Grejanje na pelet - prednosti i mane

Šta je pelet?

Pre nego što se izdvoje prednosti i mane grejanja na pelet, prvo je važno definisati ovaj energent i reći kako se on deli.

Pelet je čvrsto gorivo koje se dobija posebnim tehnološkim postupkom mlevenja, sušenja i presovanja raznih biomaterijala, a koje se upotrebljava za grejanje. Postoje dve osnovne vrste: drveni pelet i agro-pelet.

Agro-pelet se pravi od biljnih ostataka: presovanjem sojine slame (suvih stabljika soje), pšenice, kukuruzovine. Premda je jeftiniji od drvenog, ima nižu toplotnu moć, pa je potrebno znatno više peleta u toku jedne grejne sezone u odnosu na drveni. Agro-pelet se uglavnom koristi u industrijske svrhe, dok se drveni, čija je toplotna moć veća, više koristi u domaćinstvu i preuzima primat.

Drveni pelet se dobija mlevenjem, sušenjem i presovanjem drvnih otpadaka. Osnovne sirovine su strugotine najrazličitijih vrsta drveta - hrasta, topole, bukve, jasena, lipe, itd.

Tokom procesa proizvodnje peleta, ne koriste se aditivi niti druge materije koje su štetne po zdravlje čoveka i okolinu - razlog više zašto je ekološki prihvatljiv izbor.

Za grejanje na pelet koriste se peći na pelet i kotlovi na pelet. Kotlovi se povezuju direktno na sistem za centralno grejanje, što je idealno za objekte u kojima već postoji određeni sistem centralnog grejanja. Takođe, ako već imate kotao na drva, postoji opcija kupovine i ugradnje gorionika za pelet.

Na već postojeći kotao koji sagoreva drva postavlja se gorionik sa spremnikom koji omogućava sagorevanje peleta.

Premda je ova opcija cenovno prihvatljiva, odnosno, predstavlja isplativo rešenje, ono to jeste samo u startu. Dodavanjem gorionika na postojeći kotao koji sagoreva drva, ne može da se dostigne stepen efikasnosti (stepen iskorišćenja) kakav imaju kotlovi koji sagorevaju isključivo pelet. Osim toga, kotao je već korišćen izvestan broj godina te je pitanje u kakvom je stanju. Stoga, takav kotao može zahtevati veći utrošak peleta, čime se brzo poništava ušteda kroz prvobitno mala ulaganja. Kao najbolje rešenje se ističe kupovina novog sistema - premda iziskuje veće početno ulaganje, svakako će se isplatiti tokom godina korišćenja, kroz manji utrošak peleta.

Za sezonsko grejanje na pelet treba planirati približno 1.000 EUR godišnje, pošto se cena peleta sada kreće oko 170-200 EUR/t. Koju količinu peleta ćete utrošiti, u velikoj meri zavisi od same snage peći. Cena kotlova na pelet kreće se između 1.000-1.500 EUR.

A koliko su ostali kotlovi na biomasu i koliko generalno košta grejanje ostalim vrstama biomase? Grejanje briketima na godišnjem nivou košta isto kao i grejanje na pelet - oko 180 EUR/t. Drveni briketi za loženje prave se od drvnog otpada presovanog u valjkaste cepanice. Cena peći za brikete iznosi između 500 i 900 EUR. Tu su i drvene sečenice koje su najpovoljnije - njihova cena kreće se od 5 do 8 EUR/m3. Kada je reč o ogrevnom drvetu, njegova cena zavisi od postupka obrade, sezone, vrste drveta, ali i samog ponuđača. Kreće se, u proseku, između 40 i 60 EUR/m3. Grejanje na drva je najjeftinije i košta između 500 i 700 EUR godišnje. Cena peći na drva bez ventilatora je oko 1. 000 EUR pa naviše, a kotlova sa ventilatorom od 1.200 EUR pa naviše.

Međutim, važno je istaći da je grejanje na pelet, energetski gledano, najefikasnije. Pelet pri sagorevanju otpušta 17-20 MJ energije po kilogramu. Drveni briketi su nešto jeftiniji, ali i manje efikasni. Piljevina i sečenice imaju energetsku vrednost oko 15 MJ/kg.

Kada su u pitanju troškovi grejanja na pelet, oni umnogome zavise i od sledećih faktora: koliki se prostor greje, do koje temperature se greje, ali i od toga da li je objekt izolovan (zatvaranjem toplotnih mostova na krovu, fasadi ili stolariji kroz koju se toplota gubi, redukovaćete troškove grejanja). Takođe, na cenu grejanja na pelet uticaće i sam transport, odnosno udaljenost ponuđača/proizvođača peleta i vaše kuće (trošak prevoza).

Ako tražite profesionalne izvođače kojima biste poverili ugradnju i kasnije servisiranje kotla na biomasu, pomoć možete potražiti na daibau.rs i to potpuno besplatno, brzo i jednostavno. Potrebno je samo da popunite upit na našem sajtu i ubrzo će vam se javiti izvođači sa odgovarajućom ponudom.

A sada više o tome koje prednosti ali i mane nosi grejanje na pelet:

Grejanje na pelet - prednosti

Grejanje na pelet iziskuje manje posla

Svi oni koji su se grejali na ugalj i drva dobro znaju koliko vremena iziskuje priprema ogrevnog materijala kao što su, recimo, cepanje i slaganje drva, unošenje cepanica u šupu. Osim toga, ovi načini grejanja stvaraju veliku prljavštinu.

Grejanje na pelet karakteriše retko loženje. Naime, peći na pelet imaju integrisane spremnike koji se trebaju puniti na svakih nekoliko dana (zavisno od tipa uređaja, veličine spremnika, kvadrature koje se greje, energetske efikasnosti objekta i spoljašnje temperature). Dakle, kotao ili peć na pelet može da radi i po nekoliko dana nakon što se spremnik napuni peletom, bez dopunjavanja.

Kod kotlova i peći na pelet nema potrebe za redovnim loženjem, kao kod peći na drva. Mogu danima da rade bez ikakvog loženja, a temperatura se održava automatski.

Potrebno je samo povremeno očistiti gorionik od pepela i šljake, kojih ima neuporedivo manje nego kod čišćenja kotla ili peći na drva. Veliki broj kotlova na pelet imaju u sebi sistem za samočišćenje.

Sagorevanjem peleta ostaje mala količina pepela. Za drveni pelet se kreće između 1 i 2%, a za agro-pelet između 3 i 6%.

Može se reći da pelet relativno čisto gori, naročito u odnosu na ugalj. Razlog leži u tome što je sagorevanje potpomognuto ventilatorom koji obezbeđuje stalan dotok vazduha do peći. Prilikom pokretanja uređaja na pelet, kada električni grejač zagreva pelet da bi se započelo sagorevanje, stvara se malo dima, međutim, jednom kada se uređaj pokrene, dima više nema.

Još jedan benefit koji potvrđuje da je grejanje na pelet jednostavnije nego grejanje na druge vrste biomase jeste skladištenje. Pelet štedi prostor, pošto mu je potrebno manje mesta u odnosu na druga čvrsta goriva - oko 650 kg staje na m3. Pelet je obično spakovan u vreće od 15-20 kilograma, pa se ne rasipa, a džakove lako i precizno možete poslagati na palete ili pod, zauzimajući mnogo manje ostave ili podruma. Time je jasno i da je i njegovo dovoženje, odnosno, transport daleko lakši.

Pelet odlikuje visoka kalorijska vrednost

Potvrđeno je da je grejanje na pelet, energetski gledano, efikasnije od grejanja na druge vrste biomase. Pelet ima energetsku vrednost 17-20 MJ/kg. Samim tim, grejući se na pelet moći ćete da dobijete veću količinu toplotne energije nego uz pomoć drugih izvora.

Karakteriše ga dobro sagorevanje. Mala emisija ugljen-monoksida utiče na sporije sagorevanje. Pelet odlikuje vrlo mali procenat vlage (između 8 i 10%), što utiče i na duži radni vek kotla.

Grejanje na pelet obezbeđuje energetsku nezavisnost

Pelet je obnovljiv, prirodan resurs, predstavlja neiscrpan izvor energije, baš kao i solarna elektrana koja pretvara sunčevu energiju u električnu ili pak toplotna pumpa koja crpi toplotu iz prirodne sredine, odnosno, solarnu energiju akumuliranu u prirodnim elementima. Stoga, nema brige da će on jednog dana nestati, kao što se može desiti sa fosilnim gorivima.

Osim toga, pelet nastaje mlevenjem, sušenjem i presovanjem biomase - bilo drvnih otpadaka bilo otpadaka poljoprivrednih kultura. Kako se biomasa javlja u prirodi, može se naći veliki broj proizvođača peleta na svakom tržištu. Stoga, možete se opredeliti za nekog lokalnog proizvođača/prodavca peleta, čime ćete umnogome smanjiti troškove grejanja na pelet, jer ćete uštedeti na transportu ovog čvrstog goriva. Takođe, blizina proizvođača/prodavca peleta pored ekonomskog ima i pozitivan ekološki uticaj - manje izduvnih gasova transportnih vozila. Kada smo već kod ekološkog uticaja, ističe se još jedna bitna prednost:

Grejanje na pelet pruža CO2 neutralnost    

Jedan zanimljiv podatak koji sigurno većina ljudi ne zna - agro-pelet koji se proizvodi od ostataka jednogodišnjih biljnih kultura, prilikom sagorevanja otpušta onu količinu ugljen-dioksida koju je biljka za svog života apsorbovala procesom fotosinteze. Kada je reč o drvenom peletu, njegovim sagorevanjem oslobađa se višegodišnje apsorbovana količina ugljen-dioksida.

Količina ugljen-dioksida koja se oslobađa tokom sagorevanja drvenog peleta ekvivalentna je količini apsorbovanoj tokom rasta drveća.

Ovo je svakako daleko prihvatljivije nego spaljivanje fosilnih goriva poput prirodnog gasa ili lož-ulja koje nastaje tokom prerade sirove nafte. Ukoliko se pravilno upravlja šumskim gazdinstvima, odnosno, ako se svako posečeno drvo zameni sadnjom novog, postiže se CO2 neutralnost.

Grejanje na pelet omogućava kontrolu temperature

Poslednja, ali ne i najmanje bitna prednost, jeste regulacija temperature i njeno održavanje. Peći na pelet imaju termostat pomoću koga se ovo jednostavno ostvaruje. To kod grejanja na drva nije moguće.

Grejanje na pelet - slabosti

Grejanje na pelet je zavisno od električne energije

Kako kotao na pelet ima gorionik koji ga zapravo pali, za njegov rad neophodna je električna energija. Stoga, kada dođe do nestanka struje, vaša peć ili kotao na pelet neće moći da radi, odnosno, prestaće da greje. U ruralnim oblastima u kojima su restrikcije struje česte, poželjno je nabaviti rezervni sistem napajanja u vidu akumulatora.

Za razliku od kotlova i peći na pelet, rad peći na drva je potpuno nezavistan od električne energije.

Kotlovi i peći na pelet su složeni sistemi

Jedan klasičan kotao na pelet sastavljen je od izdržljivog kućišta, komore za sagorevanje koja je otporna na toplotu i namenjena sagorevanju ogreva, mehanizma koji puni komoru peletom („pužem-dostavljačem“) i prenosi ga do gorionika, istovremeno štiteći sistem od takozvanog „povratnog udara vatre“. Pored ovih komponenti, tu su i sistem za uklanjanje pepela i samočisteći izmenjivač toplote, a ovi tipovi uređaja vrlo često imaju ugrađen i magacin za određenu, mahom, dnevnu količinu peleta. Dakle u pitanju su složeni sistemi koji imaju veliki broj delova. To znači da iziskuju redovno servisiranje makar jednom godišnje. Cena servisiranja obično iznosi oko 50 EUR.

Zbog složenosti ovih uređaja veća je i mogućnost kvarova, u poređenju sa jednostavnim kotlovima i pećima na ugalj i drva.

Kako su peći na drva dosta jednostavnije i prostije, postoji manji broj delova koji mogu da se pokvare. Sa druge strane, kotlovi na pelet su sistemi sa dosta delova, koji su znatno komplikovaniji, pa je i mogućnost kvarova znatno veća.

Uređaji na pelet stvaraju buku

Kotlovi na pelet se obično nalaze u odvojenim prostorima, poput podruma ili garaže, pa njihova buka dok su aktivni nije toliko strašna, međutim zvuci koje proizvode sobne peći na pelet mogu biti iritantni. Ipak, na tržištu se danas mogu naći peći na pelet koje su znatno tiše nego stariji modeli. U svakom slučaju, prednost, kada je reč o nivou buke, imaju peći na drva, pošto tiho pucketanje drveta mnogi smatraju romantičnim i opuštajućim.

Gomilanje plastičnih vreća

Premda je grejanje na pelet obnovljiv izvor grejanja, važno je istaći da ono ima i jednu manu, kada je ekološki aspekt u pitanju. Proizvođači peleta najčešće ga pakuju u plastične vreće od 20 kg. One se koriste da bi se pelet zaštitio od vlage prilikom skladištenja, što definitivno nije opravdano sa stanovišta ekologije.