1. Dvorišne kapije - šta sve treba da znate?

1.1. Od čega se prave dvorišne kapije?

Kovano gvožđe, čelik, aluminijum i drvo su materijali koji se najčešće koriste za izradu dvorišnih kapija. Svaki od tih materijala ima svoje prednosti i slabosti. To za koji ćete se, naposletku, vaš arhitekta i vi odlučiti, umnogome zavisi od koncepta celog objekta i okućnice, pa i neposredne okoline. Drugi važni faktori su: koje širine i visine treba da je kapija te koliko često će se koristiti.

1.2. Kapija od kovanog gvožđa

Snaga i izdržljivost gvožđa koje se koristi za izradu kapija već stotinama godina znače da će trajati celog vašeg veka i duže. Oblikovanje kovanog gvožđa za kapiju po meri omogućava baš sve: od sasvim jednostavnih, pravolinijskih do onih u baroknom ili art-deko stilu - dakle, kitnjastih i raskošnih kapija. Ako biste jedinstvenu i neponovljivu kapiju, onda je kovano gvožđe pravi izbor. Međutim, ovaj materijal, takođe, ima neke nedostatke koje treba da uzmete u obzir pre nego što se za njega odlučite:

Kapije od kovanog gvožđa mogu biti skupe

Nema mnogo firmi koje prave kapije i ograde od kovanog gvožđa. Rad sa kovanim gvožđem je izvanredan ali, nažalost, sve ređi zanat koji zahteva visoku obučenost, veštinu i godine iskustva. Toga radi, cena ovih usluga je uvek poprilično visoka. Međutim, ako je vaš cilj jedinstvena kapija koja će trajati decenijama, a budžet kojim raspolažete to dozvoljava, onda je ovakvo unikatno delo svakako za vas.

Sklone su rđanju

Kapije od kovanog gvožđa će morati da se prefarbaju nakon određenog vremena da bi se zaštitile od rđe. U normalnim okolnostima, između farbanja mogu da prođu decenije. Međutim, ako živite u severnijim, odnosno, planinskim krajevima gde kiše i snega uvek ima više, korozija će se pojavljivati češće i pored farbanja i/ili čišćenja. Dvorišne kapije su elementi okućnice uvek najbliže putu, pa se često dešava da ih vozila prilikom prolaska prskaju ili blatom ili solju kojom se posipaju kolovozi, a i jedno i drugo „nagrizaju“ svaki metal, pa i gvožđe. Naravno, to se neće desiti odmah, ali u izvesnom intervalu hoće.

1.3. Čelične dvorišne kapije

Čelične kapije za dvorišta su slične onima od kovanog gvožđa, osim što su napravljene od šupljih čeličnih cevi umesto od čvrstog punog čelika. To znači da su takve kapije mnogo lakše, a samim tim i proporcionalno jeftinije. Čelične kapije su obično polufabrikati, pa se sastavljaju na licu mesta, po meri. Većina bravarskih firmi ih postavlja po narudžbini uz dodatne pripremne i završne radove. Prednost im je to što se brže postavljaju jer se ne čeka na izradu, a i ponuda modela i varijanti je na tržištu zaista velika. Proizvode se kao paneli - puni, perforirani te sa horizontalno ili vertikalno postavljenim pljosnatim ili okruglim cevima, a ima i onih sa sitnijim ukrštenim lamelama u obliku mreže ili saća. Dimenzije su im mahom standardne dok se boje mogu birati.

Čelične dvorišne kapije nisu toliko jake kao one od kovanog gvožđa, ali jesu dovoljno izdržljive da garantuju adekvatnu sigurnost po povoljnijoj ceni. Jednako kao i kad je kovano gvožđe u pitanju, loša strana čeličnih dvorišnih kapija je sklonost rđanju ako se nalaze nadomak prometnijih puteva koji se zimi čiste i sole.

1.4. Aluminijumske dvorišne kapije

Može se reći da aluminijum ima izvesnih prednosti u odnosu na druge metale. Najpre, ne rđa kao gvožđe ili čelik. U oblastima gde je industrijska so na putevima problem, aluminijumske kapije mogu trajati duže i bez održavanja. Osim toga, ovakve kapije su lagane, što im omogućava da stoje na tanjim stubovima ili stubovima od cigle. Manja težina je takođe korisna prilikom automatizacije, jer manje opterećuje motor. Elektropogon kapije stoga može biti slabiji, a samim tim i jeftiniji. Aluminijumske kapije za dvorište, poput čeličnih, obično se prave fabrički, što je takođe znatno jeftinije od kapija po narudžbini. Među za eventualne slabosti valja im pripisati to što nisu čvrste koliko čelične i gvozdene.  Ako vam je prioritet zaštita domaćinstva, onda svakako izaberite kapiju od kovanog gvožđa ili čelika.

1.5. Drvene dvorišne kapije

Drvene kapije na ulazu u dvorište su savršene kada se metalne ne uklapaju u ambijent ili, jednostavno, ne izgledaju kako treba. Međutim - valja naglasiti da drvene kapije predstavljaju određeni izazov. Prvo, što je većih dimenzija, naročito kada je u pitanju puno drvo, kapija je teža. Budući da drvo ne može da se vari kao metal, javljaju se problemi sa deformacijama i vešanjem. U vezi sa tim, od pomoći su metalni nosači za ojačanje ili čak ceo metalni okvir koji drži i nosi težinu kapije.

U ovakvim slučajevima vrlo je važna i vrsta drveta od koje je kapija napravljena. Tipična drvna građa je sklona savijanju ili uvrtanju. Toga radi, proizvođači drvenih kapija biraju vrste koje su dimenziono stabilnije i postojanije. Ariš i sibirski ariš su im zato popularan izbor. Istovremeno, oni su pristupačniji i dostupniji od egzotičnih vrsta drveta.

2. Dvorišne kapije - vrste

Kapije na ulazu u dvorišta mogu biti najrazličitijih veličina, oblika, struktura, tekstura, a svakako i konstrukcija. Postoje brojni tipovi jednokrilnih, dvokrilnih, samonosećih, teleskopskih ili kliznih dvorišnih kapija. Odabir pravog tipa je ključan. Da biste doneli pravu odluku, dobro je znati karakteristike, prednosti i mane različitih modela. Izbor prave dvorišne kapije zavisi od faktora kakvi su veličina dvorišta, položaj i širina ulaza, nagib terena i slično.

Ako vam treba što veća kapija, bolje je izabrati klizni, samonoseći model, jer bolje podnosi jače udare vetra i opterećenja koja trpe noseći elementi. Osim toga, vetar i faktori izazvani njime manje utiču na automatizovano kretanje. Ako je vaše dvorište usko ili nema dovoljno mesta za kliznu varijantu, krilni model će biti bolja opcija. Međutim, krilnim kapijama je potreban prostor za otvaranje upolje ili u dubinu dvorišta. Kada se radi kapija većih dimenzija, a njeno mesto je izloženo udarima vetra, najbolje je da bude od čeličnih profila i kovanih elemenata. Za ispunu okvira panela se mogu upotrebiti razni materijali: drvo, pleksiglas, PVC, lim, gvožđe ili njihove kombinacije.

2.1. Samonoseće dvorišne kapije

Karakteristika ovih kapija je da se fiksiraju samo u jednoj tački uz pomoć specijalnih točkova i profila. Zato im nije potrebna podna vođica. Ovaj tip se montira odignut od zemlje, pa nečistoće i industrijska so sa kolovoza za nju nisu problem. Održavanje samonosećih dvorišnih kapija je jednostavno, a proces njihove automatizacije je mnogo jednostavniji i jeftiniji, jer pogon nije opterećen savladavanjem otpora izazvanog preprekama na putu. Vek trajanja njihovog motora je zbog toga mnogo duži. Otvor za samonoseće kapije može biti veći od 10 metara.

2.2. Klizne dvorišne kapije

Klizne kapije mogu se postavljati na veće ulaze, ali moraju imati podnu vođicu, zapravo, šinu ukopanu u zemlju po kojoj će konstrukcija kliziti. Budući da su tako u kontaktu sa zemljom, izvesno je da su podložnije rđanju i prljanju. Naravno, bilo da se otvaranje podesi na levu ili desnu stranu, osnovni je uslov da ima dovoljno mesta za nesmetano kretanje.

Klizne segmentne kapije

Ovaj tip kapijà je pogodan onda kada s obe strane ulaza u dvorište nema dovoljno mesta, a neophodan je širok prolaz. Kapija se sastavlja od panela jednake ili različite veličine koji klize po podnoj vođici i preklapaju se jedni preko drugih na jednoj strani. Ovakve kapije se mahom automatizuju, jer bi ručno otvaranje i zatvaranje zahtevalo fizičku snagu i veštinu, a i oduzimalo prilično vremena.

Klizne teleskopske kapije

Ovakve kapije su najpraktičnije, a ponekad i jedino moguće rešenje za ulaze (najčešće gradska dvorišta) gde ni na levoj ni na desnoj strani nema mesta za krilno ili klizno otvaranje ili zatvaranje jednodelne kapije. Za kretanje ove varijante kliznih kapija, paneli obično iste veličine, ulaze jedni u druge ili obrnuto, pa tako sami zauzimaju vrlo malo mesta ili nimalo (ako se uvlače u zid ili prvi panel ograde), a ostavljaju sasvim otvoren prolaz. Budući da su ove kapije mahom dvodelne, automatizuju se da bi se njima lakše rukovalo.

Klizne zglobne kapije

Ovo su noviji tipovi kapija i prave se za ulaze koji ne mogu drugačije da se otvaraju i zatvaraju. Paneli kapije su standardne veličine, ali su im međuspojevi zglobni tako da se savijaju pod uglovima do 90° te kapija na jednu ili drugu stranu može da se postrance uvuče skroz uz bočnu ogradu.

2.3. Jednokrilne kapije

Ovakve kapije su najstariji tip i sada se ređe prave. Prvo zato što samo jedan stub nosi celo opterećenje, pa je od ma kakvog da je materijala, krivljenje usled velike težine i opterećenja neminovno, a samim tim i česte popravke. S druge strane, takve kapije su kao predimenzionirana vrata i za njih je neophodno baš mnogo mesta, bilo da se otvaraju u unutrašnjost dvorišta bilo prema ulici. Ručno se njima teško barata, a ako su na elektropogon, motor takođe trpi veliko opterećenje.

Međutim, obzirom da su sve ove kapije na kolskim prilazima velike, ljudi se često odlučuju za rezervne varijante, zapravo, manja „pešačka vrata“ koja stoje tik uz put kako bi sami mogli lakše da prolaze. Takva kapija je uvek jednokrilna jer je tek nešto veća od standardnih ulaznih ili sobnih vrata i ima običnu bravu.  

2.4. Dvokrilne dvorišne kapije

Kod ovakvog modela, krila kapije su montirana na dva ivična stuba tako da se upolje kreću kao samostalne i nezavisne polovine. Pogodne su za dvorišta gde nema dovoljno mesta za otvaranje ili zatvaranje u punoj veličini jednokrilne kapije. Prednost im je i to što se lakše automatizuju iako su neophodna dva motora - po jedan za svako krilo.

3. Pogon za dvorišne kapije

Kapije dvorišta se mogu otvarati ručno ili automatski uz pomoć elektromotora. Mogu imati samostalno upravljanje posredstvom senzora, prekidača i daljinskog upravljača ili biti povezani s aplikacijom na telefonu kao i za upravljački sistem pametne kuće. Pogon su najčešće elektromotori. Oni se takođe mogu povezati sa daljinskim upravljačem, senzorom i/ili pametnim telefonom za automatsko otvaranje.

Automatskim otvaranjem i zatvaranjem se upravlja slanjem komandi preko različitih interfejsa, kao što su:

• daljinski upravljač,
• dekoder (unos koda),
• GSM komunikator (poziv preko mobilnog telefona),
• prekidač (uključeno/isključeno),
• magnetni prekidač (približavanjem magnetnog priveska),
• tajmer.

4. Dvorišne kapije - cena

Koliko ćete platiti za dvorišnu kapiju zavisi od više različitih faktora. Dimenzija ulaza, odnosno, prolaza, koja može biti i šira od 10 metara, definitivno je jedna od njih. Na cenu još utiču količina i vrsta materijala okvira i ispune panela, fiksatori i druga pomoćna oprema. Sledeći faktor je vrsta kapije - na tržištu postoji maltene bezbroj modela. Ako želite da kapija bude automatska, odnosno, na električni pogon, osnovnom iznosu valja dodati elektromotor i kontroler. Standardne, prefabrikovane kapije su cenovno pristupačnije od onih po narudžbini.

4.1. Najjeftinije dvorišne kapije

Jednokrilne pešačke kapije koje se često postavljaju uz kolske, ako su standardnih dimenzija, koštaju od oko 350 EUR/kom pa naviše. Jednokrilnim, kolskim, koje mogu biti najviše 230x230 cm, cena počinje od oko 450 EUR. 

Dvokrilne, standardne kapije - 450x230 cm, počinju od oko 900 EUR.

Samonoseće klizne kapije istih dimenzija počinju od 1.200 EUR dok klasične klizne počinju od oko 1.000 EUR, pa naviše. Zglobne klizne kapije, kao posebno zahtevni modeli, su skuplje i cene im počinju od oko 1.500 EUR.

Imajte u vidu da najveći broj ponuđača ograda i kapija u Srbiji nudi isporuku i ugradnju, bez dodatne naplate ili je ona minimalna, dok je PDV uvek uračunat u ukupnu ponuđenu cenu. Uz to, okovi i šrafovska roba su takođe uračunati u cenu, ali su obične brave na njima 40 EUR. Elektromotori su oko 450 EUR/kom. Samo u slučaju da tražite dodatnu ili dopunsku opremu, oni se posebno i naplaćuju.