Postavljanje kamena: kamene ploče i pločice

1. Kamene ploče, nekada

Mermer, granit, porfir i druge vrste prirodnog kamena vekovima su simboli bogatstva i moći. Kamene ploče su od davnina korišćene za podne i zidne obloge u stambenim i pomoćnim objektima upravo zbog te simbolike i sinonima za prestiž i luksuz. U drevnim civilizacijama Persije, Grčke i Italije, naporan rad potreban za proizvodnju, od kamenoloma do gotovog proizvoda, značio je da su samo najbogatiji mogli sebi da priušte prirodni kamen. Iako je, zahvaljujući savremenim tehnologijama koliko tehničkim sredstvima i opremi toliko i novim transportnim sistemima, danas mnogo pristupačniji većem broju ljudi, prirodni kamen i dalje predstavlja izazov, u smislu primene u građevinarstvu, budući da ne prestaje da zrači glamurom.

2. Kako se prave kamene ploče

Iako je proces dobijanja različitih vrsta kamena prilično sličan, postoje manje razlike. Bilo da se radi o mermeru, granitu, škriljcu, krečnjaku ili travertinu, kamen se prvo mora iskopati u kamenolomu. Kamenolomi se obično nalaze u brdovitim predelima i na izvesnoj udaljenosti od grada, zbog čega u cenu uvek ulaze i troškovi transporta, dok se sam kamen dobija bušenjem i sečenjem stena. Deo stene koji se radi naziva se blokom i dok se obrađuje, odnosno, buši i reže, mora biti osiguran dijamantskim žicama, inače bi pao na zemlju i prouzrokovao ogromnu štetu.

2.1. Sečenje bloka na kamene ploče

Blok se, dok još uvek stoji na mestu zahvaljujući dijamantskim žicama, uz stenu od koje je odrezan, direktno seče se na manje blokove. Svaki je težak hiljade tona, pa se zato dizalicama podižu na ogromne kamione. Kamioni donose blokove do stanice za sečenje, gde ih velike automatske testere seku na manje komade, slično kao što sekač za hleb seče veknu na kriške. Pored ovih, postoje i specijalizovane testere koje ih seku na još tanje ploče ili trake; one se često koriste i za sečenje mermera.

2.2. Poliranje kamene ploče

Kamene ploče i trake potom prolaze kroz mašinu za poliranje. Proces počinje grubim dijamantskim brusilicama, pa se postepeno prelazi na sve finije i finije. Kada se dođe do traženog stepena poliranosti, ploče ili trake se pakuju i otpremaju do distributivnih objekata. Odatle raznim transportnim sredstvima putuju do distributera, a zatim do pojedinih salona.

3. Koje prednosti odlikuju prirodni kamen?

3.1. Elegantan izgled prirodnog kamena

Danas se prirodni kamen upotrebljava kao zidna ili podna obloga u kupatilima prvenstveno zbog svog smelog i elegantnog izgleda. U prošlim vekovima, kamen je biran kao građevinski materijal uglavnom zbog svoje čvrstine i izdržljivosti; danas, međutim, ima i jačih i otpornijih materijala - i jeftinijih - što je faktor koji se ne može zanemariti. Međutim, činjenica da prirodni kamen i dalje simbolizuje ekskluzivnost nije se promenila. Pošto dve ploče od prirodnog kamena nikada nisu strukturno identične (nemaju istu teksturu zrna), svako kupatilo od prirodnog kamena je jedinstveno i unikatno.

3.2. Prirodni kamen povećava vrednost nekretnine

Činjenica da je prirodni kamen skup i jedinstven znači da oblaganje površina takvim materijalom skoro automatski povećava tržišnu i preprodajnu vrednost vašeg stambenog prostora. Agenti za nekretnine uvek ističu upotrebu mermera, granita ili drugih vrsta prirodnog kamena prilikom prodaje kuće, jer potencijalni kupci to obično vide kao prednost koja utiče na njihovu odluku o kupovini.

3.3. Kamene pločice su vodootporne

Neke od mehaničkih slabosti kamena (kojih nema malo) su zahvaljujući savremenim tehnološkim procesima uspešno smanjene ili čak potpuno eliminisane. Jedna od očiglednih karakteristika bilo kog prirodnog kamena je njegova porozna struktura, zbog koje lako upija tečnosti i druge supstance, a što dalje vodi do menjanja i propadanja površine materijala, koja se vrlo teško čisti. Sa pronalaskom i razvojem impregnacije, zapravo, hemijskih zaptivača koji omogućavaju nepropusnost prirodnog kamena, mermerne, granitne i kamene pločice drugih vrsta sada su izdržljivije i otporne na raznovrsne spoljne faktore. Dostupnost i efikasnost ovih sintetičkih zaptivača je u velikoj meri zaslužna za to što je prirodni kamen danas pogodan materijal i za vlažne prostore kakva su kupatila.

Čak i tuševi, za koje je kamen pre nekoliko decenija bio zabranjen materijal, sada mogu biti obloženi njime.

4. Kamene pločice - slabosti

4.1. Prirodni kamen je skup

Za većinu ljudi, cena samog kamena je previsoka da bi opravdala njegov izbor. U zavisnosti od vrste, u proseku možete očekivati između 15-35 EUR/m2 za „obične“ vrste kamena u obliku štanglica ili lomljenog kamena, dok mermer i granit tek počinju od 50 EUR/m2. To je poprilično veća investicija u odnosu na keramičke pločice, čije se cene kreću od 10 do 40 EUR/m2. Veliki tuš obložen retkim, pravim mermerom, na primer, mogao bi da košta 1.000 EUR i više.

4.2. Kamene ploče su hladne i klizave

Kamen je hladan. Hodanje po prirodnom kamenu bosim nogama nije prijatno iskustvo, osim ako nije postavljen preko podnog grejanja. Zbog toga su ukupni troškovi renoviranja naravno i veći, jer se mora menjati ceo sistem grejanja. Nešto je lakše u novogradnji, gde je podno grejanje unapred planirano kao i podne obloge preko njega. Kamen je, takođe, prilično klizav. Da bi bio odgovarajuća zidna i podna obloga u kupatilu, mora biti gladak, skoro neporozan i zaštićen od prodora vode (impregniran), tako da njegova površina postaje vrlo klizava kada je mokra.

Upotreba prirodnog kamena može predstavljati ozbiljnu opasnost i ne preporučuje se za kupatila koja koriste deca ili starije osobe.

4.3. Kamene naspram keramičkih ploča

Verovatno će vam zvučati pomalo iznenađujuće, ali prirodni kamen je vrlo osetljiv, nije ni približno tako jak kao keramičke pločice kada je u pitanju savijanje i istezanje. Pločice od prirodnog kamena se lako lome.

4.4. Priprema podloge poda pre postavljanja pločica

Kamene ploče zahtevaju strukturno prilagođavanje površine na koju će biti postavljene. Kamen je vrlo težak i podložan pucanju, ako je tlo ispod njega nestabilno. Takva podloga uglavnom zahteva znatna ojačanja pre nego što se kamene pločice postave na nju. Ovakva intervencija nije jednostavna i sa sobom nosi dodatne troškove.

4.5. Poroznost prirodnog kamena

Prirodni kamen je porozan. Za razliku od glaziranih keramičkih ili porcelanskih pločica, mermer i druge vrste prirodnog kamena su relativno porozne i vlaga ih lako menja. Vrste kamena sa visokim sadržajem gvožđa (mermer je jedan od njih) mogu promeniti boju i zarđati ako se koriste u vlažnom okruženju. Ova poroznost takođe znači da kamen upija vodu i mrlje - kamena površina može trajno da se promeni ako na nju dospeju boja za kosu ili čak karmin.

Jedina prevencija protiv upijanja vode i mrlja je redovna impregnacija kamena jednom godišnje.

4.6. Kamene ploče su teške za održavanje

Prirodni kamen je teško održavati. Standardne deterdžente za čišćenje ili sapune ne smete koristiti na prirodnom kamenu, jer će se na njemu postepeno stvoriti naslage koje će mu promeniti boju i teksturu. To znači da nećete moći da uklonite tvrdokorne mrlje sa kamena, posebno ako je reč o poroznoj vrsti koja nije dovoljno ni često impregnirana.

5. Postavljanje kamena

5.1. Postavljanje kamena i priprema podloge

Prvo se treba uveriti da je podloga preko koje će se postavljati ploče ili pločice tvrda i ravna. Takođe treba proveriti da li je ta površina uopšte nosiva. Kamene ploče su veoma teške, pa ne možete njima dodatno opteretiti svaku podnu površinu. Postoje i postupci ojačanja, ali su skupi i često besmisleni, naročito kada su u pitanju male prostorije, pošto takvi radovi ispadaju skuplji od celog posla. Na podlogu se prvo nanosi emulzija, posebno kada se pločice lepe u mokre prostorije.

5.2. Nanošenje lepka i ankerisanje

Zatim se kreće sa nanošenjem lepka koji se posebnim alatkama razmazuje po podlozi, na primer, nazubljenom gletericom. Mora se izabrati odgovarajući lepak, u zavisnosti od toga da li se pločice postavljaju u enterijeru ili eksterijeru. Lepak koji se nanosi na podlogu ne sme da se prebrzo suši, pa se zato mora paziti na tačnu količinu. Drugi korak u procesu postavljanja kamenih ploča je ankerisanje. Koristi se ako lepak nije dovoljan. Uvek se primenjuje pri oblaganju plafona, jer lepak sam ne može da obezbedi dovoljnu sigurnost. Ankerisanje se vrši čeličnim nosačima.

5.3. Postavljanje kamena

Naposletku, same kamene pločice se ređaju u još mokar lepak, uz pomoć plastičnih krstića-distancera, kojima se drži rastojanje i pravac, a koje će kasnije biti fugne. Pre nego što se počne fugovanje tih međuprostora, moraju se odstraniti sav višak lepka, grudvice i čestice nečistoća. Zatim se fugovanje radi odgovarajućom fug-masom i kada se sve osuši, pločice se očiste.

6. Koliko može da košta postavljanje kamena?

Za postavljanje prirodnog kamena platićete nešto više nego za polaganje keramičkih pločica, jer je proces zahtevniji i traži više iskustva. Prosečna cena postavljanja prirodnog kamena standardnih dimenzija na pripremljenu podlogu je oko 15 EUR/m2. Cene samog kamena su sasvim različite; prva karakteristika od koje zavisi cena je tvrdoća - što je kamen tvrđi, skuplja je obrada. Međutim, tvrđi kamen upija manje vode te manje puca i duže traje. Tu su još i dimenzije; veće dimenzije komada, viša cena. Cene porfira standardnih dimenzija i debljine 1-4 cm, kreću se između 20 i 45 EUR. Za izradu zahtevnijih komadnih elemenata, cene su više.