Bunari - kako se prave i dele bunari?

Kako se prave bunari?

Bunari su iskopine ili bušotine stvorene u zemlji kopanjem, pobijanjem ili bušenjem da bi se pristupilo podzemnim vodama odnosno izdanima. U prošlosti su se bunari isključivo bušili ručno, kopanjem, a time su se bavili posebni majstori - bunardžije. Iznad ovakvih bunara se najčešće nalazio đeram ili santrač. Međutim, kopane bunare je karakterisala spora izrada, manja dubina kao i veći prečnik otvora. Kako nisu postojale električne pumpe, za izvlačenje vode su se koristile najčešće kofe ili mehaničke pumpe. Obično su bili toliko veliki da jedan ili čak više ljudi može da stane u njih. Uglavnom su išli do dubine do 60 metara, a zidovi bunara su osiguravani ciglom ili lomljenim kamenom, radi sprečavanja obrušavanja, ali i sigurnosti kopača ili ljudi koji su se povremeno spuštali u bunar radi njegovog čišćenja. Danas, sa boljom tehnologijom i mašinama, buši se brže i dosežu veće dubine.

Prema načinu rada postoje tri metode: bušenje bunara udarnom metodom, bušenje bunara rotacionom metodom kao i kombinovanjem ove dve metode. Od ove tri metode najčešća je rotaciona koja predstavlja efikasan i brz način izrade bunara. U tom slučaju mašina za bušenje se sastoji od rotacione burgije koja buši zemlju i vadi višak zemlje. Samo vreme izvođenja radova zavisiće od dubine na kojoj se voda nalazi, prečnika cevi koje se postavljaju kao i od tipa zemljišta. Dubina kopanja zavisi od tri faktora: dubine izvora vode, terena gde se kopa bunar, kao i od samog budžeta investitora. U zavisnosti od dubine do koje se kopa, na raspolaganju su produžeci koji potiskuju burgiju.

Najbitnija stvar u procesu bušenja bunara je određivanje mesta na kojem će se vršiti bušenje. Najpouzdaniji način za to svakako je geološko istraživanje, ali brojne iskusne bunardžije određuju lokaciju na tradicionalan način, uz pomoć rašlji - dva štapića od metala (itrijuma) koje bunardžija drži u ruci.

Nakon što se voda pronađe potrebno je obezbediti da mesto na kome će se bunar nalaziti bude na propisnoj udaljenosti od izvora zagađenja poput septičkih jama, deponija i poljoprivrednog zemljišta koje se tretira pesticidima.

Na lokaciji bušenja bunara potrebno je obezbediti izvor trofazne struje, a ukoliko to nije moguće koristi se agregat.

Voda iz bunara može se crpiti različitim konstrukcijama pumpi na ručni ili električni pogon, dok se kod kućnih bunara, kao u prošlosti, to može obavljati kofama, koje se podižu ručno ili mašinski.

Postoje tri osnovne namene bušenja bunara. Bunari se najčešće buše radi vodosnabdevanja, bilo za lične potrebe ili u poljoprivredi za navodnjavanje; za toplotne pumpe ili za snižavanje nivoa podzemnih voda na gradilištima i iskopima.

Važno je znati da je bušenje bunara specijalizovan proces koji uključuje stvaranje bušotine u zemlji da bi se izvukla voda te stoga zahteva profesionalno znanje i pravu opremu. Jedino tako će se obezbediti da bunar bude siguran, efikasan i održiv. 

Koliko ćete platiti za bušenje bunara zavisi od dubine, strukture zemljišta ali i od samog prečnika bunara.

Kako se dele bunari?

Postoji više podela bunara. Prema strukturi bunari se dele na arteške, subarteške i obične. Arteški bunar (arteski) jeste onaj pod hidrostatičkim pritiskom, a arteška voda se nalazi na određenoj dubini između dva vodonepropusna sloja tla. Arteški bunar je cevni bunar iz koga voda prirodno izbija iznad površine zemlje dok je subarteški bunar cevni bunar iz koga se voda odgovarajućim sistemom izvlači pod propisanim higijenskim uslovima iznad površine zemlje. Bunari se razlikuju i po dubini i po kvalitetu vode - bunari termalne, mineralne ili pitke vode.

Kako se održavaju bunari?

Održavanje bunara je važno da bi on nastavio da pruža čistu, sigurnu vodu. Ključno je redovno testiranje na prisutnost kontaminenata, a makar jednom godišnje bi bunar trebao da prekontroliše profesionalac radi pravovremenog otkrivanja bilo kakvih znakova oštećenja, da bi se efikasno sprečili dalji problemi.