Betonski crepovi, betonski krovni pokrivač

1. Kako se prave betonski crepovi?

Betonski crep se pravi od mešavine peska, vode i veziva. Kvalitet betona zavisi uglavnom od kvaliteta cementa, granulacije peska i količine dodate vode.

Najvažnije je odrediti pravi odnos sastojaka prilikom mešanja mase, jer samo tako beton može biti dovoljno čvrst.

U betonsku masu se dodaju i specijalni aditivi koji povećavaju otpornost na spoljne uticaje. Crep se, kao i mnogi drugi građevinski elementi, proizvodi fabrički, tako što se betonska masa utiskuje u kalupe pod visokim pritiskom. Time se formira dobro poznati oblik crepa. Crepovi se zatim tretiraju dodatnom površinskom zaštitom. Betonski crep se suši do potrebne čvrstine, obično oko 28 dana.

2. Betonski crep - prednosti

Betonski krovni pokrivač je poznat prvenstveno po svojoj visokoj tvrdoći i nosivosti. Beton je izuzetno otporan i izdržljiv materijal, zbog čega krov pokriven njime dostiže i dug vek trajanja. Ovakva vrsta crepa je, takođe, rezistentna i na negativne vremenske uticaje, UV zrake, kiseline te razne tipove mehaničkih oštećenja. Crep je uz sve ovo i negoriv te odličan termoizolator, napravljen od prirodnih materijala, a sama proizvodnja je ekološki daleko čistija u poređenju sa glinenim i metalnim krovovima (proizvodi znatno manje CO2). Betonski crepovi se mogu koristiti za krovne kosine između 17° (sa sekundarnim krovištem), odnosno, 22° i 67°.

Težina betonskog krova je oko 45 kg/m2, što je uporedivo sa težinom krovnog pokrivača od opeke, uz jednu vrlo bitnu prednost - stabilniji je na vetru. Današnje konstrukcije se mahom projektuju tako da izdrže znatno veća opterećenja (težina krova, snega, vetra).

3. Betonski crep - slabosti

Beton je sklon raznim problemima, uključujući tu rast mahovine i eflorescenciju između ostalog, što može znatno skratiti trajanje celog krova, ako se ne održava pravilno.

3.1. Betonski crep „cveta"

Bele naslage kalcijum-karbonata mogu se naći na svim betonskim elementima koji se koriste u građevinarstvu. U stvari, često deluje kao da je beton izbledeo, odnosno, da ima fleke ili naslage, a u pitanju je zapravo kristalizacija soli zbog vode koju beton sadrži. Isto se dešava i drugim prirodnim materijalima kakvi su gips, kamen, drvo, na zidovima ili prozorima, naročito leti, na vrućinama, kada voda isparava a so se taloži. Može da nastane i zbog vlažnog vremena, posebno tokom zima kada se beton sporo suši. Problem je češći kod novopostavljenih crepova nego kod onih koji su postavljeni pre godinu ili dve. Ako se naslage ne pojave u prvoj godini, malo je verovatno da će se pojaviti narednih.

Prirodni procesi sušenja (letnja pripeka) uklanjaju „cvetanje“. Ovim prirodnim procesom vraća se originalna boja crepa te vodootpornost i čvrstina proizvoda. U većini slučajeva, ovo je više vizuelni problem nego nešto ozbiljno o ​​čemu treba da brinete.

3.2. Promena boje betonskih crepova

Još jedan vizuelni problem je način na koji toplota utiče na betonske crepove. Što je crep tamniji, to više toplote apsorbuje. Betonski crep tako može da promeni boju, što doprinosi skraćivanju veka trajanja krova.

3.3. Napukli ili polomljeni betonski crepovi

Pukotine ili lomovi na betonskim crepovima mogu nastati usled udara predmeta (granje, udari predmeta koje nosi jak vetar, grad...). Posebnu pažnju treba obratiti na strme delove krova, naročito ispod prozorskih otvora, jer tu prilikom naslanjanja merdevina može doći do oštećenja crepa.

3.4. Vlaga

Tavanski prostori mogu biti vlažni. To je obično uzrokovano slomljenim ili napuklim betonskim crepovima koji propuštaju kišnicu. Neophodno je redovno proveravati da nema curenja, budući da bi to moglo prouzrokovati oštećenje krovne konstrukcije i plafona. Proveravajte da li je donja strana betonskih crepova suva. Vlaga se može pojaviti i zbog kondenzacije.

3.5. Mahovina na betonskim crepovima

Ako su betonski crepovi prekriveni mahovinom, to utiče na slobodan protok vode sa krova, zapravo usporava slivanje. Rast mahovine mora da se prati kako je ne bi bilo previše, pošto to može izazvati ozbiljne štete.

4. Betonski crep - pravilno održavanje

Kontrolisanje i praćenje stanja na krovu nikako nije besmisleno niti traćenje vremena ni novca - šta više, dobro je povremeno angažovati profesionalce koji će se pobrinuti za sve neophodno. Osnovne popravke ili čišćenje crepa valja obavljati na pravi način. Naravno, to nikako ne znači da treba svakog dana da proveravate crepove. Zapravo, biće dovoljno da to činite samo dva puta godišnje, s proleća i jeseni, u vreme kada najveći broj oštećenja i nastaje.

4.1. Ne koristite vodeni mlaz pod visokim pritiskom!

Prema sprovedenim istraživanjima, ne preporučuje se upotreba vodenog mlaza pod visokim pritiskom za uklanjanje mahovine i druge prljavštine sa betonskih crepova kako se to čini kod drugih elemenata od betona. To je zato što ovi crepovi upijaju više vode nego klasični, što može dovesti do krunjenja ili pucanja. Takođe je vredno znati da mahovina ne oštećuje ove crepove kao neki agresivni hemijski abraziv. Čini se da čak i dodaje izvesnu atraktivnost, dinamičnost i jedinstven izgled krovu. Samo valja paziti da se ne širi i ne buja previše.

4.2. Ručno uklanjanje mahovine

To se može učiniti, ali nežno. Mahovinu i druge nečistoće ne valja strugati sa crepova, jer se mogu oštetiti ili čak slomiti. To bi onda značilo stalne popravke i ponavljanje posla.

4.3. Hemijsko uklanjanje mahovine

Hemijsko uklanjanje je efikasno rešenje, ali ćete morati da angažujete profesionalca. Međutim, treba napomenuti da hemikalije koje utiču na mahovinu imaju štetne efekte na druga živa bića, uključujući i ljude, pa njima treba pažljivo baratati.

4.4. Bakarne žice

Dugoročnije rešenje je upotreba bakarne žice. One se fiksiraju preko crepova da bi se sprečilo rast mahovine. Možda deluje iznenađujuće, ali je u pitanju običan hemijski proces - bakar oksidiše i oslobađa bakar-sulfat tokom padavina, a on smeta biljkama.

4.5. Redovno čišćenje oluka

Obavezno čistite lišće i naslage iz oluka kad god je to moguće. Time ćete izbeći stagnaciju vode i pomoći u sprečavanju oštećenja betonskih crepova.

5. Betonski crep - vek trajanja

Prosečan vek trajanja betonskog crepa, kako navode proizvođači, je oko 30 godina. Međutim, u praksi se pokazalo da ovakav tip može trajati najmanje 60 godina, a možda i duže ako se pravilno održava. Moraju se uzeti u obzir i uslovi životne sredine. U područjima sa mnogo ekstremnih vremenskih pojava, kao što su jaki vetrovi ili grad, moraćete da obratite više pažnje na njihovo stanje.

6. Betonski crep - cena

Koliko će biti neophodno da izdvojite za ovu vrstu krovnog pokrivača zavisi od vrste ili nagiba krova, marke betona, ali i od i izvođača radova ili ponuđača. Betonski crep je pogodan za krovove kosina 17°-67°. Za  pokrivanje krova, pored postavljanja novog krovnog pokrivača, moraju se dodati i troškovi demontaže i uklanjanja postojećeg pokrivača. Danas su sve vrste krovova istog kvaliteta u istom cenovnom rangu. Cena betonskog crepa se kreće od 0,80 EUR/kom pa naviše. Računa se da ide oko 10 crepova u metar kvadratni, pa će vas tako m2 krova koštati oko 8 EUR.