1. Kotlovi na biomasu - šta sve treba da znate?

1.1. Šta je kotao na biomasu?

Kotlovi na biomasu su vrlo slični onima na plin koji obezbeđuju zagrevanje prostorija i toplu vodu za ceo dom, samo što se u ovom slučaju umesto plina, lož-ulja ili struje kao gorivo koristi trajnija sirovina - drvo, sečeno na cepanice i u obliku baliranog, šumskog ili pilanskog otpada - trinje, panjevine, leževine, granjevine, otpilaka, strugotine, slame, peleta ili briketa - tačnije rečeno, sve ono što otpada pri industrijskoj obradi drveta. Upotreba drveta umesto fosilnih goriva pomaže sprečavanju dugoročnih klimatskih promena, budući da se prilikom sagorevanja oslobađa ugljen-dioksid koji je drvo apsorbovalo tokom rasta tako da je to, zapravo, ugljeno neutralno gorivo.

Otpadnog drveta u svetu ima mnogo, naročito u šumovitim predelima. Takvo se drvo koristi kao biomasa za kotlove ili peći. Većom upotrebom ovog goriva smanjile bi se i količine drugih vrsta otpada.

1.2. Prednosti kotla na biomasu

Goriva dobijena iz biomase svrstavaju se među obnovljiva - ugljen-dioksid koji se oslobađa tokom gorenja nadoknađuje ugljen-dioksid koji stabla apsorbuju tokom godina rasta. Godišnje uštede emisije ugljen-dioksida su velike - jedan kotao na drva ispusti u atmosferu oko 9,5 tona ugljen-dioksida manje od drugih vrsta kotlova i peći na tvrda goriva (ugalj, lož-ulje) ili struju. Pri tom je ušteda na samom gorivu manje važna. Ako zamenite kotao na plin kotlom na drva, više ćete platiti samo gorivo. Ali ako kotao na tvrda goriva ili struju zamenite najjeftinijim na biomasu, godišnje uštede neće biti zanemarljive. Još ako imate sopstvenu šumu i drva, isplativost će biti potpuna.

1.3. Slabosti kotla na biomasu

Rukovanje kotlovima na biomasu je zahtevnije od drugih. Na primer, drveni pelet se stalno mora paliti (zavisno od tipa kotla ili peći, jednom dnevno ili na nekoliko dana ili jednom sedmično). Šta više, i držač pepela, takođe, mora redovno da se prazni. Kotao na biomasu je po dimenzijama veći od ostalih, pa je za njega potrebno i više mesta, a osim toga, pored njega treba da ima prostora za držanje biogoriva ma u kom obliku da je (džakovi, palete, sanduci i slično).

1.4. Subvencije za kotlove na biomasu

Što se državnih subvencija u oblasti primene „zelenog grejanja“ tiče, u našoj zemlji to još uvek nije regulisano posebnim zakonom. Po Zakonu o zaštiti životne sredine iz 2016. godine fizička lica, odnosno individualna domaćinstva, nemaju obaveze koje imaju pravna lica, ali u smislu zaštite prirodne sredine i unapređenja ekološke efikasnosti korišćenja prirodnih resursa, svako angažovanje oko tehničko-tehnoloških i drugih potrebnih poboljšanja za zdravlje ljudi, biljnog i životinjskog sveta i životne sredine, smatra se dobrodošlim. U tom smislu, ministarstva često raspisuju konkurse za dodelu sredstava iz Zelenog fonda i druge subvencije kojima podstiču razvoj i unapređenje te oblasti. Poslednjih godina ima i sve više banaka koje se uključuju u Evropske programe zaštite prirodne sredine te daju povoljnije kredite na osnovu konkursa u određenim fondovima. Ako ste u prilici, raspitajte se u svojoj lokalnoj zajednici šta se po tom pitanju preduzima i da li biste mogli da ostvarite neke benefite.

1.5. Ne zaboravite na detektor ugljen-monoksida!

Zbog sagorevanja bilo koje vrste goriva s ugljovodonikom (zemni gas, plin, ugalj, biomasa) neizostavno u svom domu treba da imate detektor za otkrivanje povećane koncentracije ugljen-monoksida. Teoriski gledano, ako svo gorivo izgori, tokom sagorevanja treba da se stvore toplota, voda i ugljen-dioksid; međutim, u praksi to nije tako. Sagorevanjem uvek nastaju i štetni gasovi kao što je ugljen-monoksid, i ma koliko da ih je malo, štetni su po ljudsko zdravlje. Da biste zaštitili svoju porodicu i učinili grejanje na biomasu bezbednim, obavezno nabavite i detektor ugljen-monoksida. 

2. Kotlovi na biomasu - izaberite dobrog ponuđača i montera

2.1. Izbor ponuđača

Preporučujemo da pre same kupovine uređaja, detaljno istražite ponudu preko interneta. Kada odaberete tri potencijalna proizvođača ili prodavca, zatražite informativne predračune prema podacima o veličini objekta, postojećem stanju, nacrtu kotlarnice i ložišta, prosečnoj potrošnji te potrebama za grejanjem, sanitarnom vodom i sličnim. Kada dobijete ove ponude moći ćete da ih uporedite i možda postignete povoljniju cenu. Treba da se raspitate i o uslovima plaćanja, eventualnim popustima, rokovima nabavke kao i o tome da li dostava i montaža ulaze u cenu i uslugu ili ne. U svakom slučaju će vam isporuka i montaža biti neophodni. Ako je ponuda detaljna i ozbiljna, takav će najverovatnije biti i odnos prema kupcu. Predlažemo da se posavetujete i sa stručnjakom koji ima kvalifikacije i iskustvo. Kotlovi na biomasu su obično sastavljeni i spremni za ugradnju, dok su kotlovi na pelet uglavnom u delovima i sastavljaju se na licu mesta.

2.2. Izbor montera

Savetujemo da se ugradnje kotla na biomasu nikako ne prihvatate sami, već da posao prepustite kvalifikovanim i iskusnim monterima. Montažu najbolje izvode monteri koji su se obučavali kod proizvođača ili su njihovi ovlašćeni majstori; takvi ljudi odlično poznaju konstrukciju sistema, mogu da reše eventualne probleme tokom ugradnje i, najvažnije, znaju šta može da se očekuje tokom posla. Ovlašćeni monter će po završetku sastavljanja i isprobati sistem te vas naučiti kako kotao radi. Postavljanje kotla možete da poverite i drugim majstorima za grejne sisteme ukoliko uz kotao dobijete uputstvo proizvođača za postavljanje i korišćenje. U tom je slučaju neophodno da za pokretanje sistema pozovete osobu koja ima ovlašćenje proizvođača. U suprotnom, može da se dogodi da proizvođač odbije da prizna garanciju.

3. Kotlovi s automatskim ili ručnim punjenjem

Najbolje je odluku o sistemu grejanja doneti već tokom planiranja objekta, tako da možete predvideti prostor u kome ćete držati gorivo, mesto za kotao i za dozirni uređaj kao i drugu opremu. Međutim, najčešće je u pitanju naknadno postavljanje kotla te pratećih uređaja i opreme, pa se onda vrši prilagođavanje prema raspoloživom prostoru.

Pre samog biranja kotla ili peći, treba da se odlučite i za to koju ćete tačno biomasu koristiti. Razlog leži u tome što se kotao ili peć posebno podešavaju prema vrsti goriva. Pomenuli smo već da postoji više vrsta biomasa za loženje (balirani, pilanski i šumski otpad, oblice, cepanice, trinje, panjevina, leževina, granjevina, otpilci, strugotina, slama, pelet ili briket) i da treba da odaberete onu koja vam je najdostupnija prema vrsti i ceni, ali i po mogućnosti dopremanja ili isporuke. Osim toga, što sistem samostalnije radi to je bolje za vas; manje ćete morati da ga opslužujete i štedećete vreme.

3.1. Kotlovi na strugotine

Kotao koji radi na drvenu strugotinu različitog porekla, zahteva više posla zbog priprema i loženja, ali zato ne zahteva nikakvu posebnu opremu ni dodatne uređaje. Za ugradnju mu treba manje mesta od kotlova na cepanice ili pelet, premda čuvanje i sušenje goriva zauzima više prostora. Neophodna je i ekspanziona posuda. Listopadno drveće je tvrđe od zimzelenog, pa bolje gori i ima veću iskoristivost po kubnom metru. U istom kotlu će zato duže goreti i morati manje puta da se puni. Međutim, preporučuje se da se, ako se uvek grejete na listopadno drveće, potpaljivanje vrši zimzelenim, pošto se tako brže dostiže radna temperatura sagorevanja. U tom smislu se preporučuje razmera 1:5 ili 1:8 zimzelenog i listopadnog ogrevnog drveta.

3.2. Kotao na trinje

Kotlom na trinje se lakše barata u odnosu na kotao na strugotinu. U kotlarnici ili podrumu osim kotla treba da bude mesta za ekspanzionu posudu i samostalni uređaj za doziranje. Ono na šta uvek treba da obratite pažnju pri kupovini nove količine trinja jeste da je suva i da su komadi približne veličine.

3.3. Kotao na pelet

Kotao na drveni pelet ima najviši stepen iskoristivosti. Pelet ima veću grejnu vrednost od trinja i zato je ekspanziona posuda manja. Najviše treba paziti na to da pelet bude zaštićen od vlage. Pelet zbog svog oblika može da se transportuje cisternom koja se puni i prazni cevima. S druge strane, skuplji je od trinje. Pelet je uglavnom tražen za domaćinstva koja vode računa o ekološkom uticaju, a nemaju uslova za nabavljanje druge vrste biomase.

3.4. Kotlovi s ručnim punjenjem

To su pre svega kotlovi i peći na strugotine s ložištem na prozračivanje, koje se ručno puni i potpaljuje. Gas koji se oslobađa sagorevanjem ventilator potiskuje ili usisava u komoru koja je ispod ili pored ekspanzione posude. U njoj se dodaje sekundarni vazduh kako bi i ti gasovi sasvim sagoreli. Tako nastala toplota se prenosi u vodu koja je raznosi grejnim sistemom.

3.5. Kotlovi s automatskim doziranjem

Kotlovi na trinje s automatskim doziranjem se koriste za centralno grejanje i imaju ekspanzionu posudu i sistem za punjenje. Prednost peleta u odnosu na trinje jeste to što je homogenije gorivo te je iskoristivost prema težini i zapremini veća, pa je i ekspanziona posuda i do 4 puta manja. S druge strane, pelet ne sme doći u dodir s vlagom, mora se čuvati na suvom, jer se raspadne čim se navlaži. Drugi tip su kaminske peći u koje se gorivo automatski dodaje neposredno u ložište. One se uglavnom koriste za zagrevanje prostorije u kojoj su, mada mogu grejati i druge prostorije ili sanitarnu vodu, ako se ugradi odgovarajući prenosnik toplote.

4. Postupak ugradnje kotla

4.1. Planiranje sistema grejanja

Dobro osmišljenim i projektovanim sistemom grejanja možete izbeći pojavu brojnih popravki i zamena čime ćete uštedeti dosta para i nerava. Ovo najpre znači da treba valjano proceniti i proračunati energetske potrebe objekta, odnosno, gubitke, a to može samo osposobljeni stručnjak. Ovakav proračun je u novogradnjama polazna tačka izračunavanja kapaciteta i dimenzija celog sistema (dužine cevi, broj radijatora i uređaja i slično), a ako je u pitanju gotov objekat, onda se utvrđuje neophodna snaga kotla. U najvećem broju slučajeva, rezultati proračuna ne upućuju na potrebnu ogrevnu moć kotla i uglavnom se cifre zaokružuju i bira se grejni uređaj nešto manjeg kapaciteta. Optimalan kotao ili peć je onaj koji ima maksimalnu iskoristivost energije i vrednost emisije za koju je planiran. Emisija je manja u slučaju kada uređaj radi punom snagom u dužem periodu, odnosno, kontinuirano sa što manje uključivanja. U fazi planiranja je neophodno naći i odgovarajuće mesto kotlarnici, dimnjaku i ekspanzionoj posudi kao i svakom pojedinačnom grejnom telu.

4.2. Dozvole za ugradnju kotlova na biomasu

Pre ugradnje kotla na biomasu moraju se dobiti i odgovarajuće dozvole.

Kada je u pitanju novogradnja, projektanti su ti koji pripremaju projekat i traže građevinsku i upotrebnu dozvolu, bez kojih se ne mogu dobiti ni opštinska rešenja. Za postojeći se objekat, u slučaju zamene ili ugradnje novog kotla, takođe pravi projekat i traži dozvola. Procedura je jednostavnija ako radovi ne zahtevaju nikakvo posezanje u noseću konstrukciju niti mu narušavaju funkcionalnost. Ukoliko treba nešto dograđivati ili postavljati spolja, onda će opet biti neophodne saglasnosti lokalnih vlasti ili svih suvlasnika objekta. Naposletku, tu su i propisi koji se tiču protivpožarne zaštite, pa ćete i za to morati da se pobrinete.

4.3. Ugradnja kotla na biomasu

Prostorija koja je određena za kotlarnicu mora biti pripremljena za predstojeće radove. Treba da bude potpuno očišćena i dobro osvetljena. Pod mora da je suv i ravan. Na kojem god mestu da se kotao ili peć postave, treba da se obezbedi prolaz do njega širine najmanje 80 cm da biste mogli da mu neometano prilazite i rukujete njime. Sa strane, isto tako, mora biti slobodnog prostora za otvaranje vratanca ložišta i drugih otvora za čišćenje. Nov kotao na trinje možete postaviti na isto mesto kao i stari, jer su približne veličine kao i oni na tvrda goriva i kombinovani. Kotlu na trinje ili pelet je neophodna ekspanziona posuda, pa se i prostor mora prilagoditi, a postoji i uređaj za doziranje. Najmanja kotlarnica za kotao na biomasu može biti od 8 m2, a za veće kotlove i 12 m2. Kotao se obično unosi dizalicom ili viljuškarom. U uskom prostoru jedini način je pomeranje preko valjaka ili nečeg sličnog. Montažu vrši monter grejnih sistema, a sistem uključuje ovlašćena osoba.

4.4. Dovod vazduha u ložište kotla

Da bi se uređaj za loženje ugradio, moraju biti ispunjeni svi građevinski zahtevi koji se odnose na kotlarnicu kao i oni koji se odnose na ventilaciju po tehničkim specifikacijama. Mora se obezbediti stalan dotok svežeg vazduha koji omogućava gorenje i obezbeđuje sigurnost osobama koje borave u kotlarnici. Otvor treba da je od najmanje 18 cm i treba da je blizu poda. Ako taj otvor mora da se zaštiti mrežom, onda mora biti veći da bi dolazila jednaka količina vazduha.