Za područje

    Zimske bašte ugostiteljskih objekata

    Članak je pregledalo čak 651+ korisnika
    Zimske bašte su omogućile da hladni vremenski uslovi više ne diktiraju rad ugostiteljskih objekata. Osim što obezbeđuju proširenje prostora, zimske bašte pružaju mogućnost uživanja na otvorenom, ali u toplom i zaštićenom prostoru. Na ovaj način se gostima ugostiteljskog objekta pruža veći komfor, i to tokom cele godine. Stoga u nastavku istražujemo - kako se podižu zimske bašte za ugostiteljske objekte ali i kako su regulisane zakonom?
    Stručni članak 651
    zimske baste
    Imamo čak 1138 izvođača radova za područje Zastakljivanje terase:

    Zimske bašte donose brojne benefite i poboljšavaju poslovanje ugostiteljskih objekata. Prvo i osnovno - produžavaju sezonu. Tokom letnjeg perioda većina ljudi želi da bude na otvorenom i uživa u zracima sunca te su bašte ugostiteljskih objekata uvek popunjene. Kada se vreme pogorša, gosti se „sele” unutra, što implicira da tokom hladnijeg dela godine ugostiteljski objekti mogu da prime manji broj ljudi (samo stolovi koji su unutra). Međutim, ovo se lako rešava zastekljenjem bašte. Nema više potrebe za unošenjem stolova i stolica sa prvim znacima jeseni.

    Letnja bašta lako može postati zimska, čime se dobija veći prostor tokom cele godine.

    Svakom ugostiteljskom objektu bi odgovaralo ako bi svoju baštu, kolika god da je ona, mogli neometano da koriste i tokom hladnijeg dela godine. Više mesta i stalni prošireni kapaciteti posledično omogućavaju i veći promet (više osoba može da boravi u tom ugostiteljskom objektu tokom dana), što donosi i veći profit.

    Zimske bašte pružaju veći komfor posetiocima, čime ugostiteljski objekti stiču stalne goste.

    Pojedini ugostiteljski objekti svoje zastakljene zimske bašte, pored redovnih poseta, koriste za organizovanje privatnih proslava. Ukoliko nekome ne treba ceo lokal, može da iznajmi samo zimsku baštu. Na taj način će zvanice privatne proslave na neki način biti izdvojene, a opet neće biti potrebno da se ostatak ugostiteljskog objekta zatvara.

    Dobro zastakljene zimske bašte će umanjiti gubitke toplotne energije i smanjiće nivo buke, što je naročito važno ukoliko se ugostiteljski objekt nalazi na prometnom mestu gde je saobraćaj gust.

    Zaključuje se da se zastakljenje bašte, odnosno, pretvaranje letnje bašte u zimsku, višestruko isplati. Međutim, nameće se i pitanje - koji sistem zastakljenja koristiti? Kako grejati zimske bašte?

    Zastakljena bašta
    Letnja bašta lako može postati zimska bašta, čime se dobija veći prostor tokom cele godine

    Prvo ćemo se osvrnuti na to šta kaže zakon.

    Kako zakon reguliše zimske bašte?

    Letnje i zimske bašte ne mogu da se postave svuda, već postoje određene smernice kojima se ugostiteljski objekti moraju voditi. Navodimo neka od pravila za Beograd i Novi Sad (izdvojeni su samo pojedini članovi).

    Odluka o postavljanju bašte ugostiteljskog objekta na teritoriji Grada Beograda („Službeni list grada Beograda”, br. 11/2014, 25/2014, 34/2014, 2/2015, 29/2015, 63/2016, 118/2018, 10/2019, 26/2019, 17/2020), uređuje postavljanje i uklanjanje bašte ugostiteljskog objekta na teritoriji grada Beograda. U Članu 2. se navodi da je „Bašta ugostiteljskog objekta (u daljem tekstu: bašta) u smislu ove odluke, montažno-demontažni objekt privremenog karaktera, u funkciji ugostiteljske delatnosti koja se obavlja u ugostiteljskom objektu, i postavlja se na površinama određenim ovom odlukom. Bašta može biti iz jednog ili više delova koji mogu biti otvorenog ili zatvorenog tipa. Bašta se može postavljati tokom cele godine”. Naredni, Član 3. kaže: „Baštu čine stolovi i stolice, a po potrebi senilo, podna platforma, ograda, žardinjera, rasveta, pano za izlaganje menija i cenovnika i drugi elementi koji se postavljaju u skladu s ovom odlukom.”

    Član 5. kaže: „Bašte se mogu postavljati na javnim i drugim površinama. Javne i druge površine, u smislu odredaba ove odluke su: 1. Javne površine: javne saobraćajne površine (ulica, pešačka zona određena u skladu sa zakonom i sl.); trg; javne zelene površine (park, park-šuma i sl.) i javne površine bloka. 2. Druge površine: slobodne površine kompleksa - građevinske parcele objekata javne namene, slobodne površine građevinske parcele objekata drugih namena; otvoreni delovi objekta namenjeni pešacima (kolonade, pasaži i sl.) i neizgrađeno građevinsko zemljište do privođenja nameni u skladu sa planskim dokumentom. Na javnim površinama bašta se postavlja uz saglasnost subjekta koji upravlja, koristi i održava javnu površinu, a na drugim površinama bašta se postavlja uz saglasnost vlasnika, odnosno korisnika površine na koju se postavlja.”

    Zimska bašta ugostiteljskog objekta
    Letnje i zimske bašte ne mogu da se postave svuda, postoje određene smernice kojima se ugostiteljski objekti moraju voditi

    Član 9. navodi: „Bašta treba da bude jednostavnog oblika osnove i dimenzija pogodnih za postavljanje i funkcionalno korišćenje elemenata bašte. Bašta otvorenog tipa ne može imati osnovu širine manju od 0,7 m, a bašta zatvorenog tipa osnovu dimenzija manjih od 3,0 m x4,5 m.”

    Navodimo i šta kaže Pravilnik o tehničkim i drugim uslovima za postavljanje objekata i uređaja na javnoj površini („Sl. list Grada Novog Sada”, br. 11/2018 i 15/2019).

    Član 6. ovog Pravilnika kaže: „Projektovanje elemenata letnje i zimske bašte vrši se tako da bašta: oblikom, dimenzijama, materijalom i bojom predstavlja skladnu i funkcionalnu celinu; poseduje jednostavne forme, jasno definisane visinske regulacije; sadrži transparentne elemente i materijale neutralnog, svedenog kolorita, i bude u skladu sa karakteristikama i estetskim vrednostima zgrade ispred koje se postavlja i prostora u kojem se nalazi.” Naredni, Član 7. navodi da „Elementi letnje i zimske bašte treba da dimenzijama, težinom, međusobnim vezama i postavljanjem: omogućavaju brzu montažu, demontažu i transport; ne oštećuju površinu na koju se postavljaju, objekte uređenja i opremanja te površine i okolno zelenilo, fiksiranjem za njih ili na neki drugi način, i budu pogodni i bezbedni za nesmetano kretanje dece, starih osoba i osoba sa invaliditetom.”

    Član 8. istog Pravilnika kaže: „Postavljanje letnje i zimske bašte vrši se tako da su komunalni objekti (stub javne rasvete, hidrant, reviziono okno (šaht) i sl.) na bezbednom rastojanju izvan bašte i da budu dostupni za nesmetano korišćenje i održavanje najmanje sa jedne strane, i to po mogućnosti sa strane kolskog prilaza. Izuzetno od Stava 1. ovog Člana, kod letnje bašte koja se postavlja na tlo bez podijuma, moguće je postavljanje i na površini u okviru koje se nalazi reviziono okno (šaht), uz uslov da se omogući pristup i rad na revizionom oknu (šahtu)”. Sledeći, Član 9. navodi: „Prilikom postavljanja letnje i zimske bašte u blizini drveta, sadnice, žive ograde, žardinijere i drugog objekta zelenila, mora se omogućiti njihovo nesmetano održavanje.”

    Bašta restorana
    Zimske bašte donose brojne benefite i pospešuju rad ugostiteljskih objekata

    Član 10. ovog Pravilnika propisuje da: „Minimalna širina letnje i zimske bašte iznosi 1,40 m. Minimalna udaljenost letnje i zimske bašte od ivice kolovoza mora da bude 0,65 m, od javne površine određene za parkiranje vozila i biciklističke staze 0,50 m, i od autobuskog stajališta 3,00 m. Izuzetno od Stava 1. ovog Člana, širina letnje bašte može da bude manja od 1,40 m, ukoliko je obezbeđen prostor za kretanje pešaka od najmanje 1,60 m. Ukoliko se letnja bašta postavlja u skladu sa Savom 3. ovog Člana, u okviru letnje bašte ne može da se postavi ograda."

    Član 11. navodi da: „Letnja i zimska bašta mogu da se postave u blizini kolskog ili pešačkog ulaza u zgradu, dvorište, pasaž ili garažu, tako da se obezbedi minimalna bočna udaljenost letnje i zimske bašte od ulaza 0,50 m. Letnja i zimska bašta mogu da se postave u blizini raskrsnice, pod uslovom da se obezbedi odgovarajuća preglednost raskrsnice." Naredni, Član 12. propisuje: „Kada se letnja i zimska bašta postavljaju u blizini spomenika, fontana, javnih česmi i javnih bunara, minimalna udaljenost letnje bašte od navedenih objekata iznosi 3,00 m."

    Kako se podiže zimska bašta?

    Zastakljenje prostora ugostiteljskih objekata, odnosno, postavljanje zimskih bašta, može da se radi upotrebom aluminijumskih i PVC profila. Najčešći izbor su stakleni klizni sistemi koji su najpogodniji za veće dimenzije i omogućavaju brzo i jednostavno otvaranje/zatvaranje bašte, dok su natkrivene sistemom pergola, uglavnom opremljenih rasvetom. Za zimske bašte koristi se u najvećoj meri kaljeno staklo.

    Postoji više vrsta kliznih sistema.

    Klizna vrata
    Najčešći izbor su stakleni klizni sistemi koji su najpogodniji za veće dimenzije i omogućavaju brzo i jednostavno otvaranje/zatvaranje bašte

    Harmonika klizni sistem se pokazao kao dobra solucija za zastakljenje širokih otvora, kada je potrebno da se celokupna površina otvara, a da se pri tom otvaranju/zatvaranju ne zauzima previše mesta.

    Harmonika klizna vrata se sastoje od više pokretnih krila povezanih šarkama. Sistem funkcioniše tako što se krila guraju zajedno, kao harmonika, i sklapaju jedan uz drugi.

    Tokom jesenjih i zimskih meseci sačuvaće prostor od kiše, vetra, nanosa lišća i snega, a tokom toplijeg dela godine, njegovim jednostavnim sistemom, sva krila se mogu složiti u jednu stranu, čime prostor postaje otvoren - dobija se letnja bašta. Međutim, mana harmonika kliznog sistema je ta da ne može obezbediti dobro dihtovanje - zbog više manjih krila smanjuje se energetska efikasnost. Ipak, ovo se može rešiti ugradnjom sistema sa termo-prekidom. Troškovi grejanja će biti redukovani. Cena harmonika kliznog sistema se kreće od 240 do 320 EUR/m2.

    Druga opcija su petokanalni klizni sistemi. Petokanalna vođica omogućava maksimalnu otvorenost sistema 4/5. Ovaj sistem karakteriše jednostavna upotreba i montaža. Staklene panele moguće je sklopiti sa leve i desne strane, ali i sa obe strane istovremeno. Donji profil mahom ima odvod za kondenzat, kišu i druge padavine. Osim za zastakljenje bašti lokala i terasa, koriste se i kao stakleni pregradni zidovi u poslovnim prostorima. Cena sistema iznosi oko 250 EUR/m2, ali varira zavisno od kvadrature, dimenzija, složenosti ugradnje, debljine kaljenog stakla, završne obrade profila, eventualne ugradnje dodatnih brava i rukohvata.

    Giljotina stakleni sistem je još jedan popularan izbor. Ovo je u stvari rasprostranjen naziv za vertikalni klizni stakleni sistem (mogućnost pomicanja krila po vertikalnoj osi) koji predstavlja odlično rešenje za ugostiteljske objekte. Glavna prednost giljotina kliznog sistema jeste što omogućava nesmetan pogled, bez vertikalnih podela. Sistem se sastoji od jednog fiksnog i jednog ili dva pokretna panela. Njegovo kretanje se može regulisati daljinskim upravljačem, što takođe predstavlja veliki plus.

    Giljotina sistem je odličan spoj funkcionalnosti i estetike, a koristi se za zastakljenje različitih površina.

    Cena ovog sistema je znatno viša - varira u zavisnosti od kvadrature, dimenzija i složenosti ugradnje, ali u proseku iznosi oko 450 EUR/m2.

    Kako se, međutim, zagreva zimska bašta ugostiteljskog objekta? Čest izbor su infracrvene grejalice koje čak 98% električne energije koju preuzmu emituju u obliku toplotne energije. Ove grejalice nisu bučne, zapravo njihov rad je vrlo tih, niti stvaraju neprijatne mirise. Infracrvene grejalice ravnomerno raspoređuju temperaturu te prijatno greju, bez naleta vrućeg vazduha. Kako deluje na zagrevanje objekata u koji je usmerena, preporučuje se postavljanje infracrvene grejalice na što višu poziciju, a može se nabaviti i specijalni nosač za grejalice. Koliko koštaju takvi IC paneli? Cene variraju zavisno od snage, veličine i proizvođača, a kreću se od oko 120 do 500 EUR.

    Infracrvene grejalice
    Kako deluje na zagrevanje objekata u koji je usmerena, preporučuje se postavljanje infracrvene grejalice na što višu poziciju

    Veliki broj ugostiteljskih objekata odlučio se za pokretne pergole. One uglavnom podrazumevaju pokretne aluminijumske panele (lamele) koje se mogu prilagođavati uz pomoć daljinskog upravljača. Često imaju opciju i punjenja pur-penom za efikasnu toplotnu izolaciju, kao i integrisani sistem odvođenja vode kroz oluke. Cena pergole će zavisiti od više faktora, pa će tako one nestandardnih dimenzija biti skuplje, a cena im varira i od materijala. Na primer, visokotehnološka vodootporna pergola koštaće oko 150-200 EUR/m2.

    Pergola
    Veliki broj ugostiteljskih objekata odlučio se za pokretne pergole

    Ukoliko ste u potrazi za izvođačima koji će vam zastakliti odnosno napraviti zimsku baštu ili postaviti pergolu, pomoć možete potražiti na daibau.rs i to potpuno besplatno, brzo i jednostavno. Potrebno je samo da popunite upit na našem sajtu i ubrzo će vam se javiti majstori s odgovarajućom ponudom.

    Stručni članak 651
    Autor: Daibau trendovi magazin

    Da li Vam je članak bio koristan?


    Tražite dobre izvođače radova za područje Zastakljivanje terase?

    Izračunajte ratu kredita za planirane radove i prijavite se za konsultacije sa bankarskim savetnikom:
    Ideje za uređenje doma

    Magazin pun svežih ideja i saveta naših autora za uređenje vašeg stambenog prostora.

    Imamo čak 1138 izvođača radova za područje Zastakljivanje terase:

    Besplatna pretraga
    Tražimo lokalno
    Bez provizije
    Uslovi korišćenja I Politika privatnosti I Informacije o kolačićima I Impressum
    © 2024 Daibau.rs, Daibau sistem DOO | Sva prava su zadržana