolacija mora biti izuzetno čvrsta i otporna zbog opterećenja, zapravo, kontinuiranog pritiska koji objekt vrši baš u tim tačkama i celoj liniji temelja. Zato je odluka o detaljima izvođenja temelja koju donese inženjer-statičar presudna. Kada su u pitanju niskoenergetski objekti, projektanti radije biraju temeljne ploče, budući da one obezbeđuju zaštitu bez toplotnih mostova. Osim toga, temeljna ploča, za razliku od trakastih i tačkastih temelja, zahteva manje iskopa i skoro nikakvu oplatu.

3. Nosač temelja

Nosači temelja nisu najčešći metod temeljenja, međutim, ponekad je njihovo korišćenje neophodno. Njihovom izvođenju se pribegava kada temeljenje sa tačkastim temeljima nije moguće, zbog očekivanog neravnomernog sleganja objekta ili nekog drugog razloga. Nosači temelja se, na primer, postavljaju onda kada stubovi treba da prenose opterećenje s objekta direktno u zemlju. Nosač prihvata i prenosi opterećenje u jednoj tački, ali svakako i dalje jeste pod stalnim pritiskom. Zato stubovi koji stoje na nosačima moraju biti postavljeni u pravilnim razmacima.

4. Temeljna ploča

4.1. Kada se koristi temeljna ploča?

Temeljna ploča se izvodi skoro uvek kada su u pitanju veći, zahtevniji objekti. Donedavno su trakasti temelji najčešće korišćeni za manje stambene zgrade, ali je u poslednje vreme preovladao trend da se i za porodične kuće sve češće izvode temeljne ploče. One se uglavnom koriste na slabo nosivim zemljištima, ali se zbog pojednostavljenja posla odnedavno koriste i na solidnim terenima. Temeljna ploča sprečava neravnomerno naleganje objekta, jer smanjuje naprezanja ispod temelja zbog prenosa površinskog opterećenja. Ovo posebno važi ako je tlo na kome će zgrada stajati slabo nosivo. Takvi temelji su takozvana sistemska rešenja, jer povezuju toplotnu izolaciju, hidroizolaciju i noseću temeljnu ploču u jedinstven sklop. Takvo rešenje omogućava i izgradnju bez toplotnih mostova na spojevima temelja i zidova.

4.2. Izvođenje temeljne ploče

Temeljna ploča, za razliku od tačkastih i trakastih temelja, takođe zahteva pliće iskope, a oplata za kalup je mnogo lakša. Temeljna ploča je uvek od armiranog betona, ali može imati različite debljine kroz presek u zavisnosti od toga šta će se graditi iznad nje. Za manje objekte, po pravilu, ipak se pravi ploča ujednačene debljine celom površinom, jer različite debljine nisu ni potrebne. Dimenzije temeljne ploče, kao i dimenzije trakastog ili tačkastog temelja, moraju uzeti u obzir opterećenje temelja, nosivost tla i kvalitet betona.

4.3. Izolacija temeljne ploče

Ako se radi o niskoenergetskom objektu, uvek se preporučuje temeljenje temeljnom pločom. Njome se obezbeđuje vrlo dobra termička zaštita, bez toplotnih mostova. U poslednje vreme, temeljna ploča se sve češće postavlja preko termoizolacije i takvo izvođenje je pokazalo brojne prednosti.

5. Šipovi

Duboko temeljenje, odnosno kotvljenje ili pobijanje šipova primenjuje se kada je nosivo tlo izuzetno loše. Takav primer su močvarni ili peskoviti tereni gde se šipovima mora doći do „zdrave“, čvrste, noseće podloge.

Projektanti mogu da se opredele za betonske, drvene, čelične ili šipove od šljunka. Izbor vrste šipova zavisi od dubine na kojoj se nalazi nosivo tlo, nosivosti uopšte, veličine objekta, ekonomičnosti, raspoložive tehnologije, karakteristika opterećenja i još mnogo toga.

Šipovi se, takođe, mogu dalje podeliti na tipove ili podvrste. Ima stubova koji se postavljaju na „zdravu“ podlogu i koriste se uglavnom kada je u pitanju pliće temeljenje. Postoje i takozvani viseći ili lebdeći šipovi, i oni su fiksatori za još pliće temeljenje. Postoji još jedna vrsta šipova, a to su stubovi koji prenose opterećenje delimično trenjem, a delimično ojačanjem.

Tip temelja predlaže arhitekta, a zatim nosivost mora da proveri statičar. Samo on/ona može zaista odrediti koja je vrsta temelja najprikladnija.