Trompe l' oeil - optička varka u enterijeru i eksterijeru

Uz pomoć Trompe l’oeil se izrazito naglašava dubina prostorije, te će soba čiji zid je ukrašen ovom tehnikom izgledati veća, prostranija, a 3D efektom će se stvoriti iluzija kakvu ste zamislili, privid stvarnog objekta ili određenog mesta. Optička varka se postiže slikanjem murala na zidovima ili čak posebnim tapetama.

Kod nas se prevodi kao iluzionističko slikarstvo, a može se još definisati kao zidno slikarstvo u kojem se pomoću perspektivno naslikanih arhitektonskih elemenata kao što su lukovi, stubovi, balustrade ili arhitravi, te svetlosnih efekata i senčenja (kjaroskuro) postiže iluzija trodimenzionalnog prostora i dubine.

Ova tehnika se ne koristi samo na unutrašnjim zidovima već se pomoću iste mogu oslikati i spoljni prostori.

Tako se, na primer, može stvoriti iluzija nedrealnog pogleda na romantično mediteransko selo iako se nalazite u gradskoj sredini. Tehnika Trompe l’oeil često se koristi za oslikavanje ugostiteljskih objekata kako bi se oni istakli i privukli veći broj posetilaca.

Istorija tehnike Trompe l’oeil

Smatra se da je termin Trompe l’oeil “skovan” u 19. veku, međutim puno je primera koji dokazuju da je ova tehnika kojom se postiže optička varka korišćena dosta ranije, pa i među antičkim civilizacijama.

Želja za stvaranjem realističnih prikaza bila je naročito prisutna u staroj Grčkoj, što je čak prikazano u jednoj zanimljivoj priči. Dva cenjena slikara Zeuksid i Parasije, takmičili su se ko će stvoriti realističniju sliku mrtve prirode. Zeuksid je naslikao grožđe, tako verno da su ptice doletele do njega u želji da ga probaju. Slikar je mislio da je odneo pobedu ali onda mu je Parasije pružio sliku koja je bila prekrivena platnenom zavesom. Zeuksid je hteo da povuče zavese kako bi otkrio sliku, ne shvatajući da je to sama slika, te je Parasije izvojevao pobedu.

Umetnici u starogrčko i rimsko doba nanosili su pigmente na mokri malter da bi stvorili realistične prikaze, podizali su površine oslikavanjem lažnih stubova i drugih arhitektonskih elemenata. Veruje se da je iluzionizam u slikarstvu upravo nastao u staroj Grčkoj u 5. veku p.n.e, te je uspešno nastavio da se razvija u helenističkom i rimskom slikarstvu.

Tehnika Trompe l’oeil korišćena je i u tragičnoj Pompeji, a primeri su pronađeni na ostacima palata, crkava i vila. Ova tehnika se primenjivala radi stvaranja iluzije većeg prostora, ali i prikazivanja očaravajućih pejzaža.

Svoj preporod tehnika Trompe l’oeil doživljava u vreme renesanse, kada se koristila pri oslikavanju kupola i svodova crkvi i palata. “Igrajući” se perspektivom i kombinovanjem svetlosti i senki, kupole su pretvarane u prostore sa imaginarnim prikazima.

Značajan primer je veličanstven svod Sikstinske kapele, koji je oslikan između 1508. i 1512. godine od strane renesansnog umetnika Mikelanđela Buonarotija. Oslikavanje svoda Sikstinske kapele nije bio nimalo lak zadatak zbog njene prostranosti (površina je iznosila skoro 800 m2) i ogoljenosti svodne površine. Mikelanđelo Buonaroti je iznad stvarnih arhitektonskih elemenata postavio oslikanu arhitektonsku strukturu koja je, neverovatnim trodimenzionalnim efektima, prikazala različite teme. Prilikom oslikavanja svoda Sikstinske kapele, koji se smatra njegovim najznačajnijim slikarskim dostignućem, Buonaroti je prikazao anđele i biblijske figure okružene stubovima i gredama.

Ističe se još jedan renesansni umetnik - Koređo, čije je najvažnije delo Uspenje Bogorodice, na kupoli katedrale u Parmi, remek - delo iluzionističke perspektive. U doba baroka i rokokoa luministički efekti su se koristili pri dekorisanju svodova, tavanica i zidova sakralnih objekata i palata.

Trompe l’oeil danas

Danas se tehnika Trompe l’oeil koristi za ukrašavanje stambenih i ugostiteljskih objekata, stvarajući jedinstven, nesvakidašnji izgled. Prilikom upotrebe na unutrašnjim zidovima domova, bilo u vidu oslikanih murala ili tapeta, može se stvoriti dojam prostranosti i otvorenosti, što je naročito pogodno za manje sobe. Trompe l’oeil možete koristiti i na plafonu, ili čak podu, stvarajući iluziju pločica od terakote na primer, koje su karakteristične za orijentalni i mediteranski stil uređenja.

Kada je ova tehnika u pitanju, čini se da je jedina granica naša mašta.

Brojni su primeri upotrebe Trompe l’oeil tehnike u enterijeru i eksterijeru, a mi ćemo navesti neke od njih: francuski rustični šarm možete uneti u svoju kuhinju tako što ćete na kuhinjskim vratima oslikati policu sa mediteranskim začinima, teglama, voćem i povrćem.

Vrata u vašem domu mogu izgledati viša uz pomoć “lažnih” gipsarskih radova - oslikavanjem u stilu rokokoa.

Ukoliko nemate terasu u svom stanu, zid u dnevnoj sobi, uz pomoć Trompe l’oeil tehnike, možete pretvoriti u panoramski prozor sa neverovatnim pogledom kakvim želite. Čest primer korišćenja iluzionističkog slikarstva jeste i oslikavanje “lažnih” polica za knjige kako bi se kućnim kancelarijama dodala doza profesionalnosti, izgled kabineta.

Tapete u ovoj tehnici savršeno imitiraju materijale koji su se koristili u antičkim građevinama, što će se naročito dopasti zaljubljenicima u istoriju.

Oslikavanje tehnikom Trompe l’oeil, kao što sigurno pretpostavljate, daleko je skuplje od klasičih molerskih radova, jer zahteva mnogo veću veštinu, iskustvo ali i alat. Koliko će vas koštati ovakvi dekorativni zidovi zavisiće i od same veličine površine koja treba da se oslika ali i od složenosti slike (što je slika složenija iziskivaće više vremena).

Ukoliko ste se odlučili za dekorativne zidove u ovoj tehnici i u potrazi ste za iskusnim izvođačima koji će vam izvesti radove, pomoć možete potražiti na daibau. rs i to potpuno besplatno, brzo i jednostavno. Potrebno je samo da popunite upit na našem sajtu i ubrzo će vam se javiti izvođači s odgovarajućom ponudom.