Termografija objekata

1. Šta je termografija?

Termografija je beskontaktno merenje toplotnog zračenja koje leži u infracrvenom delu elektromagnetnog spektra. Za merenje se koristi posebna termografska kamera koja omogućava da se objekti slikaju i vide na osnovu njihove zračene i reflektovane toplote. Pošto je senzor kamere izuzetno osetljiv, slika može da pokaže i najmanje temperaturne razlike.

Uz pomoć termo-kamere moguće je detektovati i najmanje temperaturne razlike.

2. Utvrđivanje toplotnih gubitaka i uzroka vlage u objektima

Za proveru nepravilnosti u omotaču objekta, takozvanih toplotnih mostova, koji mogu izazvati znatne gubitke toplote, najčešće se koristi termografija. Zbog neadekvatno hidroizolovanih podova, vlaga često ulazi u zidove, što rezultira stvaranjem tvrdokorne buđi. Toplotne mostove te nastanak buđi i plesni izazivaju i nekvalitetno ugrađeni prozori i spoljna vrata jednako kao i nepravilno izvedena fasadna i krovna izolacija. Uz pomoć termo-kamere mogu se otkriti i prozori koji imaju loše karakteristike, kao što su loše zaptivanje  - takve valja ponovo podesiti ili zameniti/poboljšati zaptivanje. Termografijskim snimanjem se utvrđuje i eventualno curenje vode u sistemu podnog ili zidnog grejanja kao i u radijatorskom sistemu. Termografija se često radi u procesu sveobuhvatnog energetskog renoviranja i obnavljanja, jer precizno pokazuje sva oštećenja koja se moraju sanirati da bi objekt postao energetski efikasan.

Termografija se može koristiti za pronalaženje mogućih curenja vode u bilo kom instalacionom sistemu.

3. Utvrđivanje uzroka pojave vlažnih zidova

Vlažan vazduh se brže kondenzuje, posebno na unutrašnjoj strani spoljnih zidova: na ivicama i u ćoškovima.

Uz pomoć termografskog snimanja, merača vlažnosti vazduha i merača vlage u građevinskoj konstrukciji se utvrđuju i uzroci vlaženja zidova koji izazivaju pojavu buđi i plesni, a koje su vrlo uporne i dugotrajne, pri tom, svakako, i vrlo štetne po zdravlje. Nažalost, u većini slučajeva i jedan i drugi problem se javljaju prilikom renoviranja objekta (zamena prozora, poboljšanje izolacije fasade i krova). Poboljšanjem energetske efikasnosti objekta, on postaje mnogo hermetičniji, čime se znatno smanjuje razmena vazduha između zgrade i okoline. Rezultat je vlažniji vazduh koji se brže kondenzuje, posebno na unutrašnjoj strani spoljnih zidova: na ivicama i u ćoškovima. U tom slučaju, najčešća mera je uvođenje ventilacije sa rekuperacijom, za šta je često moguće dobiti subvenciju - nacionalni program za energetsku sanaciju objekata već nekoliko godina sprovode ministarstva građevine i zaštite okoline, pa se na njihovim sajtovima valja informisati o svim propozicijama konkursa i dobijanja sredstava.