Energetski razred – kakva je to niskoenergetska kuća?

1. Koncept energetski efikasne kuće

Koncept niskoenergetske kuće zasniva se na više polaznih tačaka. One u osnovi uključuju korišćenje obnovljivih izvora energije OIE (sunce, vetar, voda, zemlja), date polazne premise (lokacija, klima) i ciljeve (smanjenje potrošnje energije, smanjenje emisije gasova staklene bašte).

Za ostvarenje odgovarajućeg energetskog razreda od ključne su važnosti osnovne komponente niskoenergetske kuće, aktivni tehnički sistemi i samo funkcionisanje niskoenergetske kuće.

1.1. Komponente niskoenergetske kuće

Komponente niskoenergetske kuće uključuju faktore kakvi su orijentacija, oblik, omotač, toplotna izolacija, nepropusnost, konstrukcija bez toplotnih mostova, zastakljenje, senčenje, niskoenergetski sistem izgradnje kuće koliko i upotreba tačno određenih vrsta, tipova i kvaliteta građevinskog materijala, proizvoda i opreme i to po predefinisanom načinu ugradnje.

1.2. Aktivni tehnički sistemi niskoenergetske kuće i njihovo funkcionisanje

Koncept niskoenergetske kuće uključuje i aktivne tehničke sisteme za grejanje vode i vazduha, aktivne tehničke sisteme za ventilaciju, osvetljenje, proizvodnju električne energije i različite uređaje za domaćinstvo. Sam način funkcionisanja niskoenergetske kuće u tesnoj je vezi sa životnim stavovima i ponašanjem korisnika.

2. Energetski razred, niskoenergetski standard kuće

Da bi montažna kuća, odnosno, bilo koji drugi objekt bio svrstan u niskoenergetsku klasu, mora ispunjavati određene uslove definisane niskoenergetskim standardom. Tako je gornja granica niskoenergetskog standarda 50 kWh/m2a specifične toplote potrebne za godišnje zagrevanje objekta (Qnh). Granica niskoenergetskog standarda je u skladu sa međunarodnim standardom.

2.1. Pokazatelji upotrebe energije u stambenim objektima

Specifična godišnja toplota potrebna za grejanje objekata (Qnh) jedan je od pokazatelja potrošnje energije. Indikatori upotrebe energije uključuju specifičnu energiju potrebnu za hlađenje na godišnjem nivou i specifičnu isporučenu energiju za funkcionisanje objekta, što uključuje energiju za grejanje (tečna i gasovita goriva, biomasa), energiju za toplu vodu (tečna i gasovita goriva, električna energija, biomasa ili solarni kolektori), električna energija za domaćinstvo (kućni aparati i rasveta), energija za hlađenje i energija za rad pomoćnih aktivnih tehničkih sistema (toplotne pumpe, ventilacioni sistem, cirkulacione pumpe za toplu vodu, pumpe za solarnu energiju, kotlovi i tako dalje). Zbiru potrošnje svih navedenih energija dodaje se i emisija CO2, takođe kao indikator potrošnje energije.

2.2. Niskoenergetski razredi kuća

Objekti se, prema pokazateljima isporučene specifične energije (Qnh), dele na pojedinačne niskoenergetske razrede.

Razred C

Razred C obuhvata objekte koji ispunjavaju minimalne zahteve niskoenergetske efikasnosti. Obično je to klasična montažna gradnja, sa savremenom stolarijom i pokućstvom, grejanjem na gasni kotao i bez centralnog ventilacionog sistema. Specifična energija potrebna za grejanje na godišnjem nivou je 35-50 kWh/m2a.

Razred B2

U razred B2 svrstavaju se niskoenergetske (montažne) kuće u pravom smislu te reči, one koje imaju poboljšan izolacioni omotač. Zbog te kvalitetnije izolacije, specifična energija potrebna za grejanje na godišnjem nivou za njih je 25-35 kVh/m2a.

Razred B1

U razred B1 ulaze bolje niskoenergetske (montažne) kuće, s poboljšanim izolacionim omotačem, grejanjem toplotnom pumpom i ventilacijom sa rekuperacijom. Specifična energija potrebna za grejanje ovakvih objekata, na godišnjem nivou je 15-25 kWh/m2a.

Razred A2

Razred A2 obuhvata pasivne (montažne) kuće, sa dodatnom izolacijom, poboljšanom izolacijom, grejanjem toplotnom pumpom i ventilacijom sa rekuperacijom. Specifična energija potrebna za zagrevanje objekata ovog razreda je 10-15 kVh/m2a.

Razred A1

U najbolji energetski razred, A1, svrstavaju se tzv. litarske kuće (ultra niskoenergetski objekti), koje imaju dodatnu izolaciju, odnosno, kvalitetniji i deblji omotač, najbolje stolariju i pokućstvo, grejanje toplotnom pumpom i ventilaciju sa rekuperacijom. Specifična energija potrebna za zagrevanje objekata ovog razreda je svega 10 kWh/m2a ili manje.

3. Tokovi energije u kući

Na kraju, sa stanovišta energetske efikasnosti kuće, potrebno je pomenuti tokove energije koji se uspostavljaju u objektima ovog tipa, u umnogome utiču na ukupnu potrošnju. To uključuje gubitke u prenosu (Qt), gubitke zbog ventilacije (Qv), ali i solarne dobitke (Qs). Unutrašnja oprema i potrošači (Qi) takođe imaju svoj udeo u potrošnji energije.