Iz Čačka smo se preselili u Novi Sad i odlučili da sagradimo kuću | Milica Šundić

Potraga za placom u Novom Sadu nije bila ni malo jednostavna. Milica i Miloš su plac tražili pomoću onlajn oglasa, obzirom da su u tom trenutku živeli u Čačku. Glavni uslovi bili su da plac ima oko 500 kvadrata u građevinskoj zoni i da ima rešeno pitanje vlasništva. Sa početnim budžetom od 8.000 EUR i nekoliko neuspešnih pronalazaka, našli su ono što je odgovaralo njihovim kriterijumima, ali su u startu budžet morali da povećaju za 2.500 EUR, tako da je konačna cena bila 10.500 EUR.

Zašto ste se odlučili da sami sagradite kuću?

Ne bih rekla da smo u potpunosti bili sami. Veliki deo posla uradili su majstori, naročito u početku, kada nam je sve bilo nepoznato. Vremenom smo se više opustili i shvatili da uz pomoć interneta i uz savete komšija mnoge stvari možemo sami.

Uz trenutne propise i tehnologije, da li je još uvek moguće samostalno graditi?

Nismo imali nikakvih problema u vezi sa tim što smo želeli da uštedimo i jedan deo posla obavimo sami. Mnogo rigorozniji propisi važe za kuće koje su od 200 kvadrata pa naviše, a naša ima oko 180 kvadrata bruto i ne spada u tu kategoriju.

Ukoliko se odlučite da sami gradite kuću, najbitnija stvar je da imate strpljenja i da budete spremni na mnogo promena i odstupanja od prvobitnog plana. 

Koji deo zadataka investitori mogu da preuzmu sami da bi fatalne greške sveli na minimum?

Po mom mišljenju to je kontrola posla koji majstori obave i maksimalna uključenost u svaku fazu gradnje.

Kako ste birali izvođače?

Izvođače smo birali uglavnom po preporuci komšija. Imamo tu sreću da su nam komšije uglavnom majstori koji se bave različitim poslovima pa smo tako lakše dolazili do preporuka, a mnoge korisne savete dobili smo od njih besplatno.

Šta utiče na povećane cene izgradnje kuće i koje ideje o sopstvenoj kući investitori treba najviše da racionalizuju?

Pa to se definitivno odnosi na neke nestandardne stvari. Sve što je standardnih dimenzija i boja uglavnom je mnogo, ponekad čak i duplo jeftinije u odnosu na nešto što se pravi samo za vašu kuću.

Koji deo investicije je nepromenjiv? Da li je to planiranje, kupovina i komunalno uređenje parcele, izvođači radova, izbor konstrukcije, završnog materijala, mašinskih i drugih instalacija?

Moje mišljenje je da su to takse koje plaćate kako za dobijanje dozvola za početak rada, tako i one koje se odnose na uvođenje komunalnih priključaka (na primer, da biste dobili priključak za struju morate da izdvojite oko 1.200 EUR, za uvođenje gasa taksa je oko 800 EUR, itd.)

Koje ste odluke doneli da biste maksimalno smanjili cenu svoje kuće (koje ideje ste morali da se odreknete, materijala i sličnog)?

Uglavnom smo do sada imali problem s tim što smo prihvatili mnoge stvari koje ranije nismo računali da će biti potrebne u procesu gradnje kuće, a ispostavilo se da ih ipak treba uraditi (kao na primer hidroizolacija), i time produžili izgradnju kuće za mesec, dva, a često i više. Najveća kompenzacija do sada se odnosi na to da smo odlučili da se, za početak, grejemo na gas, dok smo pre toga razmišljali o toplotnoj pumpi, koju smo zbog visoke cene opreme i ugradnje morali da isključimo. Makar za zad.

Šta biste savetovali drugima koji se odluče da sami uđu u ovaj posao?

Nešto što bih iz ove pozicije rekla i nama pre četiri godine jeste da oružaju strpljenjem, da je u redu ako se rokovi prekorače, da će ponekad biti potrebno donošenje brojnih odluka za kratko vreme i da će im zbog toga većinu vremena glava biti u oblacima, ali da će na kraju sve biti mnogo lepše nego što mogu da zamisle i da definitivno vredi.

Da li ste tokom samog projekta naišli na neke veće probleme i kako ste ih rešili?

Bilo je problema i sa majstorima i s odugovlačenjem i sa tim da se desi da majstori ne preračunaju dobro kvadraturu pa na kraju ona cifra sa početka radova bude makar za trećinu veća, zatim sa čekanjem priključaka dvostruko više nego što to ugovor predviđa. Pokušali smo da budemo što strpljiviji i da prilikom dogovora sa majstorom uračunamo i to da bi iznos na kraju mogao da bude veći od dogovorenog u početku.

Koliko će vremena proteći od početka do kraja projekta i kako to procenjujete?

Računali smo u početku, pisali spiskove i planove koliko bi koji posao trebalo da košta, a onda smo došli do zaključka da je teško planirati unapred. Mnoge stvari mogu da se promene za nekoliko meseci, počevši od cene materijala (dešavalo se da planiramo jednu vrstu materijala i dok dođemo do te stavke, tog materijala više ne bude na stanju, pa moramo da uzmemo skuplji itd.), ali i cene majstora, koji pritisnuti inflacijom, u periodu od nekoliko meseci, koriguju cenu svog rada.

Kolika je na kraju bila cena projekta i koliki iznos procenjujete? 

Procena arhitekte pre pet godina je bila da će cena projekta biti oko 50.000 EUR. Mi smo taj iznos odavno prešli i sada se nadamo da ćemo uspeti da se uklopimo u iznos do 100.000 EUR ( prosečna cena kvadrata u Novom Sadu je oko 2.000 EUR  što znači da bismo za taj iznos mogli da kupimo stan od 50 kvadrata bez garažnog mesta, dok naša kuća ima oko 140 kvadrata neto površine).