Moderno stepenište i njegovi elementi

1. Savremene stepenice

Stručno govoreći, unutrašnje stepenice su horizontalne površine po kojima se gazi, a koje omogućavaju kretanje, odnosno, penjanje i silaženje sa višeg na niži sprat i obrnuto, što je njihova primarna funkcija. Stepenice moraju biti takve da se po njima sigurno i udobno korača. To se postiže odabirom pravih materijala i pravilnim planiranjem njihovih dimenzija. Prilikom projektovanja naročita se pažnja obraća na odgovarajuću visinu svake stepenice koja iznosi oko 17,5 cm, dok je idealna dubina oko 28 cm. Tačnije rečeno, veličina stepenica je standardizovana i određuje se prema tzv. Blondelovoj formuli koja glasi: 2x visina čela + 1x širina gazišta=63-65 cm. Pravilno planiranje dimenzija stepenica ključno je za obezbeđenje sigurnog i udobnog hodanja koliko i za izbegavanje prekomernog naprezanja i mogućih ozleda. Osnovno je pravilo je da minimalna dubina stepenica mora biti jednaka dužini čitavog stopala. Izbor pravog materijala takođe je važan faktor u obezbeđivanju sigurnosti i udobnosti.

1.1. Kakve su savremene stepenice?

Unutrašnje stepenice su se, kao i ostalo pokućstvo, vremenom menjale i poboljšavale. Moderni trendovi uređenja skloniji su dematerilizaciji njihovog volumena, što praktično znači da se izbegava „prava gradnja“ punih, gabaritnih i masivnih stepeništa već se vide samo gazišta kao samostalna struktura ili im je konstrukcija skrivena u zidu. Drugi pristup projektovanju savremenih stepenica je multifunkcionalni – zapravo, enterijeristi nastoje da, uglavnom zbog skučenosti prostora, najveći broj elemenata pokućstva služi za više namena – tako svaka stepenica može biti element na izvlačenje, skladišni prostor ili polica za knjige, video ili audio-uređaje, kolekcije i slično, što ih onda čini još korisnijim i značajnijim. Treba imati na umu da stepenice zauzimaju veoma veliku korisnu površinu, pa je njihova višestruka uloga u prostoru još poželjnija.

2. Okvir stepeništa

Ram stepeništa čini niz stepenica između dva podesta ili između dva sprata, ako odmorišta nema. To je jedna linija ili trasa stepenika. U stambenim objektima najčešće se nalaze jednoramna i dvoramna stepeništa. Međutim, postoje i troramna, ali i drugačije projektovana, u zavisnosti od raspoloživog prostora, visine, namene i namere dizajnera. Jednoramna stepeništa su najjednostavnije, pravolinijsko povezivanje dva nivoa ili dva sprata; dvoramna imaju odmorište ili podest u sredini, pri čemu oba kraka mogu ići u istom pravcu ili u suprotnim. Kako god da se projektuju, osim što su funkcionalan jesu i vrlo su bitan estetski element u prostoru, a ima i onih koja su prava umetnička dela.

Pravilo je da u jednom ramu ne sme biti više od 18 stepenica, pa se onda u zavisnosti od visine koja treba da se premosti, prave raspored i struktura. Važna je i širina stepeništa, koja prvenstveno zavisi od namene građevine (privatna kuća, stambena zgrada javni ili poslovni objekt) i procene broja korisnika, odnosno, učestalosti upotrebe. Što više korisnika to šire stepenice, nepisano je pravilo, tako da u kućama može biti 90-110 cm dok se za javne objekte ne preporučuje uže od 120 cm.  

3. Podest ili odmorište

Odmorište je površina koja se javlja između i/ili na kraju stepeništa. Kada je podest između stepenica, uglavnom služi za odmor ili olakšanje uspona. Osim toga, podest služi i za to da se promeni pravac kretanja, ako je stepenište napravljeno kao dvoramno ili troramno. Da bi podest bio udoban i funkcionalan, posebno za nošenje nameštaja, mora biti dubok barem koliko je širok ram stepeništa. To je najmanje 90 cm, ali ako ima prostora, bolje je da bude što dublji.

4. Ograda za savremene stepenice

Poslednji element stepeništa je ograda čija je primarna funkcija da obezbedi sigurnost, a prilikom hodanja služi kao podrška korisniku. Ako je stepenište postavljeno tik uz zid, dodatna ograda, zapravo, gelender se može postaviti direktno na zid. Pravila koja se tiču dimenzioniranja stepenica, jednako važe i za ograde. Minimalna visina ograde na galeriji je 105 cm, a na stepeništu 85-95 cm, mereno od dna stepenica ili poda. Onda kada je ograda od letvica ili stubića, razmak među njima ne sme biti veći od 10 cm, uglavnom radi bezbednosti dece i kućnih ljubimaca.

Ograda može biti usidrena frontalno (sa strane) ili na prilaznoj površini stepenica. Danas postoje i modernije varijante koje se sidre u međuspratnu ploču i stepenice ili u pod, tako da pokrivaju celu površinu. Ovo je naročito primereno za one tipove uređenja enterijera kada stepenište treba da je uočljiv segment dizajna. Osim pravog izbora visine, bitan je i pravilan izbor boje i materijala, tako da se ograda slaže i stilski upotpunjuje stepenište koliko i enterijer.