Energetski pasoš

U nastavku:

1. Vrste energetskih pasoša i energetskih razreda
2. Kada je energetski pasoš potreban?
3. Ko izdaje energetski pasoš?
4. Cena energetskog pasoša

1. Vrste energetskih pasoša i energetskih razreda

1.1. Proračunski energetski pasoš

Podaci za proračunski pasoš utvrđuju se na osnovu izračunavanja energetskih pokazatelja korišćenja zgrada. Procedura obračuna za izradu energetskog sertifikata koristi se za sve vrste novogradnji, za kompletnu obnovu zgrada i za već postojeće stambene objekte, koji su uglavnom namenjeni izdavanju ili prodaji.

Pri obračunskom postupku se uzimaju u obzir, između ostalog, karakteristike stolarije, sastav spoljašnjih zidova, podova i plafona, vrsta i način grejanja i hlađenja, dobijanje tople vode i osvetljenje. Na osnovu metode proračuna utvrđuje se potrebna toplota za grejanje i hlađenje i potrebna isporučena energija za normalan rad zgrade.

Proračunski energetski sertifikat pokazuje tri aspekta energetske efikasnosti. Prvi aspekt je toplota potrebna za grejanje zgrade na godišnjem nivou, zatim godišnja energija potrebna za rad zgrade i emisija CO2 koja je rezultat rada zgrade i takođe se meri godišnje.

Savet stručnjaka iz firme ŽELJKO ZEČEVIĆ PR BIRO ZA KONSALTING I INŽENJERING U OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI ENEPLUS VRBAS

1. Koje podatke mora da sadrži energetski pasoš?

Energetski pasoš je Sertifikat o energetskim svojstvima zgrade - sadrži podatke o energetskom razredu zgrade, odnosno godišnjoj potrebnoj energiji za grejanje, o kvalitetu elemenata termičkog omotača (zidovi, prozori, podovi, tavanica…), kao i preporuke za unapređenje komfora i smanjenje potrošnje energije.

2. Da li svi objekti moraju da poseduju energetski pasoš?

Energetski pasoš moraju imati sve nove zgrade, kao i postojeće zgrade koje se rekonstruišu, adaptiraju, saniraju ili energetski saniraju, osim zgrada koje su Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada izuzete od obaveze energetske sertifikacije.

Zgrade za koje nije potrebno pribavljanje energetskog pasoša su:

1) postojeće zgrade koje se prodaju, daju u zakup, rekonstruišu ili energetski saniraju, a koje imaju neto površinu manju od 50 m2;
2) zgrade koje imaju predviđeni vek upotrebe ograničen na dve godine i manje;
3) zgrade privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova, odnosno obezbeđenje prostora za smeštaj ljudi i građevinskog materijala u toku izvođenja radova;
4) radionice, proizvodne hale, industrijske zgrade i druge privredne zgrade koje se, u skladu sa svojom namenom, moraju držati otvorenima više od polovine radnog vremena, ako nemaju ugrađene vazdušne zavese;
5) zgrade namenjene za održavanje verskih obreda;
6) postojeće zgrade koje se prodaju ili se pravo vlasništva prenosi u stečajnom postupku, u slučaju prisilne prodaje ili izvršenja;
7) zgrade koje su pod određenim režimom zaštite, a kod kojih bi ispunjenje zahteva energetske efikasnosti bilo u suprotnosti sa uslovima zaštite;
8) zgrade koje se ne greju ili se greju na temperaturu do +12°C

3. Šta je od dokumentacije potrebno dostaviti da bi se izdao energetski pasoš?

Energetski pasoš se izdaje na osnovu sprovedenog energetskog pregleda zgrade i postojeće projektne dokumentacije. Neophodno je dostaviti građevinsku dozvolu, projekat arhitekture, projekat mašinskih instalacija i elaborat energetske efikasnosti.

4. Ko može da izda energetski pasoš?

Energetski pasoš može biti izdat samo od strane ovlašće firme koja ima stalno zaposlena barem dva odgovorna inženjera sa licencom 381. Rešenje o ispunjenosti uslova za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima zgrada izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije.

Energetski pasoš mora biti overen od strane odgovornog inženjera sa licencom 381 i pravnog lica firme koja je ovlašćena za izdavanje istih.

G-din Željko Zečević, ŽELJKO ZEČEVIĆ PR BIRO ZA KONSALTING I INŽENJERING U OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI ENEPLUS VRBAS

1.2. Izmereni energetski pasoš

Podaci za izmereni energetski pasoš utvrđuju se na osnovu merenja potrošnje energije. Postupak merenja se koristi za postojeće nestambene objekte u koje spadaju domovi zdravlja, škole, domovi kulture, zgrade javne uprave i slično.

Izmereni energetski sertifikat se sastavlja na osnovu stvarno izmerenih vrednosti potrošnje energije za poslednje tri navršene kalendarske godine. Ako podaci za poslednje tri godine nisu dostupni, koriste se izmereni podaci za poslednje dve ili jednu poslednju kalendarsku godinu pre izrade sertifikata o energetskim karakteristikama. Izmereni podaci se dobijaju iz računa za energiju ili energetskim pregledom objekta.

Izmereni energetski pasoš takođe pokazuje tri aspekta energetske efikasnosti. Prvi podatak je godišnja potrošnja energije namenjene pretvaranju u toplotu, zatim godišnja potrošnja električne energije i godišnja emisija CO2 koja nastaje radom zgrade.

1.3. Energetski razred

Svaki sertifikat o energetskim karakteristikama definiše tačnu klasifikaciju određene zgrade u klasi energetske efikasnosti. U obzir se uzima godišnja toplota potrebna za grejanje zgrade, merena po jedinici korisne površine zgrade (kWh/m2a). Energetski razredi su veoma različito definisani između pojedinih država članica EU, kao i granični uslovi zakona. Direktno poređenje razreda između zemalja EU stoga nije moguće. Međutim, uopšteno govoreći, razredi A i B odnose se na pasivne ili niskoenergetske kuće čija se godišnja potreba za toplotom kreće između 15-35 kWh/m2a.

2. Kada je energetski pasoš potreban?

Zakonom o efikasnom korišćenju energije iz 2013. i Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (tj. energetskog pasoša) 2011. godine, utvrđeno je da je energetski pasoš zgrade obavezan za nove zgrade, prodaju, zakup na minimalno 1 godinu i za objekte minimalne korisne površine 500 m2, u kojima je javna uprava, odnosno, u kojima se pružaju javne usluge za veći broj ljudi.

2.1. Novogradnja

Kada su u pitanju novoizgrađeni objekti i oni koji su u izgradnji, energetski sertifikat je obavezan prilog projekta izvedenih radova (PID). Prema zakonu i odredbama Zakona o energetici, sve novoizgrađene zgrade moraju dobiti energetski pasoš. Poseban primer su javni objekti (kancelarije, hoteli, sportske hale, tržni centri, industrijski objekti, škole, zdravstvene ustanove, zgrade opštinske i državne uprave), koje moraju da prezentuju široj javnosti podatke energetskih sertifikata.

2.2. Postojeći objekti

Prema odredbama Zakona o energetici, sve postojeće zgrade moraju imati energetski pasoš u slučaju prodaje ili zakupa. Sve javne zgrade takođe moraju da predstave svoje sertifikate o energetskim karakteristikama javnosti. Posebni zahtevi važe za stambene zgrade. Ako su izgrađene pre 1980. godine, energetski pasoš su morali da dobiju najkasnije do 2015. godine, a sve one građevine podignute posle 1980. godine moraju da dobiju energetski pasoš najkasnije do 2030. godine.

2.3. Javni objekti

Javne zgrade kojima je potreban pasoš o energetskim karakteristikama obuhvataju zgrade javne uprave, zgrade kulture i zabave, zgrade za obrazovanje i naučna istraživanja i zgrade za zdravstvenu zaštitu.

2.4. Objekti kojima nije potreban energetski pasoš

Objekti za koje nije potreban energetski pasoš obuhvataju postojeće zgrade za iznajmljivanje na period kraći od 1 godine, objekte nestambene namene, objekte koji su zaštićeni kao spomenici, privremene zgrade sa procenjenim korisnim vekom do 2 godine, industrijske zgrade, radionice i nestambeni poljoprivredni objekti, stambeni objekti koji se koriste kraće od 4 meseca godišnje, objekti ili delovi zgrada čija je najveća korisna površina 50 m2, skloništa i zgrade ili delovi zgrada u procesu izgradnje; tu su i objekti koji su u postupku izvršenja ili stečaja.

3. Ko izdaje energetski pasoš?

Energetske pasoše izdaju licencirana preduzeća koja se bave projektovanjem ili izvođenjem radova, a koja imaju zaposlene sa sertifikatom Inženjerske komore Srbije. Oni rade elaborate o energetskoj efikasnosti objekata, pa dobijene podatke ubacuju u specijalno izrađen softver prema kome se i klasifikuju kategorije energetskog pasoša za svaki objekt. U zavisnosti od ukupne potrošnje energije, pasoši su od A kategorije, za objekte koji troše najmanje energije, pa do G kategorije, odnosno objekte koji su ostvarili najmanju uštedu, tj. najmanje efikasne. Kad je reč o objektima koji treba da se grade, investitori moraju da urade elaborat o energetskoj efikasnosti, koji je sastavni deo projektne dokumentacije za građevinsku dozvolu.

*Stare i nove oznake energetske efikasnosti, od 1.3.2021.*

4. Cena energetskog pasoša

Koliko košta sertifikat o energetskoj potrošnji? Cena energetskog pasoša za prosečnu porodičnu kuću je između 100-200 EUR i važi 10 godina, ukoliko za to vreme na kući ne budete radili nikakve građevinske radove koji bi mogli da utiču na tačnost podataka iz pasoša.

Ukoliko se odlučite za izradu energetskog pasoša, možete se obratiti i nama na DaiBau.rs. Na našem sajtu ćete naći još saveta vezanih za ovu temu, ali i ponuđače i proizvođače s kojima sarađujemo i koji će na vaš upit uzvratiti odgovarajućom ponudom.

Informacije o cenama možete pogledati u našem kalkulatoru.

Vaš tim,

DaiBau.rs

Energetski pasoš

U nastavku:

1. Vrste energetskih pasoša i energetskih razreda

1.1. Proračunski energetski pasoš

1.2. Izmereni energetski pasoš

1.3. Energetski razred

2. Kada je energetski pasoš potreban?

2.1. Novogradnja

2.2. Postojeći objekti

2.3. Javni objekti

2.4. Objekti kojima nije potreban energetski pasoš

3. Ko izdaje energetski pasoš?

4. Cena energetskog pasoša

Energetski pasoš: cena i izrada

Građevinska fizika: elaborat građevinske fizike je prvi korak realizacije energetske efikasnosti

Mote Design doo

DSN inženjering

NENAD BABIĆ PR, BIRO ZA PROJEKTOVANJE I IZRADU TEHNIČKE DOKUMENTACIJE DESIGN N, BEOGRAD (ZEMUN)

ĐORĐEVIĆ GRADNJA