1. Energetski pasoš - šta sve treba da znate?

1.1. Energetski pasoš je sertifikat o energetskoj efikasnosti

Energetski pasoš je zvanični dokument koji sadrži informacije o energetskim performansama nekog objekta i preporuke za povećanje njegove upotrebne vrednosti. U EU, čak 40% ukupne potrošnje energije otpada na poslovne i stambene objekte, a gotovo isti je i udeo emisije CO2. Činjenica je da se u građevinskom i sektoru nekretnina upravo krije veliki neiskorišćeni potencijal za uštedu energije, a samim tim i novac, bolja regulacija i kontrola u ovoj oblasti, takođe, mogu postati deo strategije tranzicije ka društvima bez ugljen-dioksida. Evropska unija je detaljniju regulaciju ovog sektora počela 2002. godine, Direktivom 2002/91/EZ. Njome su propisane performanse i uslovi koje objekti moraju da ispunjavaju da bi bili energetski efikasni, a osim energije za zagrevanje prostora, tim zahtevima obuhvaćeni su i hlađenje prostora, zagrevanje vode, veštačka ventilacija i rasveta.

1.2. Zašto je važan energetski pasoš?

Energetski pasoš je važan iz najmanje dva razloga. Prvo, naravno, kako bi se osiguralo i realizovalo smanjenje zagađenja životne sredine, koje je toliko važno u eri globalnog zagrevanja, a zatim zato što je parametar, koristan za informisanje potrošača. Naime, energetski pasoš ukazuje na to koliko je neki objekat efikasan, odnosno, da li se u njemu energija racionalno upotrebljava, a samim tim i plaća stvarna vrednost utrošene energije, ili se rasipa. Dakle, koliko stvarno treba da trošite i plaćate za grejanje i hlađenje, a koliko plaćate neupotrebljenu, a evidentiranu kao potrošenu energiju. Ako ste zainteresovani za kupovinu nekretnine, takve informacije su neophodne, jer će energetski neefikasan objekat zahtevati ili temeljito renoviranje ili vrlo visoke izdatke, što će svakako uticati i na vašu odluku koliko i na kupovnu cenu. Stoga toplo preporučujemo da uvek proverite energetsku efikasnost pre kupovine (kao i iznajmljivanja) - a informacije takve vrste ćete naći samo u energetskom pasošu.

1.3. Povećanje energetske efikasnosti objekta

Važno je naglasiti da ovakav pasoš ne sadrži samo informaciju o specifičnoj energetskoj efikasnosti nekog objekta, odnosno, njegovom energetskom razredu, već i nabrojane preporučene mere koje se mogu preduzeti kako bi potrošnja energije u objektu bila racionalizovana. Recimo, tu je reč i o potrošnji električnih aparata koje koristite u domaćinstvu; svi ovakvi aparati i uređaji imaju nalepnice sa tehničkim podacima, ali na njima nema uputstava o načinima poboljšanja njihove efikasnosti i iskoristivosti, a u energetskom pasošu ih ima. Dodatna prednost koju mere i preporuke u pasošu pružaju jeste činjenica da one nisu uopštenog karaktera, već su napravljene na osnovu analize i pregleda konkretnog objekta na koji se energetski pasoš i odnosi. Preporuke se daju i na osnovu sličnih slučajeva, odnosno, tzv. primera dobre prakse, evidentiranih u bazi podataka. Najpreciznije rečeno, onako kako Zakon to definiše, mere energetske efikasnosti su radnje koje dovode do proverljivog i merljivog ili procenljivog povećanja energetske efikasnosti i preduzimaju se kao rezultat procene realne iskorišćenosti energije; merom energetske efikasnosti smatra se i proizvodnja električne, odnosno, toplotne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije, pod uslovom da se proizvedena električna, odnosno, toplotna energija koristi na mestu proizvodnje - dakle, u istom objektu. U tom smislu, poboljšanje energetske efikasnosti je smanjenje potrošnje energije za isti obim i kvalitet obavljenih proizvodnih aktivnosti i pruženih usluga, ili povećanje obima i kvaliteta obavljenih proizvodnih aktivnosti i pruženih usluga uz istu potrošnju energije, koje se ostvaruju primenom mera efikasnog korišćenja energije (tehnoloških promena, ponašanja korisnika energije i/ili ekonomskih promena).

1.4. Ko određuje granične vrednosti?

Države članice Evropske unije odgovorne su za postavljanje vlastitih minimalnih zahteva energetske efikasnosti u svojoj zemlji, koliko za novogradnje toliko i za postojeće objekte, koji se rade ili će se tek obnoviti. Ove odredbe su takve zato što različite zemlje imaju različite klimatske uslove koji utiču na potrošnju energije tokom cele godine. Dozvoljene vrednosti ili Minimalni zahtevi u Srbiji definisani su Zakonom o efikasnom korišćenju energije iz 2013. i Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (tj. energetskog pasoša) 2018. godine (“Službeni glasnik RS”, br. 25/2013, 40/2021).

1.5.  Koliko važi energetski pasoš?

Energetski pasoš važi deset godina, osim ako se na objektu ne izvrše značajne promene koje bi uticale na potrošnju energije. To može biti ugradnja većih prozora ili proširenje.

1.6. Izdavanje energetskog pasoša

Prema najnovijoj verziji Zakona o energetskoj efikasnosti, koja je stupila na snagu aprila ove godine, određeno je da Energetski savetnik, odnosno, fizičko lice sa licencom energetskog savetnika, ima ovlašćenje da izvodi pregled i izdaje pasoš. Energetski pregled, takođe definisan Zakonom, jeste sistematska procedura pribavljanja odgovarajućih podataka i saznanja o postojećem nivou, načinu i strukturi potrošnje energije u objektu, proizvodnom procesu, privatnim ili javnim uslugama pomoću kojih se utvrđuju i kvantifikuju ekonomski isplative mere energetske efikasnosti i priprema izveštaj o tom pregledu.

2. Kada je potreban energetski pasoš?

2.1. Slučajevi u kojima je potreban energetski pasoš

• Svi novoizgrađeni objekti u fazi izdavanja upotrebne dozvole moraju pribaviti energetski pasoš.
• Postojeći, rekonstruisani objekti, moraju posedovati energetski pasoš.
• Sve nekretnine na tržištu koje se prodaju/iznajmljuju moraju da imaju ovaj dokument.

2.2. Slučajevi kada energetski pasoš nije potreban

Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada predviđeno je da neke nekretnine ne moraju imati energetski pasoš. Prema Pravilniku to su:

• postojeće zgrade koje se prodaju, daju u zakup, rekonstruišu ili energetski saniraju, a koje imaju manje od 50 m²;
• zgrade koje imaju predviđeni vek upotrebe ograničen na dve godine i manje;
• zgrade privremenog karaktera (smeštaj ljudi i građevinskog materijala u toku izvođenja radova);
• radionice, proizvodne hale, industrijske zgrade i druge privredne zgrade koje se, u skladu sa svojom namenom, moraju držati otvorenima više od polovine radnog vremena, ako nemaju ugrađene vazdušne zavese;
• zgrade namenjene za održavanje verskih obreda;
• postojeće zgrade koje se prodaju ili se pravo vlasništva prenosi u stečajnom postupku, u slučaju prisilne prodaje ili izvršenja;
• zgrade koje su pod određenim režimom zaštite, a kod kojih bi ispunjenje zahteva energetske efikasnosti bilo u suprotnosti sa uslovima zaštite;
• zgrade koje se ne greju ili se greju do svega +12°C.

3. Podaci u energetskom pasošu

3.1 Računski energetski pasoš

Računski energetski pasoš se izdaje na osnovu IZRAČUNATIH pokazatelja potrošnje energije u objektu (obično se radi za stambene zgrade kao celine, bez merenja svakog stana zasebno). Ovim proračunom objekat se svrstava u jedan od 9 razreda energetske efikasnosti. Klasifikacija se vrši na osnovu godišnje potrošnje toplote potrebne objektu za grejanje po jedinici korisne površine. Ovaj energetski sertifikat izdaje se za sve nove zgrade, a metodologija proračuna ista je kao pri proračunu potrošnje energije koji je rađen za dobijanje građevinske dozvole. Razredi su:

• razred A1, od 0 do 10 kWh/m2a,
• razred A2, od 10 do 15 kWh/m2a,
• razred B1, od 15 do 25 kWh/m2a,
• razred B2, od 25 do 35 kWh/m2a,
• razred C, od 35 do 60 kWh/m2a,
• razred D, od 60 do 105 kWh/m2a,
• razred E, od 105 do 150 kWh/m2a,
• razred F, od 150 do 210 kWh/m2a,
• razred G, od 210 do 300 i više kWh/m2a.

3.2. Osnovni pokazatelji za računski energetski pasoš

Osnovni parametri važni za razumevanje energetskog pasoša:

• godišnja toplota potrebna za zagrevanje objekta Qnh (kWh/m2a) označava koliko je toplote potrebno za zagrevanje zgrade zbog prenosa (zračenja) i gubitaka toplote u ventilaciji (prozračivanje), umanjenu za korisne prilive sunčevog zračenja i unutrašnjih izvora toplote;
• godišnji unos energije za funkcionisanje objekta Q(f) (kWh/m2a) označava ukupnu energiju potrebnu objektu za grejanje, hlađenje, ventilaciju, klimatizaciju i osvetljenje;
• godišnja primarna energija za funkcionisanje objekta Qp (kWh/m2a) označava energiju primarnih nosilaca energije dobijenu eksploatacijom prirodnih izvora energije koji nisu predmet tehničke konverzije i koji se koriste za funkcionisanje objekta;
• godišnje emisije CO2 označavaju emisije usled funkcionisanja objekta po jedinici uslovljene (ukupne) površine (kg/m2a) i utvrđuju se u skladu s propisima kojima se uređuje efikasno korišćenje energije u objektima.

3.3. Izmereni energetski pasoš

Izmereni energetski pasoš se, za razliku od proračunskog, zapravo izdaje na osnovu stvarno izvršenih merenja potrošnje energije. Osnova za njegovo sastavljanje su stoga stvarne, izmerene vrednosti potrošnje energije u nekom konkretnom, izgrađenom objektu ili samo u nekom njegovom delu. Podatke o isporučenoj energiji i druge informacije o objektu mora dostaviti naručilac energetskog sertifikata. Osoba koja će izvršiti merenja takođe mora i proveriti tačnost dostavljenih podataka, budući da su greške najrazličitijih vrsta sasvim moguće.

3.4. Osnovni pokazatelji za izmereni energetski pasoš

Energetski pokazatelji izmerenog energetskog pasoša su:

• godišnji unos energije namenjene pretvaranju u toplotu po jedinici korisne površine objekta (kWh/m2a);
• godišnja potrošnja električne energije za funkcionisanje objekta po jedinici korisne površine objekta (kWh/m2a);
• godišnja primarna energija za rad zgrade po jedinici korisne površine objekta (kWh/m2a);
• godišnje emisije CO(2) zbog rada zgrade po jedinici korisne površine objekta A(k)(kg/m2a).

3.5. Preporuke za poboljšanje energetske efikasnosti

Svi pasoši o energetskim performansama takođe sadrže uputstva za poboljšanje određene zgrade. Preporuke su podeljene u nekoliko oblasti, koje se mogu razvrstati u sledeće grupe:

• mere za poboljšanje kvaliteta omotača objekta, što uključuje toplotnu zaštitu građevinskih površina u dodiru sa spoljnim okruženjem, kakvi su zidovi, plafon koji se graniči sa tavanom ili iznad podruma, temeljne ploče i ravni krovovi, zamena prozora i stakala, uklanjanje toplotnih mostova;
• mere za poboljšanje energetske efikasnosti sistema, kao što su rekuperacija, hidraulično balansiranje sistema grejanja, podešavanje kapaciteta ventilacionog sistema, priključenje na daljinsko grejanje/hlađenje, toplotna zaštita distribucije u neuslovnim prostorijama, ugradnja kontrolnog sistema za upravljanje prilivom toplote itd.;
• mere za povećanje efikasnosti korišćenja obnovljivih izvora energije, kao što je ugradnja kolektorskog sistema za pripremu tople vode, ugradnja fotonaponskih ćelija, grejanje na biomasu i prelazak na geotermalne izvore energije;
• organizacione mere, kao što su analiza tarifnog sistema, kupovina aparata i uređaja A+ i višeg nivoa, energetski pregled zgrade i slično.

4. Koliko košta energetski pasoš?

Vlasnik objekta nekom od ovlašćenih stručnjaka predaje zahtev za izdavanje sertifikata. Vlasnik treba da uz zahtev priloži sve neophodne podatke, projektnu i tehničku dokumentaciju koju ima i omogući mu direktan pristup i pregled. Ono što će stručnjaka najviše zanimati jesu vrsta i debljina ovojnog materijala objekta, dimenzije - unutrašnje i spoljne, prozori, klimatizacija - vrsta i način grejanja i hlađenja, topla voda i osvetljenje. Što više podataka, tačniji će biti proračun. Na osnovu ovih informacija i stanja na terenu, stručnjak kompletira elaborat na osnovu kog i izdaje energetski pasoš. Sve u svemu, cena izdavanja ovakvih dokumenata je relativno standardizovana i kreće od 100 do 200 EUR.