Ovčja vuna, drvena vuna i drugi izolacioni materijali

1. Zašto su prirodna vlakna dobar izolator?

Vrste prirodne izolacije su one koje su naročito dobre za stanare, budući da u njima nema veštačkih tvari, a nema ni ekološki spornih primesa. Prirodna izolacija je bolja za ljude i dok se njome radi i dok se u njenim rezultatima uživa. Prirodna vlakna su uvek i ekološka, pošto smanjuju negativan uticaj na okolinu kakav je, na primer, ispuštanje ugljen-dioksida. Naposletku, u poređenju s veštačkim, prirodni izolatori su efikasniji.

Ima više vrsta prirodnih izolatora kao što su lanena, kokosova i drvna vlakna, konoplja, vuna, trska, perlit (ekspandiran vulkanski kamen) i njima slični. Ovoga puta pažnju ćemo posvetiti nekima od najčešće korišćenih prirodnih termoizolatora ili izolacionih materijala.

2. Lanena vlakna

Lanena toplotna izolacija vrlo pozitivno deluje na boravišni ambijent, zapravo, održavanje prirodne ventilacije i zdrave klime u kući. Između ostalog, reguliše vlagu u prostoru tako što je apsorbuje i potom postepeno ispušta. Osim toga, lanena vlakna upijaju mnogo ugljen-dioksida iz vazduha i zato su dobra za prirodnu sredinu. Kao izolator toplote ona su vrlo efikasna. Ovakav izolacioni materijal može da se koristi u novogradnji i pri renoviranjima. Kada se radi renoviranje, stara izolacija može da se ponovo iskoristi.

Između ostalog, lanena vlakna imaju takozvanu kapilarnu strukturu pa zato odlično regulišu vlažnost u unutrašnjosti objekta. To u praksi znači da vlakna vlagu apsorbuju iz vazduha, pa je postepeno emituju nazad u prostor. Isto tako, veliki su potrošač ugljen-dioksida, pa i na taj način pozitivno utiču na kvalitet vazduha u unutrašnjosti objekta. Koriste se i kao zvučni izolator, fleksibilne su, a odlikuju ih još otpornost na mehaničke uticaje i temperaturne promene te UV zračenje. Trajanje im se procenjuje na više od 70 godina.

Lanena toplotna izolacija se može naći u različitim oblicima, mada se najčešće proizvode ploče. Takve lanene ploče se najviše koriste za izolaciju krova, zidova i podova. U obliku traka se upotrebljavaju za zatvaranje manjih i većih šupljina i otvora. Lanene trake se proizvode izvlačenjem i polarizacijom prirodnog lana kome se vermikulit dodaje kao stabilizator. Ove trake čak mogu da se koriste kao termoizolacija za kamine, kotlove i parno grejanje, a sa druge strane, za zaštitu useva u proizvodnji povrća, bilja i cveća, u plastenicima, pošto ih insekti ni patogene bakterije ne napadaju (deluju kao prirodno antiseptičko sredstvo). 

Naročiti proizvod od lanene vune je filc, koji je najčešće podna izolacija, a može se naći i u obliku traka od lanenog filca koje služe za smanjenje prenošenja buke među gredama krovne konstrukcije kao i na spojevima zida i poda. Lanena vlakna se mogu naći i u komadićima kojima se ispunjavaju veće šupljine.

Lanene ploče su najčešće u dimenzijama 120x60 cm, debljine 5-10 cm. Imaju toplotnu provodljivost od 0,038 V/mK, ne provode struju i nisu elektrostatičke, a trpe temperature do 160°C.

Lanene ploče koštaju oko 15 EUR/m2, debljine 16 cm.

3. Drvena vuna - izolacione ploče od drvnih vlakana

Izolacija od drvnih vlakana, odnosno, drvena vuna se jednostavno i brzo postavlja, naročito kada je u obliku ploča. Takva je tvrda i stabilna i njome se lako barata. Otporna je i na vatru. Izolacija od drvnih vlakana je sasvim prirodna, pošto se pravi od rascepkanih drvnih vlakana obrađenih vodom.

Postoje takozvane fleks-ploče (flex) od drvnih vlakana koje se koriste za zidove i krovove, jer su nešto mekše. Ima i termo-ploča (therm) koje su, takođe, namenjene izolaciji zidova, krovova, ali i podova (suvi estrih). Na tržištu se mogu naći i druge vrste ploča od drvnih vlakana, kao i izolacija koja može da se uduvava između elemenata konstrukcije.

Termoprovodljivost fleks-ploča je 0,040 W/mK i one koštaju oko 12 EUR/m2, debljine 16 cm.

4. Izolacija od konoplje

Ovo je prirodna izolacija koja se pravi od vlakana konoplje. Izolacija od vlakana konoplje je karakteristična po tome što reguliše vlagu. Konopljina vlakna apsorbuju vlagu iz prostora, a potom je polako ispuštaju. Na taj način se obezbeđuje i „disanje“ konstrukcije. Budući da je ovo izolacija biljnog porekla i nema proteina u sebi, u procesu proizvodnje ne mora hemijski da se obrađuje.

Izolacija od konoplje se proizvodi u obliku ploča kojima se oblažu zidovi, plafoni i krovovi. Postoje i univerzalne ploče od vlakana konoplje koje služe za izolaciju krovova i podova.

Izolacione ploče od konoplje imaju termoprovodljivost od 0,040 W/mK i koštaju oko 13 EUR/m2, debljine 16 cm.

5. Ovčja vuna za izolaciju

Za razliku od drugih vrsta izolacija koje su biljnog, vuna je životinjskog porekla. Ona stvara vrlo prijatnu klimu, pošto sadrži posebnu supstancu lanolin; što je veća koncentracija lanolina u vuni to je izolacija bolja. Osim toga, ova prirodna izolacija omogućava i odličan protok vazduha, a čisti se prozračivanjem. Ovčja vuna je zapaljiva samo na visokim temperaturama.

Izolacija od ovčje vune se pravi u obliku ploča i njima se oblažu zidovi i krov, a ako je u obliku vlakana koristi se za uduvavanje, odnosno, izolaciju šupljina i za oplatu. Ploče od ovčje vune imaju termoprovodljivost 0,035 W/mK i koštaju oko 17 EUR/m2, debljine 16 cm.

Poređenja radi, veštačka izolacija od kamene vune ima termoprovodljivost 0,035 – 0,040 W/mK i košta od 7 EUR/m2 pa naviše.