Grejanje klima-uređajem ili radijatorima - šta je isplativije?

Prednosti inverterskih klima-sistema

Inverterski klima-uređaji su sistem koji je na listi sistema grejanja daleko ispred centralnog grejanja zahvaljujući tome što je zasnovan na naprednoj tehnologiji toplotne pumpe. Ta tehnologija omogućava da se snaga uređaja prilagodi trenutnim potrebama, što zapravo znači da se potpuno eliminiše bespotreban „prazan hod“ u potrošnji energije i povećava njena iskoristivost. Prema uveravanjima proizvođača i ponuđača, grejanje ovakvim klima-uređajima je i do 75% jeftinije od grejanja na struju, oko 65% povoljnije od grejanja na lož-ulje te i do 60% jeftinije u odnosu na grejanje gasom.

Koliko struje troši klima-uređaj kada greje?

Ako se za primer uzme klasična klima, koja se na tržištu može naći za oko 300 EUR, a prosečne je snage oko 3,4 kW, ona može da dostigne koeficijent efikasnosti/učinka (COP) do 4. To znači da za svaki kilovat potrošene električne energije, može proizvesti do 4 kilovata toplote. Ovako visok COP je zapravo rezultat optimalnih performansi, odnosno, mogućnosti inverterske tehnologije da smanji brzinu kompresora kada se dostigne željena temperatura, tako se ona održava na istom nivou uz minimalnu potrošnju energije.

Poređenja radi, električni radijatori imaju COP od oko 1, što znači da za svaki kilovat utrošene energije proizvode samo jedan kilovat toplote. Ako je vašem domu potrebno 10 kW toplote dnevno, inverterski klima-uređaj bi trošio oko 2,5 kWh, dok bi električni radijator trošio oko 10 kWh. To se jasno vidi i po rashodima - pri prosečnoj ceni struje od 0,15 EUR po kWh dnevni trošak inverterske klime bio bi oko 0,375 EUR, dok bi električni radijatori koštali oko 1,5 EUR. Tako visoka efikasnost posebno dolazi do izražaja kada se uređaji koriste u optimalnim uslovima - u dobro izolovanim prostorijama i na prosečnim vanjskim temperaturama.

Koliki su, onda, približni godišnji troškovi grejanja za individualne sisteme grejanja? Uzmite za primer prosečnu stambenu kuću u kojoj se greje oko 150 m2. Ako se računaju nominalna snaga, koeficijent iskoristivosti i trenutne približne cene najpopularnijih vrsta grejanja, može se zaključiti da je grejanje inverterskim klima-uređajem najpovoljniji sistem.

Okvirni godišnji troškovi za razne sisteme grejanja

Kolika su ulaganja za klima-uređaj, a kolika za toplotnu pumpu?

Kada su u pitanju klima-uređaji, prilikom kupovine se mora uračunati i ugradnja, koja se kreće od oko 100 do oko 300 EUR, u zavisnosti od tipa, vrste (zidna, plafonska, prenosiva), modela, dostupnosti i ponuđača. Naravno, ulaganje u kupovinu bilo koje toplotne pumpe je definitivno veće. Modeli su vrlo različiti po svim karakteristikama, a mogu se i kombinovati, pa je tako za sam uređaj potrebno između 2.500 i 10.000 EUR. Sa druge strane, velika prednost toplotne pumpe je u tome što joj je za grejanje potrebno samo oko 25% električne energije, dok ostatak energije sama uzima iz okoline (vazduh, voda, zemljište).

Kada se govori o efikasnosti grejanja, takođe je važno razumeti da se tu zapravo radi o poređenju inverterskih klima-uređaja sa tradicionalnim sistemima kao što su gasni kotlovi i uljni gorionici.

Gasni kotlovi su dugo smatrani optimalnim rešenjem za grejanje porodičnih kuća. Savremeni modeli mogu postići efikasnost od čak 90-98%, uz kondenzacionu tehnologiju, odnosno, toplotu iz izduvnih gasova. Međutim, treba imati na umu da se efikasnost gasnih kotlova smanjuje sa starenjem sistema, a da tome proporcionalno raste potreba za redovnim/vanrednim održavanjem.

Uljni gorionici su manje efikasni - u proseku oko 85-90% - ali to važi za nove modele, dok se ta cifra smanjuje sa starošću uređaja i opreme. Pored toga, troškovi grejanja na lož-ulje su često veći zbog fluktuacija cena nafte na svetskom tržištu, što može dovesti do nepredvidivih operativnih rashoda.

Da li je dugoročno grejanje pomoću klima-uređaja efikasno?

Inverterski klima-uređaji su projektovani za dugotrajan rad sa minimalnim habanjem. Takve osnovne karakteristike ne samo da produžavaju vek trajanja uređaja, već i smanjuju potrebu za servisiranjem. Početna investicija u inverterski klima-uređaj je veća, ali se brže isplaćuje, odnosno, investicija nadoknađuje nižim mesečnim računima. Na primer, ako se uzme u obzir prosečan radni vek inverterskog klima-uređaja od 15-20 godina, možete očekivati da će ukupni troškovi rada i održavanja biti mnogo niži u poređenju sa tradicionalnim sistemima grejanja, koji će možda morati da se zamene nakon 10-15 godina.

Za koje prostorije je pogodno grejanje klima-uređajem?

Zbog svoje napredne tehnologije i visoke energetske efikasnosti, inverterski klima-uređaji su korisni u različitim okruženjima. Njihova sposobnost prilagođavanja radne snage trenutnim potrebama prostora osigurava to da budu posebno pogodni za različite tipove stanovanja, od novogradnje do starijih zgrada.

Moderne, dobro izolovane kuće

U novim ili nedavno renoviranim kućama koje su izgrađene ili obnovljene uz poštovanje visokih standarda termoizolacije, inverterski klima-uređaji su posebno efikasni. Takvi objekti obično zahtevaju manje energije za grejanje zbog manjih toplotnih gubitaka kroz zidove, prozore i krov. Inverterski klima-uređaji u takvim uslovima mogu da rade vrlo ekonomično, jer mogu da održavaju stabilnu temperaturu uz minimalne fluktuacije u radu, što dodatno smanjuje potrošnju energije.

Starije, manje izolovane kuće

U starijim objektima, gde je izolacija često lošija, a gubici toplote veći i potreba za grejanjem je veća. Inverterski klima-uređaji su i dalje efikasan izbor, ali da bi se postigli optimalna energetska efikasnost i poželjan komfor stanovanja, može biti neophodna kombinacija sa drugim sistemima grejanja. Na primer, u kućama bez centralnog grejanja ili gde centralni sistem nije dovoljno efikasan, inverterski klima-uređaj može služiti kao dodatni izvor toplote koji ciljano zagreva najčešće korišćene prostorije.

Kuće sa posebnim potrebama za grejanjem

U objektima sa različitim grejnim zonama ili u stambenim prostorima sa visokim plafonima gde je potrebno više energije za grejanje, inverterski klima-uređaji nude fleksibilno rešenje. Oni su u stanju da brzo reaguju na promene temperature i mogu efikasno zagrejati velike prostorije ili prostorije sa visokim toplotnim opterećenjem.

Zaključak - prednosti i izazovi grejanja klima-uređajima

Da biste pronašli najbolje rešenje za grejanje svog doma, svakako preporučujemo da se konsultujete sa nekim stručnjakom. Možemo vam pomoći tako što ćete postaviti upit na našem sajtu, a preduzeća sa kojima sarađujemo će se ubrzo odgovoriti ponudom.

Ipak, uopšteno gledajući, može se reći da su glavne prednosti grejanja klimom brzo zagrevanje, ušteda energije, tih i nesmetan rad, povoljna cena - koliko samog uređaja toliko i ugradnje - samo grejanje u poređenju sa drugim sistemima, jednostavna montaža koja se može obaviti za jedan dan, praktičnost i lakoća korišćenja.

Sa druge strane, među slabosti spadaju preopterećenje uređaja (ako se neadekvatno preračuna odnos snage i kvadrature), starenje i čišćenje klima-uređaja (sa godinama je sve zahtevnije i skuplje). U svakom slučaju, proverite specifikacije i snagu pre kupovine. Te podatke ćete naći u uputstvu za korisnike, a i na samom uređaju, na nalepnici.