1. Bravarija, bravarske usluge - šta sve treba da znate?

Bravarija je skup procesa obrade metala i proizvoda koji se na taj način dobijaju. To je uskostručno polje fizičke metalurgije za koje su potrebni veliko znanje, ali i veština i preciznost.

Bravarske usluge su sve one koje mogu da vam zatrebaju pri uređenju doma, a tiču se metala – izrada kapija, stepeništa, ograda, komada nameštaja, okova i sličnog. Bravarski proizvodi su najtrajniji i najlakše se održavaju, pa im je prema tome i cena vrlo povoljna. 

Obrada metala je deo mehaničke metalurgije, nauke koja se bavi procesima i načinima oblikovanja metalnih elemenata - od najsitnijih pojedinačnih delova, raznoraznih sklopova do čitavih konstrukcija - u bukvalnom smislu od igle do lokomotive. Ovo je vrlo široka i razuđena oblast koja od majstora - bravara, alatničara i mašinista raznih profila traži veliko znanje, veštinu i spretnost.

2. Bravarski poslovi - izbor majstora

Ako vam zatreba neka od ovakvih usluga, gledajte da pronađete pojedinca ili preduzeće s dugogodišnjim iskustvom. Vrlo je važna činjenica da preduzeća, uglavnom, pre izvođenja radova vrše pregled i tehničko savetovanje, a nakon njih, održavanje i popravke. Ne zaboravite ni na garanciju, kako biste se osigurali u slučaju nastanka oštećenja - koliko zbog kvaliteta materijala toliko i zbog izvođenja radova. Ako nađete fleksibilno i efikasno preduzeće, spremno da vam izađe u susret, znajte da ste načinili dobar izbor. 

3. Najtraženiji bravarski proizvodi i usluge

3.1. Kapije

Bravari dvorišne kapije i pešačka vrata obično prave od prohroma, aluminijuma ili gvožđa (kovanog). Oblik i boja su uvek po vašem izboru.

Dvorišne kapije mogu biti:

- Samostojeće - ovakve kapije su na konzolama betonskih ili metalnih stubova i nisu im potrebne podne šine. Pored uobičajenog ručnog otvaranja mogu se podesiti i na automatsko, kojim se njihovo korišćenje pojednostavljuje i olakšava.

- Pokretne - ovakve kapije kreću se po šini ukopanoj u tlo. Njihovo otvaranje i zatvaranje može biti ručno ili na elektropogon.

- Krilne - ove kapije su fiksirane na jednom ili dva stuba, u zavisnosti od toga da li su jednokrilne ili dvokrilne. Takođe se mogu otvarati ručno ili automatski.

- Pešačka vrata

3.2. Ograde

Ograde služe zaštiti parcela, dvorišta, terasa, bazena, balkona, stepeništa i sličnog. Estetski treba da budu usklađene s prostorom u koji se postavljaju koliko i s okolinom. Obično se izrađuju od prohroma, aluminijuma i kovanog gvožđa, ali mogu biti i od kombinacija materijala kao što su drvo i staklo. Spoljne ograde obavezno moraju da imaju antikorozivnu zaštitu.

Prohromske ograde

su odgovarajuće i za enterijer i za eksterijer. Mogu biti peskirane, brušene, polirane. Prohrom se često kombinuje s drugim materijalima kao što su drvo i staklo. Odlikuju ih uglađenost, jednostavnost i dugotrajnost.

Kovane ograde

su izuzetno elegantne, zanimljive i otmene. Oblike određenih elemenata i njihov raspored birate po sopstvenom ukusu. Ovakve ograde se najčešće šrafe na betonske ili metalne stubove. One moraju biti zaštićene od korozije da bi im vek trajanja bio što duži. Ta antikorozivna zaštita se najčešće nanosi vrućim pocinkovanjem, pa farbanjem bojom ili prahom.

Alumijumske ograde

su najprimerenije za balkone, terase, stepeništa, bazene i okućnice. Lakše su od prohromskih ograda i ne vare se, već šrafe. Ipak, izgledaju jednako dobro.

3.3. Stepeništa

Postoje različiti tipovi stepenica i konstrukcija stepeništa za unutrašnju, spoljnu i industrijsku upotrebu. Obično se prave od vruće pocinkovanog običnog ili nerđajućeg čelika.

3.4. Nastrešnice

Nastrešnice se prave za automobile, balkone, terase i slična mesta radi zaštite od atmosferskih uticaja i padavina - sunca, kiše, snega, grada. Često su to čelične ili aluminijumske konstrukcije. Čelik, bilo običan bilo nerđajući, štiti se od korozije procesom vrućeg pocinkovanja, pa farbanjem bojom ili prahom. U oba slučaja sàma boja je vaš izbor. Nastrešnice mogu biti samostalne, konzolne ili na stubovima.

3.5. Po želji

Ima predmeta ili elemenata koje bravar može napraviti po vašoj želji; takve su neke noseće konstrukcije, podesti, nosači, ramovi, komadi nameštaja ili pokućstva itd. za skladišta, industrijske, sportske i druge objekte.

4. Postupak obrade, spajanja i zaštite metala

4.1. Proces obrade metala

4.1.1. Savijanje metala

Pri savijanju metala, površinska ili spoljna vlakna se istežu, a unutrašnja stežu, odnosno, skupljaju. Ona u sredini ostaju ista, bez tzv. naprezanja. Savijanje je jedan od najrasprostranjenijih tehnoloških procesa preoblikovanja metalnih poluproizvoda kao što su limovi, profili i cevi. Za pojedinačne i maloserijske elemente savijanje se vrši na univerzalnim mašinama i alatima. U serijskoj proizvodnji koriste se posebni alati (bušači) koji istovremeno rade sečenje, savijanje i duboko izvlačenje.

4.1.2. Izvlačenje (presovanje) metala

Izvlačenje se danas radi samo u zanatskim, kazandžijskim radionicama, budući da je u fabričkoj proizvodnji zamenjeno dubokim izvlačenjem i presovanjem. Izvlačenje se radi tako što se metal postavi na podlogu (nakovanj) i udara posebnim čekićem, i to od centra ka ivicama. Tokom udaranja, materijal se postepeno tanji i smanjuje. Na ovaj način najčešće se obrađuju bakar, mesing, aluminijum, kalaj i cink.

4.1.3. Brušenje (glodanje) metala

Brušenje može biti ručno, spoljno, unutrašnje, površinsko, pravolinijsko, kružno, beskonačno; postoji rezanje brušenjem i urezivanje navoja. Za ovaj način obrade koriste se razni alati od stone brusilice do električnih koje mogu biti ugaone, ravne, vibracione i čeone.

4.1.4. Bušenje metala

Bušenjem se u metalu pravi otvor. Svrdlo bušilice probija metal i pravi rupu različitog preseka, s usecima ili bez njih. Glodanjem se rupa može povećati, a glačanjem joj se ivice mogu fino obraditi.

Čelik, hardox, prohrom, prohromske cevi, aluminijum, bakar i mesing i drugi metali mogu da se buše na ovaj način.

4.1.5. Sečenje metala

Lasersko rezanje metala

Ovo je tehnološki najnapredniji i najprecizniji način sečenja metala. Ima brojnih prednosti u poređenju s drugim postupcima. Po ceni je sasvim pristupačan, a brži je i kvalitetniji. Obično se laserski seku aluminijum i prohrom do debljine od 2 cm, ako je cela ploča do 2x4 m. Međutim, veličina ploče koja se obrađuje zavisi od veličine mašine koju radionica ima. 

Plazma rezanje metala

Ovaj način sečenja metala je najskuplji. Obično se koristi na metalnim konstrukcijama debljine do 8 cm, dok debljina prohroma i aluminijuma može biti do 4 cm. Najveća ploča koju može da obrađuje je 2x6 m. Ipak, i ovde veličina ploče koja se obrađuje zavisi od veličine mašine koju radionica ima. 

Tračna ili trakasta testera

Ovakvom testerom se seku metalni profili i cevi. Sečenje može biti pod pravim ili oštrim uglovima. Najveći prečnik reza koji ovim alatom može da se pravi je 60 cm.

4.2. Načini spajanja metala

4.2.1. Zakivanje

Spajanjem materijala zakovicama dobija se nerazdvojiva veza, odnosno, čvrsta celina. Zakivanje može biti vruće ili hladno. Ovako spojeni delovi mogu da se rastave samo sečenjem. Ovaj način sastavljanja metala koristi se u konstrukcijama mostova, mreža, ograda i sličnom - uglavnom tamo gde se očekuje veće opterećenje.

4.2.2. Zavarivanje

Varenje je način spajanja dvaju ili više elemenata u čvrstu celinu pomoću toplote, pritiska ili njihove kombinacije. Zavarivanje može da se radi pomoću varnog materijala ali i bez njega, uz dodatni pritisak ili bez njega. Rečju, deli se na zavarivanje topljenjem, pritiskom i lasersko.

4.2.3. Lemljenje

Topljenjem lemnog materijala vrši se spajanje dvaju metala ili dvaju elemenata od istog metala. Lemni materijal se topi dok se metal koji se lemi zagreva do tačke topljenja pa se tako spajaju u jedno, nastankom nerazdvojive veze. Lemni materijali mogu biti tvrdi i meki. Meki imaju nižu tačku topljenja, a tvrdi višu. Lemljenjem čelik može da se spaja s obojenim kovinama.

4.2.4. Šrafljenje

Ovaj način spajanja, za razliku od prethodno nabrojanih, stvara razdvojivu vezu, jer se metali mogu razdvojiti kada se šrafovi izvade.

4.3. Zaštita metala od oksidacije

Neke vrste metala su podložnije oksidaciji te se na njihovoj površini stvara sloj oksida. Metale kao što je aluminijum, taj oksidirani sloj štiti od dalje oksidacije, dok druge, kao što je gvožđe ne štiti, već pod uticajem vode i vazduha taj proces još brže napreduje. Ako se takvi metali u poslednjoj fazi obrade ne zaštite na odgovarajući način, oni će vremenom početi da rđaju i na kraju će sasvim zarđati. Pravilna površinska zaštita metala je nužna u završnoj obradi. Metali se štite slojevima metala ili nemetala.