Pasivna montažna kuća i njena cena

1. Uslovi za ostvarivanje pasivnosti montažne kuće

Da bi se ispunili svi propisani uslovi da montažna kuća bude pasivna i klasifikovana u A2 energetski razred, tokom projektovanja i izgradnje biće neophodno poštovanje nekih osnovnih pravila i normi. Ušteda energije i udobnost koju nudi pasivna montažna kuća postižu se odgovarajućom toplotnom izolacijom krova, zidova i temeljne ploče kao i ugradnjom preporučene stolarije prema pasivnim standardima. Da bi jedna od najvažnijih stavki u ovom sistemu gradnje bila ispunjena – a to je energetska efikasnost i ekonomičnost u svakom pogledu – najveću pažnju treba posvetiti nepropusnosti svih otvora na kući i ventilaciji sa rekuperacijom. Izgradnja pasivne montažne kuće mora biti pažljivo planirana, precizno izvedena i zahteva strog građevinski nadzor. Kriterijumi koje je propisao Passivhaus institut nalažu da pasivni objekti, pa i montažne kuće, izgledaju ovako:

• specifična potrebna energija za grejanje max. 15kWh/m², grejane korisne površine,
• specifična potrebna primarna energija za sve instalacije i uređaje max. 120 kWh/m²,
• toplotno opterećenje max. 10 W/m²,
• vazdušna propusnost pri _n50 max. 0.6/h,
• operativna zimska temperatura ≥ 20°C.

2. Prednosti pasivne montažne kuće

Pasivno građeni objekti postali su standard u Evropi poslednjih dvadesetak godina pošto im je potrebno 85-90% energije manje nego onim koji su konvencionalno građeni. Uz to, zbog stabilnih ambijentalnih uslova u njima nema grejnih tela, a svi se standardi ostvaruju samo kombinacijom materijala, tehnika, tehnologija, i dizajna. Tri ključne prednosti ovakvih kuća i zgrada su kontinuirano i konstantno prozračivanje, stabilna temperatura, ekonomičnost i udobnost stanovanja.

Ventilacija u pasivnoj montažnoj kući

Kontinuirana ventilacija pasivne montažne kuće obezbeđena je pomoću sistema prozračivanja sa rekuperacijom (mehanički sistem grejanja/hlađenja), zapravo uređaja koji se naziva rekuperatorom, a koji neprekidno dovodi svež, spoljni vazduh u unutrašnji prostor i istovremeno izbacuje iskorišćen vazduh sa svim primesama. Važno je naglasiti da se tokom procesa rekuperacije toplota ne gubi, već se prenosi s izduvnog na svež vazduh u samom rekuperatoru.

Stabilna sobna temperatura u pasivnoj montažnoj kući

Za stabilnu temperaturu u ovakvom domu ključna je minimalna fluktuacija temperature između dana i noći. Prostorije se, po potrebi, mogu zagrejati u vrlo kratkom roku, što je dodatna prednost, posebno zimi, kada putem staklenih površina dolazi manje solarne energije.

Ušteda energije u pasivnoj montažnoj kući

Ušteda energije sa pasivnom montažnom kućom najbolje se vidi po izuzetno niskoj godišnjoj potrošnji električne energije za grejanje. Tako, na primer, sa godišnjom potrošnjom za grejanje do 15kWh/m2a, uz pomoć toplotne pumpe, možete uštedeti 4 puta više energije.

Da bi se dobila prosečna, minimalno potrebna energija za grejanje na godišnjem nivou, odnosno, da bi se dobila željena energetska efikasnost, najvažnija je pravilno izračunata i postavljena termoizolacija, čiji je glavni zadatak prekid svih tzv. toplotnih mostova na balkonima, terasama, vratima, prozorima, spoljnim stepenicama i drugim kritičnim mestima. Prema propisanim standardima, koeficijent toplotne provodljivosti se označava grčkim slovom λ i iznosi [W/mK], odnosno, to je veličina kojom se obeležava fizička sposobnost materijala da provodi toplotu. Dobri toplotni izolatori imaju mali koeficijent toplotne provodljivosti, pa je tako mineralna vuna najbolja sa 0,030 dok je čelik najlošiji sa 58.500. Sledstveno ovome, koeficijent toplotne provodljivosti pasivne montažne kuće, u zoni spoljnih zidova, odnosno, omotača objekta, treba da je približno 0,11 W/m2K, a u zoni krovišta 0,10 W/m2K. Da bi se došlo do ovog koeficijenta od oko 0,10 W/m2K, u krov se ugrađuje toplotna izolacija debljine 40 cm ili više, a ispod temeljne ploče postavlja se toplotna izolacija debljine najmanje 25 cm. Ovde je u pitanju još jedan koeficijent - prolaza toplote, koji se obeležava sa U(κ) a njegova je formula W/mK i on je recipročna vrednost ukupne toplotne otpornosti koja obuhvata sve prolaze toplote. Što je koeficijent U(κ) manji, termoizolacija zida je bolja.

Posebni standardi važe i za stolariju. Tako prozori pasivne montažne kuće moraju biti troslojni, sa dobro izolovanim okvirom. Termoprovodljivost stolarije (U ili Uw) se takođe izražava u koeficijentima koji se izračunavaju po formuli U=W/m2K i da bi kuća bila pasivna taj koeficijent ne sme prelaziti 0,8 W/m2K. Pri tom je važan i koeficijent termoprovodljivosti stakla (Ug), koji može biti 0,5 ili više. Novije verzije stakla imaju više koeficijente termoprovodljivosti (Ug) od 0,6. Ovi tipovi stakla omogućavaju bolji prolaz svetlosti i toplote.

3. Prozračivanje i zaptivenost pasivne montažne kuće

Prilikom planiranja ovakve kuće, i naručilac i projektant se moraju držati osnovnih principa, u smislu da objekt mora biti kompaktan, južno orjentisan po mogućstvu i što svedenijeg oblika, bez složene i razlomljene konstrukcije. Sledeći faktor je hermetičnost i može se reći da spada među najvažnije karakteristike pasivne montažne kuće, pri čemu se misli nepropusnost čitavog omotača objekta. Sva mesta, ma kako sitna i beznačajna bila, na kojima bi vazduh mogao da prođe u unutrašnjost pasivne montažne kuće (prozori, vrata, krov, dimnjak) moraju biti dobro zaptivena. Zaptivenost se proverava pomoću posebnog uređaja koji se naziva Blower door. Putem svih nezaptivenih tačaka (apsolutna hermetičnost postoji samo u labaratorijskim uslovima) u pasivnoj montažnoj kući sme da se izgubi najviše 60% neto zapremine vazduha na sat, pri pritisku od 50 Pa.

Ono što je posebno u ovakvoj kući, zapravo obavezno, jeste mehanički sistem ventilacije sa rekuperacijom, na čiji račun se postižu uštede na troškovima grejanja, bez ikakvog ugrožavanja kontinuiranog dotoka svežeg vazduha. U tom smislu se i preporučuje da deo rekuperatora za dovod svežeg vazduha bude u delovima doma gde se stanari najviše zadržavaju, kao i onim koji su dalje od ulaza, a da se deo rekuperatora sa izduvnim vazduhom montira u prostorijama u kojima se očekuju neprijatni mirisi i postoji opasnost od vlage. Ovi delovi kuće su kupatilo, toalet i eventualno, drugi pomoćni prostori.

4. Grejanje pasivne montažne kuće

Proverena je činjenica da se u pasivnoj montažnoj kući godišnje koristi jako malo dodatne toplote za zagrevanje. Prema pravilima, prostorije u ovakvoj kući ne bi trebalo da se greju uz pomoć električnih grejnih tela (peći, radijatora ni sličnih), koja su samo privremena rešenja. Toplotna pumpa je idealno i trajno rešenje za sve potrebe grejanja i hlađenja prostora i vode.

Režim površinskog grejanja

Ovakav sistem grejanja se različito naziva – površinskim, podnim, zidnim ili kombinovanim – a zapravo se radi o tome da se zagrevanje prostora vrši preko najvećih površina kakvi su podovi i zidovi, a ne putem grejnih tela. Prednost metode površinskog grejanja je vrlo niska temperatura vode potrebna za grejanje, koja je između 23 i 25°C i za to je idealna niskotemperaturna pumpa, odnosno, ona sa nižim koeficijentom toplotnog učinka.

Grejanje pasivne montažne kuće toplim vazduhom

Kada se radi o zagrevanju toplim vazduhom, temperatura vode u izmenjivaču je oko 50°C, što znači da se može koristiti pumpa sa nižim koeficijentom toplotnog učinka tako da se prozračivanje vrši i onda kada stanari nisu kod kuće. Slabost zagrevanja toplim vazduhom je njegova suvoća, što boravak u takvom prostoru čini manje prijatnim.

5. Zašto da odaberete pasivnu montažnu kuću?

Postoji više razloga koji idu u prilog izbora ovakve kuće. Početno ulaganje pri radnji i opremanju da bi se dobile sve željene karakteristike je više u odnosu na troškove gradnje klasičnog objekta, ali će se ono itekako isplatiti u najkraćem roku, koliko u materijalnom smislu toliko i u smislu konfora i udobnosti življenja u njoj. U brojkama to konkretno izgleda ovako: termoprovodljivost spoljnog omotača kuće (U) je oko 0,15 W/m2K ili čak i manja, termoprovodljivost prozora i vrata je U=0,8 W/m2K ili manja; cela konstrukcija se odlikuje nepopustljivošću jer nema toplotnih mostova, ventilacija se obavlja rekuperacijom; godišnja potrošnja energije potrebne za grejanje i hlađenje se kreće ispod Qnh=0,15 kWh/m2a, dok je godišnja potrošnja električne energije svega 18 kWh/m2a ili manje, a gubici toplote mogu biti samo oko 10 W/m2. Sve zajedno, jednom rečju, izlazi za oko tri puta manje izdataka od onih za konvencionalno građenu kuću.

6. Pasivne montažne kuće - cena

Cena pasivne kuće po principu „ključ u ruke“ zavisi od ponuđača, odnosno, proizvođača montažnih kuća, tipa, oblika i dizajna za koji se odlučite, veličine, vrste i oblika krova, materijala koji će biti ugrađeni, sistema pasivne izgradnje i sličnog.

Cena pasivne kuće je u proseku za četvrtinu viša u odnosu na standardno rađene. Cena pasivne gradnje, iako je u pitanju montažni objekt, mora biti viša zbog deblje izolacije spoljnih zidova, odnosno, pravljenja omotača i nekih njegovih posebnih elemenata, ugradnje boljih pasivnih prozora i vrata, skupljih grejnih uređaja i poboljšane nepropusne strukture.

Standardne montažne kuće po sistemu „ključ u ruke“ su u proseku 400-800 EUR/m2 dok su iste takve, ali pasivne, oko 800-1.050 EUR/m2 ili oko 60.000 naspram oko 100.000 EUR ukupno.