Gradnja drvenog krovišta

1. Drvna građa pogodna za krovište

Za izradu krovišta najčešće se koristi drvo smreke. U većini slučajeva radi se o punom drvetu, dok se u određenim situacijama, kada je u pitanju savlađivanje većih raspona ili kada se želi vidljiva drvena konstrukcija, koristi lepljeno drvo. Krovište može biti i od drugih vrsta, poput hrasta ili ariša, ali je cena tih vrsta znatno viša. Zbog svoje vlaknaste strukture, smrekovina je sasvim pogodan i izdržljiv materijal za gradnju krovišta. O tome svedoče brojni krovovi starih gradskih zgrada koji su izdržali vekove i savršeno su očuvani. Proučavanjem ovih starih drvenih konstrukcija utvrđeno je da su za trajnost zaslužni odličan kvalitet odabranog drveta i pravilna orijentacija drvnih vlakana u konstrukciji. Od lošeg drveta, koje, na primer, napada potkornjak, čak i ako je hemijski tretirano, ne može se očekivati da će trajati više od 30 godina. Za dugovečnost drvne građe ključno je da se stablo pravovremeno obori te pravilno iseče, oguli, osuši i na kraju profesionalno ugradi.

Vlažnost u drvetu ne sme da prelazi 18%, a kada se radi o lepljenom drvetu dozvoljeno je 12% po gredi. Kapilarna i nenamenska vlaga se rešava starinskim procesom ogorevanja. Tako su zaštićeni i neki ambari i senici stari po 200-300 godina, koji imaju i prizemni deo ugljenisan u zemlji. Ako je drvo pravilno osušeno, njegovo skupljanje i istezanje je minimalno. Danas se krovne konstrukcije rade u radionicama pomoću CNC mašina koje obezbeđuju milimetarsku preciznost i tačnost. Vidljivi delovi drveta se zatim poliraju radi boljeg izgleda, a drvo se dodatno štiti fungicidima i insekticidima, posebno na onim delovima koji će biti izloženi vremenskim uslovima.

Najveći neprijatelj drveta su, međutim, paraziti, koji mogu uništiti drvo do te mere da krov postane potpuno neupotrebljiv i mora da se sruši. Impregnacija najrazličitijim specijalnim konzervansima koji su neškodljivi po zdravlje ljudi je stoga neophodna, a ona istovremeno smanjuje i gorivost drveta (to je svojstvo što sporijeg gorenja kada već dođe do paljenja).

2. Pravilno projektovanje i dimenzioniranje krovišta

Krovište mora biti pravilno dimenzionirano da bi moglo da izdrži sopstvenu težinu, težinu snega i jačine vetra. U proseku, to znači da krovište treba da nosi opterećenje od oko 260 kilograma po kvadratnom metru. Zbog činjenice da su situacije kod svake gradnje različite, lako može doći do grešaka u proračunu te da konstrukcija krova bude ili predimenzionirana ili pod-dimenzionirana, hoće reći, prevelika ili premala.

Pre početka gradnje ili renoviranja krova, neophodno je stoga izvršiti statičku procenu objekta i to nikako ne treba da se izostavi. U proračunu se uzimaju u obzir težina krovnog pokrivača, težina snega i sile vetra na području gde se objekt nalazi. Težina strehe je pozitivan element pošto konstrukciju opterećuje nadole i na taj način je stabilizuje. Pojedini delovi drvene konstrukcije su povezani drvenim sponama (klinovi, lajsne, žlebovi...) Opterećenja se prenose na spoljne nosive zidove duž drvene konstrukcije, a za veće raspone kao oslonac služe među-stubovi oslonjeni na unutrašnje noseće zidove ili betonsku plafonsku ploču. Projektanti se prilikom pravljenja proračuna koriste softverskim alatima visoke tehnologije, ali su takođe važni i njihovo znanje i iskustvo.

3. Najčešće greške pri podizanju krovišta

Posledice loše izvedenog krovišta obično se pokažu prilikom jačeg nevremena. Stručnjaci smatraju da je jedna od češćih grešaka loše fiksiranje krovišta, tačnije, veze sa zidovima. Pri jakom nevremenu, nastaju takozvani vrtlozi koji bukvalno mogu da podignu i odnesu krov, posebno ako kuća ima veliku strehu. Velike strehe imaju veliku površinu i kada vetar vrši potisak odozdo, stvaraju se vrlo jake sile.

Zbog toga je važno da streha i ostali elementi krova budu pravilno ankerisani, što se danas često zanemaruje. Druga česta greška je slabo učvršćen ili na pogrešnim mestima ankerisan krovni pokrivač. Teže krovište će vetar teže podići, ali samo ako je pravilno postavljeno. Lakše krovište mora da se fiksira na više mesta i čvršće. Ovo je posebno važno ako je krovni pokrivač sastavljen od ploča većih dimenzija jer takve vetar lakše podiže.