1. Temelj i temeljna ploča - šta sve treba da znate?

Temelj je osnova na kojoj se bazira izgradnja svakog objekta. Vrsta temelja se bira prema karakteristikama zemljišta na kom određeni objekat treba da bude podignut i predviđenoj energetskoj efikasnosti. Pri gradnji porodičnih kuća izbor uglavnom pada na pojasne temelje, premda zbog modernih tehnologija gradnje (montažnih, pasivnih, štedljivih i svih sličnih), sve češće se bira temeljna ploča. Odluku o temelju obično donosi arhitekta. Međutim, proračun nosivosti i opterećenja radi inženjer-statičar.

1.1. Sastav zemljišta

Pre nego što radovi počnu, mora se proveriti da li u zemljištu postoje neki vodovi (vodovod, kanalizacija, elektrovodovi, telekomunikacioni ili slično) koji se ne smeju oštetiti prilikom kopanja. Zapravo, moraju se dobro upoznati i proveriti ceo plac i okolina. Iskopavanje može narušiti ravnotežu tla te izazvati klizište ili urušavanje. Sastav zemljišta je takođe vrlo važan zbog izbora mehanizacije kojom će se raditi.

1.2. Temelj ili temeljna ploča?

Na izbor tipa temelja utiču isključivo vrsta i nosivost terena. Ako je nosivost odgovarajuća, može se izabrati neki od postojećih, pri čemu se onda mora voditi računa o dubini do koje se tlo ledi (50-100 cm). Ako je tlo slabije nosivosti, uglavnom se bira temeljna ploča zbog manjih kontaktnih površina i slabijeg pritiska.

1.3. Ojačavanje terena

Postoje načini da se poveća nosivost tla. Može da se mehanički sabije, odnosno, komprimira, da se skine površinski sloj da bi se došlo do čvrste podloge, da se spusti nivo podzemne vode ili tlo može da se injektira; svakako, ima ih još, ali je najvažnije to da se tlo stabilizuje. Ukoliko ne preostaje ništa drugo, da bi se izbegla opasnost pomeranja tla, mogu da se naprave dubinski temelji, odnosno da se šipovi pobiju do zdrave podloge pa da se na njima napravi temelj.

1.4. Hidroizolacija

Svaki temelj, bez obzira na visinu podzemnih voda, mora da se zaštiti hidroizolacijom. Ako se radi temeljna ploča onda se ispod nje mora betonirati podloga, a kada su u pitanju tačkasti ili pojasni temelj, betoniranje se radi preko njih. Vrlo je važno da hidroizolacija nigde ne bude prekinuta, da je „iz komada“, pošto se samo tako može sprečiti prodiranje vode u temelj, a samim tim i u objekat. Vrlo često se desi da spoj vertikalne i horizontalne hidroizolacije ne bude dobro urađen i vlaga tada uđe i ispod i kroz konstrukciju. Hidroizolacija i sama mora biti zaštićena od mehaničkih oštećenja do kojih može doći prilikom nasipanja zemlje po završetku izgradnje ili pri prirodnom sleganju tla. Pored hidroizolacije, oko temelja mora da se obezbedi i drenaža koja će omogućiti oticanje vode dalje od objekta.

2. Izvođači radova

Građevinci često upozoravaju da se situacija na gradilištu mora svakodnevno pažljivo pratiti i kontrolisati te da se sve odluke moraju donositi isključivo uz konsultacije i uz saradnju sa stručnjacima određenih profila, jer su svi radovi u početnim fazama izgradnje presudni za kvalitet, postojanost i trajnost samog objekta.  

3. Vrste temelja

Temeljenje može biti plitko ili duboko, a sami temelji prema geometrijskom obliku - pojasni, tačkasti ili u vidu ploče. Ako je temeljenje plitko, opterećenje objekta prenosi se na površinu zemlje, a kod dubokih temelja sile teže prenose opterećenje u dubinu, na zdravo tlo koje je dovoljne nosivosti.

3.1. Tačkasti temelj

Tačkasti temelji su takva konstrukcija da omogućavaju prenošenje opterećenja na određene tačke. Takvi nosači konstrukcije su, recimo, stubovi ili slični elementi, kao što su stepeništa, dimnjaci ili dalekovodi. Osnovni uslov za ovakvo temeljenje je tvrdo tlo i tu nema opasnosti od rasedanja. Tačkasti temelji se rade direktno u građevinskoj jami na odgovarajuće pripremljenoj podlozi. Kada se jama naspe, na tačkama temelja se postavljaju stubovi učvršćeni vertikalnom armaturom i čeličnim pločama. U tačkastom temelju mogu se ostaviti i rupe (šupalj temelj) u koje se naknadno postavljaju montažni stubovi koji se zalivaju betonom.

3.2. Pojasni temelj

Kod pojasnih temelja, težina se sa linijskih konstrukcijskih elemenata (zidova) prenosi do tla vertikalno i horizontalno. Oni se prave od poprečno postavljene armature i betona. Zadatak armature je da ukruti temelj i spreči pucanje do koga može doći usled neravnomernog nasedanja zemljišta.

3.3. Nosači temelja

Nosači se retko koriste i to samo onda kada je tlo toliko slabo da se ne mogu uraditi ni tačkasti temelji. Nosači temelja prenose opterećenje sa stubova u tlo. Nosači se u tom slučaju opterećuju kao da su tačkasti temelji, a nose težinu linijski, kao da su pojasni.

3.4. Temeljna ploča

Za veće i zahtevnije objekte po pravilu se uvek koriste temeljne ploče. Ovakav način temeljenja sve češće se koristi i za porodične kuće, pogotovo kada je u pitanju nestabilan teren. Temeljna ploča ne dozvoljava neravnomerno nasedanje te se i naprezanje ispod samog temelja smanjuje.

Temeljne ploče se prave različitih debljina preseka, ali se za porodične kuće obično uzima jedna ploča i jedna debljina. Kada se određuje debljina bilo temelja bilo temeljne ploče, vodi se računa o opterećenju objekta, nosivosti i vrsti betona.

3.5. Šipovi

U slučejevima kada je zemljište vrlo slabo i nestabilno, koristi se duboko temeljenje kojim se može doseći zdravo tlo dublje ispod površine. Takvi, slabonosivi tereni najčešće su ilovača ili pesak. Duboko temeljenje se radi šipovima, odnosno stubovima koji mogu biti od drveta, čelika ili betona, a prave se i od cevi koje se pune agregatima. Izbor tipa šipova zavisi od više faktora od kojih su najvažniji potrebna dubina, veličina objekta, raspoloživa mehanizacija i slično. Šipova takođe ima raznih - bušenih, izlivenih, stojećih, visećih, kosih, CFA, franki, mega itd.  

4. Proces pravljenja temeljne ploče

4.1. Projekt

Kao i za bilo koju drugu gradnju, i za temelj se prvo pravi projekt za izvođenje. Projekt temeljne ploče se radi na osnovu dobijenog geomehaničkog elaborata i sastoji se od više planova i nacrta. Prvi je arhitektonski plan temeljne ploče iz koga se vide dimenzije, debljina, tipovi slojeva ispod ploče, od termo do hidroizolacije i, eventualno, tampona. Deo projekta su i nacrti armature, instalacija i proboja. Planovi moraju da sadrže i predmere, odnosno, popise materijala i izvođačko-zanatskih radova. Svaki ovakav projekt radi se isključivo za jedan konkretan objekat i mora da sadrži sve specifične podatke i informacije o uslovima i lokaciji. Nacrti proboja su vrlo važni jer moraju biti detaljno obeleženi i tačno pozicionirani, s obeleženim veličinama zaštitnih cevi i tačkama izlaska ispod ploče. Svakako, nacrt temeljne ploče mora biti usklađen s ostalim delovima gradnje objekta.

4.2. Prijava i uređenje gradilišta

Pre početka izgradnje, nadzornik gradilišta prijavljuje sve učesnike radova. Lokacija se obeležava građevinskom tablom i ograđuje. Na osnovu projekta za građevinsku dozvolu geodeta kolči dimenzije, odnosno, obeležava širinu i visinu objekta. Pre početka iskopa građevinske jame postavljaju se građevinski profili.

4.3. Iskop

Kada se obeleže granice objekta, počinje iskop građevinske jame. Pri tom, kada se skloni površinska zemlja, počinje iskop određen planom. U slučaju da se radi o slabonosivom terenu, radi se dublji iskop dok se ne dođe do tvrde podloge. Iskopana zemlja se potom, osim ako planom nije određeno drugačije, odvozi na deponiju.

4.4. Priprema podloge za temeljnu ploču

Da bi se svi radovi odvijali lakše i tačno prema planu, dno temeljne jame se ravna i sabija. Ravnanje i sabijanje nisu neophodni ako je u pitanju tlo koje je već takvo. Ako ima potrebe onda se dosipa zemlja ili pravi tampon. Podloga mora imati određen nagib, kako bi voda prirodnim padom oticala ispod temeljne ploče.

4.5. Razvođenje instalacija

Na dnu temeljne jame se, pre postavljanja izolacije, polažu zaštitne cevi u kojima su instalacije i one se zaliju betonom tako da budu zaštićene od pritiska koji vrši objekat.

4.6. Vertikalni proboji

Instalacije koje se u horizontalnom položaju razvlače ispod temeljne ploče moraju se i vertikalno povezati s onima u objektu na posebno određenim mestima, koje projektant unapred određuje planom i u nacrtima. Ta mesta se nazivaju probojima i vrlo je važno njihovo precizno pozicioniranje, budući da naknadne izmene nisu moguće.

4.7. Drenaža

Pravilno postavljena drenaža ima zadatak da odvodi atnosfersku i podzemnu vodu od objekta. Način izvođenja drenaže zavistan je od karakteristika zemljišta i oblika iskopa. Može da se napravi i takva da odvodi kišnicu kroz drenažnu cev, kanal ili sabirnice u rezervoar ili javne odvode.

4.8. Geotekstil

Neki od mnogobrojnih vrsta geotekstila postavlja se ispod cele površine objekta i još dva metra šire i duže od obeleženih dimenzija. Njegova je uloga da odvoji termoizolaciju od terena, i da istovremeno omogućava prirodno isparavanje vode i gasova iz zemlje.

4.9. Termoizolacija

Termoizolacija se postavlja i ispod temeljne ploče. Najbolji materijal za to je penasto (porozno) staklo odgovarajućih karakteristika koje ga čine termoizolacionim, protivpotresnim i otpornim na pritisak. Ugrađuje se brzo, tako što se postavlja sloj debljine 20-30 cm i komprimuje vibro-pločom.

4.10. Podložni beton

Preko termoizolacionog tampona postavlja se folija koja razdvaja tu izolaciju i beton, a istovremeno sprečava da cementno mleko iscuri u sloj izolacije. Potom se radi šalovanje i u tu oplatu ulije beton. Na kraju se beton poravna da bi sledeći sloj, hidroizolacija, što bolje nalegla preko njega.

4.11. Hidroizolacija

Preko sloja podložnog betona postavlja se hidroizolacija čiji je osnovni zadatak da spreči prodiranje vode u temelj i dalje u sam objekat. Ne preporučuje se postavljanje hidroizolacije na temeljnu ploču zbog neizbežnih proboja, koji bi mogli i nju da probiju. Kroz njih bi voda lako prolazila i u temelj i u konstrukciju te nanela velike štete, naročito ako je drvena.

4.12. Armirano-betonska temeljna ploča

Postavljanje armirano-betonske temeljne ploče počinje se šalovanjem, odnosno, postavljanjem oplate tačno prema arhitektonskim nacrtima. Armatura se rasporedi prema planu postavljanja armature i zalije betonom. Gornja površina ploče se izniveliše i izravna. Postoji i varijanta postavljanja nešto šire ovakve ploče, tako da bi se oko nje lakše postavila toplotna izolacija.

4.13. Ivična termoizolacija

U ovom slučaju, zapravo se termoizolacija razvlači oko temeljne ploče u fazi šalovanja, a može se dodati i naknadno, lepljenjem. U tom je slučaju najvažnije koje debljine će biti izolacija kako bi mogla da se spoji sa hidroizolacijom cokle oko kuće.

4.14. Uzemljenje

Uzemljenje temelja mora biti povezano s armaturom objekta.