Prirodne vrste kreča

1. Gašeni kreč za maltere

Gašeni kreč jeste višestran i vrlo praktičan materijal. Koristi se u građevinarstvu za pripremu novih i starih krečnih maltera, premda ima i drugih situacija u kojima mu je namena drugačija. U stočarstvu tako, recimo, služi za dezinfekciju objekata za stoku, jer ima insekticidno, fungicidno i dezinfekciono dejstvo. Zbog svojih antimikrobnih svojstava, gašeni kreč je prirodno higijensko i sanitarno sredstvo. U vinogradarstvu i voćarstvu, koristi se za proizvodnju zaštitnih sredstava kojima se vrši prskanje, premda i za sprečavanje pucanja kore drveta, budući da su to idealne ulazne tačke za prodor bakterija koje izazivaju bolesti.

Proizvodnja i upotreba gašenog kreča, pečenog na drvima, u posebnim pećima, jeste vekovna tradicija. Valjano napravljen kreč koji se čuva na pravilan način, ne plesni i ne otpada, a njegov kvalitet nastavlja da se poboljšava kako stari.

2. Kako se koristi gašeni kreč?

Gašeni kreč se najčešće koristi u građevinarstvu za krečenje fasada, za pripremu krupnih i finih maltera, za restauraciju kulturnog nasleđa te za zidanje raznih vrsta peći i šporeta.

2.1. Gašeni kreč za beljenje

Upotreba gašenog kreča je jednostavna. Tajna je u pravilnoj srazmeri sastojaka, pa se treba striktno držati uputstava proizvođača. Uopšteno govoreći, za „prvu ruku“ obično se priprema smeša u odnosu 1:5 - 1 kg kreča na 5 litara vode. Za svaki sledeći sloj meša se u razmeri 1:1.

2.2. Gašeni kreč za maltere

Ako gašeni kreč treba da se iskoristi za pripremu maltera, mora se pripremiti u drugačijoj razmeri i odnosu nego onaj za beljenje. Tačan odnos za grube maltere je 1 kg kreča na 3-4 kg peska, odnosno, 1:3 ili 1:4, dok za fine maltere srazmera iznosi 1:2.

2.3. Kako se radi gašenim krečom?

Adhezija gašenog kreča je dobra, tako da je pogodan i za spoljašnje i za unutrašnje krečenje. Nanosi se četkama različitih veličina ili raspršivačem. U ovom drugom slučaju, gašeni kreč se pre upotrebe mora usitniti i filtrirati, da veći komadi ne bi zapušili prskalicu. Različite nijanse gašenog kreča postižu se dodavanjem suvih oksidnih boja koje se prethodno rastvaraju u vodi. Pravilno uskladišten i čuvan gašeni kreč nema rok trajanja i može se koristiti vekovima, premda se mora paziti da se ne smrzne. Potrošnja po m2 zavisi od namene i broja slojeva. Kanta od 25 kg, kada se razblaži u odnosu 1:1, uglavnom je dovoljna za 150 m2, dok će 15 kg biti dovoljno za 80 m2.

3. Prirodne vrste kreča za obnovu kulturnog nasleđa

Kreč je vrlo raznovrstan materijal široke primene pošto postoje negašeni (živi) kreč u komadima ili mleveni, direktno iz peći za pečenje ili gašeni, takođe u komadima i mleveni, kao kaša ili mleko, od kojih se i prave malteri i smese za krečenje, kao dodatak nekim vrstama boja i tako dalje.  

3.1. Hidratisani kreč

Ova vrsta kreča postaje sve popularnija i među pobornicima ekološke gradnje, a ne samo onima koji se bave obnovom starina. Popularnost hidratisanog kreča počiva na tome što ne mora da se gasi na neki poseban način - prosto se priprema razmućivanjem u određenoj količini vode. Zapravo, on se dobija gašenjem živog kreča vodom, u posebnom hemijskom procesu, u uređajima koji se nazivaju hidratorima. Dobijeni prah ide na dalju obradu, a najveća mu je slabost to što je hidroskopan - lako upija vodu, zapravo upija je čak i kao vlagu iz vazduha. Zbog toga mora da se čuva u posebnim uslovima. 

3.2. Hidraulični kreč

Ovaj kreč pripada kategoriji takozvanih hidrauličnih veziva, koja se dobijaju pečenjem laporovitog krečnjaka sa 20% primesa gline, na temperaturi 900°C-1.000°C. Pri takvom pečenju nastaju silikati, aluminati i feriti kalcijuma u vidu vrlo finog praha. Ta jedinjenja su karakteristična po tome što očvršćavaju ne samo na vazduhu, već i u vodi. Zato se od njega prave malteri, pa i neki betoni.

3.3. Renoviranje savremenim tehnologijama

Upotreba kreča kao jednog od najstarijih poznatih građevinskih materijala ima veoma dugu tradiciju u građevinarstvu. Prirodni hidraulični kreč se iznova pojavljuje u istraživanjima istorijskih nalazišta, pošto svojom posebnom otpornošću omogućava da mnoge građevine ostanu očuvane vekovima. 

Zahvaljujući pronalascima i inovacijama u tehnološkim procesima proizvodnje i tehnika rada, sada postoje gotovi malteri i veziva idealni za poslove sanacije i restauracije starina, budući da su skoro identični starim materijalima, a ipak dovoljno čvrsti da ih zaštite u narednim decenijama. 

Ove vrste kreča danas se proizvode zahvaljujući kombinovanju prednosti klasičnog kreča - vezivanju sa CO2 - koji se stvrdnjava i bez dodatka cementa. Tako su nastali i proizvodi nove generacije, poput kreča u vidu spreja, gela, mineralnih i običnih ravnajućih masa te raznih običnih i termoizolacionih maltera za ručni i mašinski rad. Koja će se vrsta ili tip kreča upotrebiti, odlučuju stručnjaci na osnovu određenih parametara a da bi se dobio što autentičniji rezultat.

Ako se odlučite za upotrebu kreča iz razloga koji se tiču zaštite zdravlja i prirodne sredine, takođe biste trebali da se posavetujete sa stručnjakom koji će znati koje proizvode treba da upotrebite u koju svrhu.