1. Zeleni krovovi - šta sve treba da znate?

1.1. Istorijat zelenih krovova

Razvoj koncepta zelenih krovova datira početkom 20. veka. U to vreme je čuveni arhitekta Le Korbizje izmislio „jardin au toit” odnosno, krovnu baštu, pošto je smatrao da arhitekta treba da nadoknadi kvadraturu koju je zauzeo objektom, vrtom na njegovom krovu. Međutim, kada je reč o Korbizijeovim kućama, još se ne može govoriti o zelenim krovovima kakve danas poznajemo. Biljke su uglavnom sađene u saksijama ili vertikalnim lejama. Međutim, Korbizijeovo viđenje arhitekture samo po sebi je izazvalo dalekosežne debate o očuvanju zelenih površina i o tome kako da se nadomeste te prirodne površine koje se gradnjom oduzimaju. Tokom poslednjih stotinu godina, tehnologija i filozofija zelenih krovova su izuzetno napredovali, čineći današnja rešenja uistinu ekološki, tehnološki i strukturno naprednijim i svestranijim.

1.2. Ravni i kosi zeleni krovovi

Zelenih krovova ima i ravnih i kosih, u sasvim različitim varijantama. Ravni zeleni krovovi mogu biti prohodni ili neprohodni; prednost ravnih pohodnih krovova je u tome što mogu da funkcionišu kao dodatni, iskoristiv spoljni prostor kuće. Kosi krovovi obično nisu prohodni, jer se zbog nagiba ne mogu koristiti za sadnju ili uzgoj. Krovne ravni čiji je nagib veći od 45° najčešće ni ne mogu biti ozelenjene, budući da jače kiše lako mogu da potkopaju i speru sve ugrađene slojeve.

1.3. Tehnološke prednosti zelenog krova

Zeleni krovovi imaju brojne prednosti. Danas je tehnologija toliko napredovala da se ovakvi krovovi prave po najvišim građevinskim standardima, vrlo su lepi, ali i - što je možda njihova najveća prednost - izuzetno ekološki prihvatljivi. Najveća vrednost zelenog krova je njegovo blagotvorno dejstvo na životnu sredinu, budući da sprečava pregrevanje okoline usled odbijanja sunčevih zraka od krova (što se dešava kod glatkih) i apsorbovanja toplote koju krovni pokrivač zatim postepeno ispušta u atmosferu. Zeleni krovovi ne samo da sprečavaju pregrevanje vazduha, već i kuća, odnosno, objekata na kojima se nalaze. Biljke na ovakvim krovovima stvaraju povoljnu mikro i bioklimu. Zeleni krovovi zimi deluju kao dodatni sloj toplotne izolacije, čime se smanjuju troškovi zagrevanja prostora.

Još jedna njihova prednost je u tome što upijaju kišnicu, zbog čega mnogo manje vode otiče u kanalizaciju. Samim tim, u kišnoj sezoni ne stvaraju se začepljenja slivnika, pa se umnogome smanjuje i opasnost od plavljenja. Zeleni krovovi takođe štite objekat i konstrukciju od grada i UV zračenja, čime se produžava i njegov i vek trajanja objekta.

Dodatnom prednošću ovakve vrste krova smatra se i smanjenje emisije štetnih gasova. Biljke koriste ugljen-dioksid za procese fotosinteze i pretvaraju ga u kiseonik, a uklanjaju čak i do 80% drugih čestica iz vazduha.

1.4. Upotreba zelenog krova

Pored brojnih tehnoloških prednosti, krovovi ove vrste, takođe, nude razne mogućnosti korišćenja. Pre svega, ravni zeleni krovovi se mogu koristiti kao dodatni spoljni prostor, koji, budući ozelenjen, stvara vrlo prijatan ambijent. Na zelenom krovu možete organizovati zabave, postaviti mobilijar za dečje igre (ljuljaške, penjalice, tobogan), ili čak napraviti baštu za koju vam na tlu nedostaje mesta. To, šta više, može biti odlično rešenje, pošto je takav zasad oslobođen štetočina kakvi su puževi, divlje životinje i glodari.

1.5. Estetika zelenog krova

Zeleni krovovi nude mnogo opcija za sadnju. Koju vrstu biljaka ćete moći da zasadite zavisi od vrste zelenog krova i dubine sloja zemlje koji je na raspolaganju - o tome će više biti reči dalje u tekstu. Ako zeleni krov pokriva malo deblji sloj zemlje, na njemu će uspevati nisko žbunje, trava, razne višegodišnje biljke, pa čak i mirisne cvetnice. Neki zeleni krovovi sa debljim slojevima zemlje dozvoljavaju čak i sadnju drveća koje leti pruža prijatnu hladovinu. Cvetni zeleni krov je posebno lep i pristaje svakoj kući. Objekti sa zelenim krovom dobro se uklapaju u svako okruženje i ne predstavljaju smetnju ni u kom smislu.

2. Vrsta ozelenjavanja zelenog krova

2.1. Višegodišnje i zimzelene biljke

Ako želite da na svom krovu gajite i druge vrste zelenila osim mahovine i trave, rasad se može isplanirati tako da potraje tokom cele godine. To se postiže odabirom zimzelenih biljaka. Pored godišnjih doba i ciklusa cvetanja, morate znati ponešto i o otpornosti pojedinih biljnih vrsta na vremenske uslove kakvi su u vašem kraju. Najotpornije i najpogodnije su, naravno, autohtone vrste koje su navikle na lokalnu klimu. Pre nego što izaberete biljke, predlažemo da se konsultujte i sa nekim stručnjakom.

2.2. Ekstenzivni zeleni krov

Možemo reći da su među ovom vrstom krovova najpopularniji ekstenzivni. Ti, takozvani, ekstenzivni zeleni krovovi su najmanje zahtevni za održavanje, pošto se na njima sadi nisko rastinje koje ne opterećuje konstrukciju. Debljina zemljanog sloja u tom slučaju iznosi oko 15 cm. Popularne biljne vrste za ovaj tip krova su lavanda, sitnije zimzeleno žbunje, ukrasne trave, perunike, šimšir i slično, premda, svakako, možete posaditi i začinsko bilje poput bosiljka, žalfije ili ruzmarina. Zaista postoje brojne mogućnosti. Takav krov treba održavati i negovati samo toliko dok se zasad ne primi i počne da napreduje, a zatim će se priroda postarati za ostalo. Jedino leti, u slučajevima suše i ekstremnih temperatura, potrebno ih je malo češće zalivati. Ova vrsta ozelenjavanja je pogodna i za ravne i za kose krovove, ali se ne preporučuje za one vrlo strme, jer bi jače kiše mogle da speru veliki deo nanosa zemlje koji je bilju potreban.

2.3. Intenzivno ozelenjavanje

Intenzivno ozelenjeni krovovi su najverovatnije najlepši i najatraktivniji, ali zato i zahtevaju dosta nege i truda te su samo za istinske zaljubljenike u hortikulturu i baštovanstvo. U stvari, sa njima ima posla koliko i sa baštom. Na ovako konstruisanim krovovima mogu se gajiti sve vrste biljaka, od niskog šiblja do manjeg drveća, cvetnica i žbunja i svega što vam je drago. Iz tog razloga, vegetacija se mora redovno orezivati, đubriti, presađivati i, naravno, zalivati, a zimi, u slučaju većih hladnoća, mora biti i adekvatno zaštićena. Na takvim krovovima često nalazimo patuljaste javore, borove, ruže, božure i još mnogo toga. Intenzivni zeleni krovovi su posebno pogodni za objekte kojima su krovne terase centralni spoljni boravišni prostor i gde se provodi zaista dosta slobodnog vremena. Takva, stalna upotreba opravdava i ulaganje koliko u konstrukciju i uređenje toliko i u potonje održavanje vrta. Intenzivno ozelenjavanje je pogodno samo za ravne, pohodne krovove, budući da je neophodan stalan i neometan pristup biljkama. Debljina zemljanog sloja u tom slučaju iznosi minimalno 20 cm, a ako se planira sadnja krupnijih vrsta, poput patuljastog drveća, onda zemljani nanos treba da je i čitavih 100 cm. Time se znatno povećava sopstvena težina krova, što utiče na celu konstrukciju i količinu materijala.

2.4. Biotopski zeleni krovovi

Treći tip zelenih krovova su takozvani biotopski, zeleni krovovi koji se najlakše održavaju. Biotopski zeleni krovovi imaju samo nisku, autohtonu vegetaciju, koju čine mahovina i niska trava. Takva vegetacija ne zahteva nikakvu negu i veoma je otporna na sve vremenske uslove. Ova vrsta uređenja je pogodna za sve vrste krovova, a najčešće se koristi na onima sa većim nagibom. Za biotopsko ozelenjavanje krova dovoljan je sloj zemlje između 5 i 10 cm.

3. Održavanje zelenog krova

3.1. Vrsta ozelenjavanja

Na složenost održavanja zelenog krova najviše utiče vrsta zelenila. Ubedljivo najzahtevnije je, naravno, intenzivno ozelenjenje, koje zahteva prekopavanje, presađivanje, grabuljanje, đubrenje, orezivanje i redovno zalivanje. Sa takvim krovom posla je otprilike koliko i sa bilo kojom baštom srednje veličine. Manje truda i vremena oko poslova održavanja traže ekstenzivno ozelenjeni krovovi, pošto se trava i nisko šiblje neguju samo u početnim fazama rasta, a zatim sve ređe. Međutim, biotopsko zelenilo uopšte ne zahteva održavanje pošto ga čine mahovine i trave.

3.2. Zalivanje zelenog krova

Učestalost i količina zalivanja zelenog krova zavisi isključivo od vrste i veličine zasada koji ste odabrali. Ukoliko se radi o intenzivnom zelenilu, pri čemu su u pitanju zahtevnije biljne vrste vrlo osetljive na sušu, moraćete da ih zalivate redovno - u prolećnim i letnjim mesecima, svakog drugog dana. Biotopsko zelenilo se ne mora zalivati, iako se preporučuje stroža kontrola rasta tokom letnjih meseci, pošto se trava i mahovina mogu osušiti i treba ih zameniti. U najgorem slučaju, takav krov se u letnjim mesecima mora zaliti 1-2 puta.

3.3. Kosi zeleni krovovi

Ako su ravni, pohodni zeleni krovovi laki za održavanje jer se svakom delu može lako pristupiti, kosi krovovi su nešto sasvim drugo. Krovovi sa strmim ravnima mogu biti veoma opasni, pa savetujemo da održavanje takvog zelenila prepustite profesionalcima sa sigurnosnom opremom. Ako je u pitanju biotopsko zelenilo koje ne zahteva skoro nikakvo održavanje, njihova pomoć će biti potrebna tek povremeno.

3.4. Korov

Bez obzira na vrstu zelenog krova, korov se mora redovno uklanjati, kako bi se to činilo i u prizemnom vrtu ili bašti. Vetar raznosi svuda semenje i polen, pa tako dospeva i na krovne površine. Ako se korov u prizemnom vrtu zanemaruje rezultat će biti samo neugledna okućnica; međutim, prerasle korovske biljke su vrlo otporne i uporne te lako zatiru pitomije zasade, a ako njihovo korenje dođe do krovne konstrukcije, može uzrokovati oštećenja i prodor vode. Time će svakako smanjiti efikasnost i svrhu samog zelenog krova, a imaće uticaj i na ceo objekat. Svakako, i sanacija će onda biti mnogo obimnija i skuplja.

4. Zelena krovna konstrukcija

4.1. Statički proračun

Pre nego što se upustite u izgradnju ma kog od zelenih krovova, statičar mora uraditi precizan proračun samog krova (kao i svih ostalih elemenata kuće). Zbog sloja zemlje i težine biljaka, ozelenjavanje predstavlja dodatno opterećenje, koje nije ni u kom slučaju zanemarljivo - govori se i o 100-150 kg/m2 dodatne težine. Posebno pažljivo treba proračunati tačke na kojima će se nalaziti veće i teže drveće ili žbunje. Statičar će znati koliku dodatnu težinu treba uzeti u obzir u zavisnosti od vrste zasada. On/ona mora voditi računa i o tome da li će se po krovu hodati, jer je potrebno održavati intenzivne i ekstenzivne rasade (samo biotopsko zelenilo ne zahteva održavanje). To znači da će morati da ima u vidu dodatno opterećenje sa mogućnošću istovremenog zadržavanja više ljudi na krovu. Dodatno opterećenje krova posledično utiče na količinu utrošenog materijala i na dimenzije zidova ili drugih vertikalnih nosećih elemenata, što će unekoliko i poskupeti celokupnu konstrukciju objekta.

4.2. Instalacije za zeleni krov

Ukoliko se odlučite za vrstu zelenog krova koji iziskuje konstantnu pažnju, morate obezbediti i sve neophodne instalacije koje će uopšte omogućiti održavanje. Za ekstenzivno zelenilo potreban je dovod vode da bi zalivanje, makar i povremeno, bilo moguće, dok je za intenzivno održavane neophodan i strujni priključak na dohvat ruke, jer su uobičajeni poslovi u takvom zasadu košenje trave i orezivanje šiblja. Ovi priključci se mogu obezbediti na krovu ili u neposrednoj blizini krovnog ulaza unutar objekta.

4.3. Vrsta konstrukcije

Tip i sistem konstrukcije objekta u principu nema uticaj na zeleni krov. Izvođenje krova ovakve vrste je moguće kako na armirano-betonskim pločama tako i na trapezoidnim limovima ili drvetu, ali je tačno da se za ravne krovove najčešće koristi AB ploča, dok za kose krovove ima više opcija.

4.4. Dobra hidroizolacija

Dobra hidroizolacija je ključna za svaku građevinu, a isto važi i za zelene krovove. Međutim, ozelenjeni krovovi imaju jednu veliku prednost, a to je upijanje vode, koja najčešće ne prodire do nižih slojeva strukture, skrivenih pod zemljom. Kuće sa zelenim krovovima tako imaju manju šansu da krov propadne, a sloj zemlje deluje i kao dodatni toplotni izolator.

5. Slojevi zelenog krova

U klasičnoj strukturi zelenog (ravnog) krova, pojedinačni slojevi slede jedan za drugim sledećim redosledom:

• armirano-betonska ploča sa kosinom i debljine u skladu sa statičkim proračunima,
• bitumenski premaz,
• parna barijera, tačkasto zavarena,
• termoizolacija u dva sloja (ukupna debljina min. 30 cm); XPS se najčešće montira na krov, jer je otporan na vodu i vlagu, a ređe se može videti EPS,
• u prvi sloj se postavlja standardna hidroizolacija, preko koje ide drugi sloj sa zaštitom od prodiranja korenja; to je veoma važno, jer koreni biljaka mogu prodreti sve do strukturnih elemenata i izazvati veliku štetu,
• drenaža kojom se obezbeđuje adekvatan odvod vode,
• završni sloj je plodna zemlja, koje se postavlja preko mineralnih vlakana i u koju se sade biljke; za ovaj sloj se preporučuje upotreba L profila kojima se oivičavaju zasađene površine, pošto oni sprečavaju eroziju nanosa,
• za zelene krovove sa nagibom od 10° ili više, potreban je i protivklizni sloj, koji se postavlja ispod zemlje i sprečava spiranje zemlje u slučaju jakih kiša.

6. Subvencija za zelene krovove

Zeleni krovovi se sve češće sreću pri gradnji većih javnih objekata, posebno u urbanim sredinama, koje se već suočavaju sa problemom pregrevanja. Propisi u ovoj oblasti gradnje kod nas još uvek nisu striktno definisani zakonom. Međutim, mnoge evropske zemlje već imaju legalne zelene krovove u svim oblastima za sve nove gradnje. Udeo zelenih krovova u Nemačkoj je već oko 15% i ubrzano se približava 20%. U Sloveniji subvencije za zgrade sa zelenim krovovima nudi Eko fond. Reč je o kreditima sa subvencionisanim kamatama, kojima EKO fond želi da privuče što veći broj investitora.

7. Koliko može da košta zeleni krov?

Ulaganje u gradnju zelenog krova je 2-3 puta veće od onog za običan krov. Dakle, razlika nije zanemarljiva, ali ako se uzme u obzir to da je zeleni krov skoro dva puta izdržljiviji od standardnog i da ima mnogo duži vek trajanja, jasno je da sredstva neće biti uzalud potrošena. Održavanje vegetacije je takođe jeftinije od zamene celog krovnog pokrivača. Uštede će se videti i na troškovima grejanja i hlađenja, pošto zeleni krovovi stvaraju povoljno mikroklimatsko okruženje. Na kraju, ali ne i najmanje važno, prohodan, bogato ozelenjen ravni krov je itekako važan element odličnih karakteristika, što za objekte s malo ili nimalo zelenila u okruženju, može da bude od neprocenjive vrednosti i itekakvo preimućstvo.