Biomasa: kotlovi na pelet, peći na drva

U nastavku:

1. Biomasa
- 1.1. Šta je biomasa?
2. Peći na drva
3. Peći na drvni otpad
4. Kotlovi i peći na pelet
- 4.1. Kako radi kotao na pelet?
- 4.2. Kotlovi i peći na pelet – cena

1. Biomasa

1.1. Šta je biomasa?

Termin biomasa se u današnjim rečnicima energetike i zaštite prirodne sredine odnosi na sve materije koje se mogu koristiti za grejanje, a koje su organskog porekla. To su uglavnom materije biljnog porekla. Biomasa je, na primer, drvo koje je najčešći i najrasprostranjeniji izvor energije, posebno u zemljama bogatim šumama. Druge materije koje se svrstavaju u biomasu su slama, brzorastuće ili industrijske biljke i organski otpad. Biomasa je, takođe, biogas i biodizel. Biomasa je alternativni, prirodni i obnovljivi izvor energije. Kao što je poznato, proizvodnja energije je postala veoma opasna po životnu sredinu, postojanje i zdravlje čovečanstva, pa je sve više pojedinaca, ali i organizacija, koje se okreću biomasi kao izvoru energije, posebno drvetu.

Savet stručnjaka iz firme PRODAJA PELETA MILSTON ENERGY VRČIN

1. Šta biste naveli kao prednosti peleta?

Pelet postaje izuzetno popularan, kako u svetu tako i kod nas. Kao prednosti peleta naveo bih komfor, za razliku od drugih načina grejanja, za pelet vam nije neophodna posebna priprema i ne morate stalno da obilazite kotlarnicu. Dovoljno je jednom da obiđete, kako biste dopunili spremnik peletom i eventualno ga ispraznili od pepela. Takođe, gorionik ima mogućnost podešavanja vremena paljenja i gašenja, zatim programa grejanja u toku dana, jednom rečju gorionik može da se prilagodi upotpunosti potrebama korisnika.

2. Da li grejanje na pelet ima neku manu?

Za rad gorionika neophodna je električna energija, tako da je dobro imati neki rezervni sistem napajanja u slučaju nestanka energije, takođe kotlovi na pelet imaju veći broj delova u odnosu na kotlove na čvrsto gorivo, pa je neophodno redovno servisiranje.

G-din Zoran Krantić, PRODAJA PELETA MILSTON ENERGY VRČIN

Srbija, nažalost, više nije zemlja bogata šumama; manje od 1/3 je pošumljeno i uprkos akcionim planovima i programima broj i veličina šuma se ne povećava već godinama – naprotiv. Po Akcionom planu pošumljavanja Srbija je do 2020. trebalo da ima 45% pošumljene teritorije, ali ostaje na 28-29% već godinama. Čak i da se ovi planovi realizuju u dogledno vreme, namensko je drvo (ono planirano za seču) prvenstveno namenjeno drvnoj industriji (dizajn enterijera, stolarija, parket, građevinski elementi i tako dalje), a samo ostatak drveta i onog slabijeg kvaliteta može se koristiti za biomasu.

2. Peći na drva

2.1. Karakteristike peći na drva

Peći na drva obezbeđuju ekonomičan način grejanja, jer je energija koja se dobija sagorevanjem u kotlovima i pećima na drva vrlo jeftina. U kotlovima i pećima na drva, naravno, koriste se drvo, pelet i drvni otpad, pa je taj način grejanja posebno isplativ ako imate nekoliko hektara šume. Kotlovi i peći na drva su nešto veći početni trošak, ali će se investicija isplatiti već za nekoliko godina, jer ćete svake zime uštedeti mnogo novca za grejanje baš zahvaljujući njima.

2.2. Peći i kotlovi na drva

U savremenim kotlovima i pećima mogu se koristiti trupci, panjevi, briketi ili pelet te krupnije ili sitnije sečen drvni otpad. Jedino je važno da je gorivo suvo. Kotlovi i peći s ložištima funkcionišu tako da je za određenu količinu goriva neophodna određena količina kiseonika; ako se proces pravilno odvija iskoristivost ogreva je maksimalna, a samim tim i efikasnost uređaja. Obično se takvi kotlovi ili peći na drva ugrađuju zajedno sa ventilatorima da bi se potrošnja goriva i proizvodnja toplote ujednačili, što je inače problem kod kotlova i peći ove vrste.

Postoje kotlovi i peći na drva koji imaju gorionike s tzv. donjim sagorevanjem. Ovi uređaji se sastoje od ložišta smeštenog u donjem delu i izmenjivača toplote. Ovakvi uređaji mogu dozirati i gorivo i brzinu sagorevanja.

Postoji i posebna vrsta uređaja na drva u kojima se proces sagorevanja reguliše dodatnim ventilatorom. Kod ovakvog kotla ili peći ugrađen je ventilator koji povećava pritisak, odnosno, ogrev se ubacuje u gornji deo uređaja, a ložište je na dnu. Ventilator stvara dodatni pritisak u gornjoj komori, tako da gasovi prolaze kroz otvor ložišta u donju, vruću komoru. Upotreba ovakvog kotla ili peći je vrlo efikasna, jer se stvara minimalna količina pepela. Takođe je važno reći i to da termostat reguliše rad ventilatora.

I na kraju, ali ne najmanje važno, drvo kao ogrev se koristi i u kotlovima, odnosno, pećima s usisnim ventilatorom. I u ovakvim uređajima ventilator pomaže u stvaranju vakuuma i tako izbacuje štetne gasove. U ovim se kotlovima ili pećima kao grivo mogu koristiti sve vrste drvnog otpada.

2.3. Cena kotlova i peći na drva

Cena peći na drva bez ventilatora je negde od 1.000 EUR pa naviše, a kotlova sa ventilatorom oko 1.200 EUR pa naviše.

3. Peći na drvni otpad

3.1. Uopšteno o pećima na drvni otpad

Peći na drvni otpad smatraju se boljima jer su efikasnije i imaju bolju termoregulaciju. Energetska iskoristivost takvih peći iznosi čak 80-90%. Postoji više vrsta peći na drvni otpad i one se zapravo razlikuju po veličini komada na koje je drvni otpad usitnjen, premda se, tačnije rečeno, dele u dve grupe prema načinu sagorevanja.

Prva vrsta peći na drvni otpad su one s direktnim sagorevanjem ogreva u ložištu. Kotao je dizajniran tako da ima dva dela. Pelet, piljevina, trinje ili krupnije sečen otpad se drži u sanduku iz kog se ubacuje u ložište preko tunela. Proces sagorevanja podstiče ventilator koji reguliše količinu dovodnog vazduha, a time i količinu sagorevanja.

Druga vrsta peći na drvni otpad je kotao sa sagorevanjem u pred-ložištu, pošto se odvija u dve faze. Prvo se drvni otpad pali i počinje da gori u pred-ložištu, a zatim sasvim dogoreva u ložištu. Efikasnost ovakvog uređaja je zato maksimalna.

3.2. Mašina za sitnjenje drva

Mašina za sečenje, u stvari, usitnjava drvni otpad praveći trinje čija je veličina tačno onakva kakva je potrebna za peći. Sečiva u mašini mogu da se postave tako da svi dobijeni komadi budu iste širine i dužine.

Na tržištu postoje dve vrste mašina za sitnjenje drva: mašina s ugrađenim sečivima koja se puni drvetom i mobilna drobilica ugrađena u vozila. Mašina za sečenje drva može imati svoj motor ili raditi na motorni pogon traktora.

3.3. Peć za drvni otpad – cena kotla

Peći i kotlovi na drva, pelet i drvni otpad, sa ili bez ventilatora, u zavisnosti od veličine, snage, potrošnje i proizvođača kreću se od 70 do 1.500 EUR. Ima i onih u koje je već ugrađena tzv. lambda sonda koja povećava efikasnost grejanja, odnosno, sagorevanja, i takvi su uređaji među skupljima, ali ima i modela na koje se lambda sonda može naknadno ugraditi te plaćate samo njenu cenu i ugradnju.

4. Kotlovi i peći na pelet

4.1. Kako radi kotao na pelet?

Pelet su posebno osušeni i presovani ostaci drvne biomase koji imaju visoku kalorijsku vrednost. Pelet se loži u raznim pećima, od kojih su najpoznatiji: centralni kotao na pelet, kaminski uložak na pelet za podno grejanje i kaminski uložak na pelet za grejanje pojedinih prostorija.

4.2. Kotlovi i peći na pelet – cena

Za sezonsko grejanje na pelet treba izdvojiti oko 1.000 EUR godišnje. Koliko ćete peleta zaista trošiti, u velikoj meri zavisi od snage peći. Kotao na pelet košta između 1.000-1.500 EUR. Cena za isporuku i ugradnju kotla na biomasu, snage 25kW je 800-1.400 EUR.