Prirodni kamen - obrada kamena, vrste, upotreba u građevinarstvu

Prirodni kamen se u građevinarstvu koristi od davnina pa sve do danas, jer je u pitanju postojan, čvrst i trajan materijal kome, na osnovu primera antičkih građevina, vreme ne može ništa. O fizičko - mehaničkim osobinama kamena više ćemo govoriti u nastavku.

Kamen je jedan od najstarijih građevinskih materijala.

Premda je upotreba prirodnog kamena opala usred razvoja savremenih građevinskih materijala poput opeke, armiranog betona, čelika, čini se da njegovu estetiku i vanvremensku eleganciju ništa ne može da nadmaši. Tu su i drugi kvaliteti: velika otpornost na vlagu, mraz, požare, temperaturne fluktuacije, prirodni kamen poboljšava akustiku (apsorbuje zvuk), odlikuje ga velika jačina, izuzetna otpornost na mehanička oštećenja, unikatnost (ne postoje dva identična prirodna kamena), dobra mogućnost obrade.

Kamen se vadi u kamenolomu u obliku velikih blokova koji se potom obrađuju kako bi se kamen mogao koristiti kao građevinski materijal.

Prirodni kamen - fizičke osobine

Ukoliko ste se odlučili da upotrebite prirodni kamen u svom domu, važno je da znate značenje svake od osobina koje su navedene uz njega.

Tekstura prirodnog kamena - uslovljena je rasporedom mineralnih sastojaka koje ulaze u sastav kamena i upravo one određuju šare koje su primetne na njegovoj površini.

Boja prirodnog kamena - takođe zavisi od minerala koji ulaze u sastav kamena. Ti minerali mogu biti bezbojni ili pak u širokom spektru boja te se prirodni kamen može naći u najrazličitijim nijansama. Važno je napomenuti da minerali mogu imati sopstvenu boju ili ona može dolaziti od primesa (npr. tamne primese u granitu svedoče o topljenju ruda u još tečnoj magmi; ukoliko je primesa gvožđe, kamen će u zavisnosti od njegove oksidacije imati žutu, crvenu ili mrku boju). Prirodni faktori - kiseonik, UV zračenje, voda, toplota, mogu promeniti boju kamena ako isti sadrži primese koje se pod uticajem prirodnih faktora menjaju.

Ako boja prirodnog kamena dolazi od primesa, on može brzo, pod uticajem spoljašnje sredine, promeniti boju.

Kada je naročito važno voditi računa o poreklu boje kamena? Kada se prirodni kamen koristi za oblaganje fasada. Ako se npr. u ovu svrhu upotrebljava krečnjački kamen sa primesom bitumena, pod uticajem UV zraka na njegovoj površini će se jasno uočiti rastopljeni bitumen.

Zapreminska težina prirodnog kamena - jeste težina kamena po jedinici mere, zajedno sa svim šupljinama i porama. Izražava se u kg/m3 te je zapreminska težina kamena težina u kg/m3 suvog kamena sa svim porama i šupljinama u njemu. Jasno je, što je veća poroznost, manja je zapreminska težina kamena. Navešćemo zapreminske težine popularnih vrsta kamena: granit 2.500-2.800, krečnjak 1.800-2.800, mermer 2.800-2.900, peščar 2.000-2.500, kvarcit 2.600-2.700.

Specifična težina prirodnog kamena - takođe je težina kamena po jedinici mere ali ovaj put bez šupljina i pora.

Struktura kamena - I ovu karakteristiku određuju minerali koji ulaze u sastav kamena, tj. njihov oblik, veličina i veza. Struktura kamena može biti kompaktna - jedra ili krupnozrna/sitnozrna sa zrnima jače ili slabije međusobno povezanim. Struktura nema samo uticaja na estetsku vrednost kamena već i na njegovu mogućnost obrade. Tako su, npr. kamen sitnozrne strukture i kompaktan kamen pogodni za glačanje dok je kamen krupnozrne strukture nemoguće ili vrlo otežano glačati.

Struktura kamena utiče i na njegovu trajnost i postojanost.

Poroznost prirodnog kamena - najplastičnije objašnjeno: zbir svih pora i šupljina kamena u jedinici zapremine. Kako se izračunava poroznost kamena? Uzorkovani kamen se osuši do konstantne težine a potom potopi u destilovanu vodu. Nakon što se potpuno potopi meri se njegova težina i upoređuje sa onom pre potapanja, nakon isušivanja. Razlika te dve težine jeste zapravo zapremina šupljina i pora kamena (težina upijene vode). Zbog čega je bitna poroznost prirodnog kamena? Jer utiče na njegovu postojanost, jačinu, vodopropustljivost.

Vodopropustljivost prirodnog kamena - ova osobina određuje se prema količini vode koja prođe kroz uzorak određenih dimenzija, za određeno vreme, pri utvrđenom vodenom pritisku. Vodopropustljivost zavisi od veličine šupljina/pora, njihove pozicije i broja.

Upijanje vode - sposobnost prirodnog kamena da zadrži vodu u svojoj masi nakon kontakta sa njom. Količina upijene vode zavisiće od stukture kamena, veličine, vrste i pozicije pora, načina potapanja i vremenskog perioda tokom kojeg je kamen bio u kontaktu sa vodom.

Važno je istaći da navedene fizičko - hemijske osobine kamena zavise od stene iz koje je dobijen. Postoje tri osnovne vrste stena u zavisnosti od uslova formiranja: magmatske, sedimentne i metamorfne.

Magmatske stene - rezultat su sporog hlađenja magme u dubini zemljine kore. Imaju zrnastu ili porfirsku strukturu. Ovde spadaju granit, sijenit, gabro, diorit.

Sedimentne stene - rezultat su taloženja sedimenata, odnosno produkata raspadanja različitih stenskih masa na kopnu ili dnu vodenih površina. Glavni predstavnik jeste krečnjak.

Metamorfne stene - baš kao što im i naziv kaže, nastaju metamorfozom odnosno transformacijom osnovne stenske mase. Tako su, npr. kvarcit, mermer i glineni škriljci nastali metamorfozom sedimentnih stena.

Obrada kamena

Način na koji će se vršiti obrada kamena zavisi od vrste stene iz koje je dobijen kao i od buduće namene. Najčešći načini obrade prirodnog kamena jesu tesanje, rezanje, glačanje i poliranje.

Tesanje kamena - najstariji način obrade kamena. Tesanje kamena podrazumeva da se ivice alatkama (čekićem, pijukom, špicem ili dletom) obrađuju kako bi se dobio oblik koji odgovara pravougaonom paralelopipedu. Najpre se formiraju ivice, a potom se teše strana koju ivice obrazuju.

Rezanje kamena - vrši se uz pomoć raznih testera koje mogu biti sa ili bez zubaca, te je znatno precizniji i brži način obrade kamena od tesanja.

Glačanje kamena - ovaj način obrade kamena pogodan je samo za tvrd, jedar, sitnozrn kamen. Njime se dobija ravna površina, ističe struktura i boja kamena. Najčešće se takav kamen koristi u zgradarstvu. Kako se vrši glačanje kamena? Prvo uz pomoć gladilice krupnijeg zrna, a potom uz pomoć gladilice sitnijeg zrna, uz obavezno polivanje vodom.

Površina gladilice može biti od peščara, korunda, kvarcnog peska.

Poliranje kamena - vrši se šmirglom, sitnozrnim korundom, tečnim voskovima, abrazivnom pastom…Ovim načinom obrade dobija se sjajna površina koja odbija svetlost, ističe boja i estetika prirodnog materijala. Poliranjem kamena se postiže i smanjena osetljivost na hemikalije i vlagu. Poliran kamen odlikuje luksuzan izgled, te se on najčešće koristi za popločavanje podova, izradu radnih ploča za kuhinjske elemente, gazišta stepeništa, oblaganje kamina.

Još neki vidovi obrade kamena:

Štokovanje kamena - vrši se namenskim čekićem pri čemu se dobija površina koja ne kliza, tj. nahrapavljena površina, koja je istovremeno dovoljno ravna da se lako održava. Zbog osobina dobijene površine lako se zaključuje da se štokovani kamen koristi kod spoljašnjih stepeništa, staza, terasa…

Špicovanje kamena - kamen se obrađuje špicom radi željenog izgleda površine. Najčešće se koristi prilikom obrade granitnih komada za fasadne površine poput okvira za prozore i vrata.

Prema obradi, građevinski kamen delimo na lomljen, obrađen, drobljen i mleveni kamen.

Lomljen kamen - Dobija se razbijanjem stena. U ovu grupu spadaju običan lomljen kamen i lomljen kamen za zidanje. Običan lomljen kamen se najčešće koristi za izradu drenažnih rovova, kao ispuna pri velikim betonskim radovima… Lomljen kamen za zidanje, baš kako mu i sam naziv kaže, koristi se za zidanje konstrukcija.

Obrađen kamen - u zavisnosti od načina obrade razlikujemo: polutesan kamen (ima skoro pravilan geometrijski oblik i ravne naležuće ivice), tesan kamen (potpuno pravilan kamen paralelopipednog oblika, oštrih ivica), naročito obrađen kamen za specifičnu namenu (njegovu obradu, pored klesara, vrše vajari i kamenoresci, upotrebljava se za izradu dekorativnih elemenata).

Drobljeni kamen - dobija se tako što se obični lomljeni kamen usitnjava različitim drobilicama. Drobljeni kamen se, u odnosu na krupnoću zrna, deli na: tucanik (veličina zrna 32-63mm), kamenu sitnež (veličina zrna 2-32mm), drobljeni pesak (0,09-2mm).

Mleveni kamen - dobija se dodatnim usitnjavanjem drobljenog kamena, pri čemu najkrupnije zrno ne može biti veće od 2mm, dok donja granica nije propisana.

Prirodni kamen - upotreba u građevinarstvu

Koja vrsta kamena će se koristiti zavisi od njegovih karakteristika. Tako će za hidrogradnju biti potreban kamen koji je postojan u vodi (zbog stalnog ili povremenog kontakta sa vodom) i na mrazu. Bez pora i šupljina. Koriste se gnajsevi neizražene škriljavosti, krečnjaci i mermeri, jedri peščari, masivni amfiboliti.

U saobraćaju, za izradu puteva, saobraćajnica, kao i kod izrade nasutih brana, koristi se kamen velike čvrstoće, kompaktne građe, koji je jedar i otporan na dejstvo mraza. U ovu svrhu mogu se koristiti dolomiti, mermeri, amfiboliti, efuzivi.

Kamen se u građevinarstvu koristi i u visokogradnji, za stepeništa, kao tehnički kamen za zidanje, za pločnike i gradske trgove, za popločavanje enterijera i eksterijera.

A koliko košta dekorativni kamen, konkretno oblaganje dekorativnim kamenom? Cena zavisi, pre svega, od vrste kamena, veličine, površine (zemlja, fasada, krov) te ponuđača radova. Cena klasične kamene fasade od prirodnog kamena, može da se kreće od 9 do 12 EUR/m2. Cena dekorativnog kamena je od oko 5 EUR/m2 pa naviše.

Kome poveriti oblaganje kamenom? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim kamenorescima u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!