1. Nameštaj od punog drveta - šta sve treba da znate?

1.1. Zašto je masivno drvo posebno

Kada se odlučite za komad nameštaja kao stolarski proizvod, imate više mogućnosti. Nameštaj se najčešće pravi od iverice, pri čemu su unutrašnji, zatvoreni i skriveni delovi presvučeni bezbojnom ili belom melaminskom folijom, dok se vidljivi delovi presvlače takođe jednobojnim ili folijama u dezenima drveta. Druga opcija je furniranje iverice tankim slojem, listovima drveta, tako da konačni proizvod izgleda kao da je od pravog drveta. Skuplja zamena za ploče od iverice su MDF ploče ili medijapan, koje su postojanije. Tehnički gledano, nijedna od ovih verzija nije zaista „drveni nameštaj“, jer su iverica i MDF veštački proizvedeni materijali od otpadaka ili najlošijih delova građe. U procesu industrijske obrade drveta, nastali drvni otpad se melje i meša sa različitim primesama da bi se dobila veštačka smesa koja se u nastavku tehnološke obrade sabija, presuje i seče u ploče. Za razliku od komada pokućstva koji se prave od ovakvog materijala, masivni nameštaj je napravljen od punog, pravog drveta, što zapravo znači da su svi delovi isečeni od pravih drvenih trupaca, oblikovani, impregnirani i zalepljeni ili na bilo koji drugi način mehanički spojeni u željeni oblik.

1.2. Pun nameštaj je potpuno prirodan

Na osnovu prethodno opisanog procesa proizvodnje, jasno je da je puno drvo najviše ekološka vrsta sirovine po svim karakteristikama, pa i po tome što se u potpunosti reciklira - to jedino može da znači da je i nameštaj od njega isti takav. Za razliku od industrijskog nameštaja, koji čini najveći deo tržišne ponude, nameštaj od punog drveta sastoji se od pravih drvenih elemenata izrezanih od debala, dok se veštačke mase, premazi i lakovi koriste samo u poslednjim fazama dorade za zaštitu od oštećenja, štetočina i spoljnih uticaja. Danas su ti lakovi, ulja i premazi uglavnom ekološki i bezopasni po zdravlje.

1.3. Masivni nameštaj je tradicionalni nameštaj

Nekada je sav nameštaj bio masivan, ručno rađen od tačno određenih vrsta drveta, pošto nisu postojale mašine za proizvodnju komprimovanih ploča. Danas je to, međutim, ređe, prvenstveno zbog cene, a i zbog estetike, budući da tako gabaritan i raskošan nameštaj ne izgleda dobro u malim i skučenim prostorima kakvi su stanovi uglavnom. Zato se pretežno koristi u hotelima, ekskluzivnim restoranima, rezidencijama i klubovima, kao i dvorcima, vilama, muzejskim postavkama i kućama koji su pod zaštitom, u smislu zaštite i očuvanja spomenika kulture.

1.4. Prednosti nameštaja od punog drveta

Masivni nameštaj ima status luksuznog, prestižnog i unikatnog, sa posebnom patinom. Budući da je nameštaj od punog drveta danas retkost, trpezarijski sto od punog drveta će, recimo, uneti poseban šarm u vaš dom i stvoriti oko vas divan ambijent koji će oduševiti i članove porodice i posetioce. Drveni nameštaj je nadasve stilski i estetski doživljaj, jer nije imitacija drveta, već pravo drvo. Dobro i kvalitetno izrađeni komadi od punog drveta veoma su izdržljivi i dugotrajni te se zbog svoje vrednosti i jedinstvenosti obično nasleđuju i prenose sa generacije na generaciju. Prednost masivnog drveta je i činjenica da je sasvim ekološki materijal koji se može potpuno reciklirati.

1.5. Slabosti nameštaja od punog drveta

Glavna slabost nameštaja od punog drveta je njegova cena, koju uzrokuje visoka cena drveta kao sirovine. Ako vam kažemo da je nameštaj od punog drveta 300% skuplji u odnosu na komade rađene od drvenih pločastih materijala ili onog iz serijske, industrijske proizvodnje, biće sasvim jasno o kakvom se odnosu kvaliteta i vrednosti radi. Još jednom slabošću smatra se osetljivost drveta, pogotovo neotpornost na ogrebotine, udarce ili mrlje. Stoga ovakvo pokućstvo nije pogodno za svaku prostoriju i svaku vrstu upotrebe, a neophodno mu je i češće obnavljanje, tretiranje, lakiranje ili uljenje. Ako planirate svakodnevno korišćenje komada od punog drveta, kakav je recimo, trpezarijski sto, stolar ga mora dobro zaštititi premazima.

2. Kako se pravi nameštaj od punog drveta?

Nameštaj od punog drveta može napraviti iskusniji stolar, a povremeno se komadi od masivnog drveta mogu kupiti i u nekim specijalizovanim salonima nameštaja.

2.1. Vrste drveta pogodne za izradu nameštaja

Koja vrsta drveta će se upotrebiti za koji komad uglavnom zavisi od njegove namene i zahteva u vezi s estetikom i stilom. U zavisnosti od ovakvih preduslova bira se vrsta odgovarajućih mehaničkih, fizičkih i vizuelnih svojstava. Kada je u pitanju puno drvo, jedan od glavnih kriterijuma za izbor su izgled i boja, budući da će krajnji proizvod izgledati upravo isto, dok se nijanse i sjaj donekle mogu doterati lakiranjem i uljenjem. Tvrđe vrste drveta poput hrasta, bukve, jasena, javora, jabuke, kruške i trešnje pogodne su za komade koji će biti u svakodnevnoj upotrebi, dok se za manje izložen nameštaj koji se neće koristiti tako često mogu upotrebiti i mekše vrste drveta poput smrče, jele, johe, ariša i bora. Mekše vrste drveta nisu zgodne za stolove i radne površine, jer će se na njima vrlo brzo videti tragovi korišćenja kakvi su ogrebotine i udarci.

2.2. Obrada debala

Nakon seče stabla, cela debla ili nasečeni trupci odvoze se u pilanu ili fabriku, gde se dalje usitnjavaju i obrađuju po određenim tehnološkim procesima, odnosno, stepenu završenosti obrade. U primarnoj preradi drvo se uglavnom reže, cepa, teše, seče i ljušti, dok finalna prerada zahteva veliki broj alata i mašina za rendisanje, struganje, glodanje, bušenje, tokarenje, savijanje, presovanje, brušenje. Mehaničkom preradom drveta prvo se dobijaju poluproizvodi, a daljom obradom i krajnji i finalni proizvodi. Ove komade, sirove ili polufabrikate, kupuju stolari i od njih prave nameštaj u svojoj radionici.

2.3. Nameštaj od punog drveta u stolarskoj radionici

Stolar će drvene komade ili ploče seći na manje elemente od kojih će doradom i obradom praviti delove budućeg komada nameštaja. Neretko majstori koriste razne delove ili čak vrste drveta za različite komade nameštaja, čime se umanjuju ukupni troškovi zanatskog rada. Stolar će koristiti najlepše delove drveta za frontove i druge vidljive delove vitrina, ormana, fiokara ili komoda, a lošije za njihovu unutrašnjost i druge skrivene delove. Svaki element mora biti dobro izbrušen i obrađen kako prilikom upotrebe ne bi dolazilo do povreda iverjem.

2.4. Zaštitni premazi i boje

Nakon izrade sledi nanošenje zaštitnih premaza, odnosno, lakiranje ili uljenje - rečju, finalna dorada onih površina koje će biti najizloženije upotrebi i habanju. Puno drvo se, takođe, može ofarbati, bezbojnim ili pigmentiranim, mat ili sjajnim bojama kroz koje se i dalje može videti struktura i tekstura drveta, ako se ipak ne opredelite za prirodnu boju koju drvo već ima.

2.5. Detalji spajanja elemenata

Nakon što su svi elementi isečeni, pravilno obrađeni i zaštićeni, stolar ih sastavlja u konačni proizvod. Ako se radi o manjem elementu, npr. stolici, sklopiće ih u radionici; krupniji komadi se sklapaju i postavljaju na mestu ugradnje (ormani, vitrine, kreveti, stolovi...) budući da se tako lakše transportuju. Elementi se mogu lepiti ili spajati ekserima i drvenim klinovima. Najzahtevniji za izradu i sastavljanje, ali pritom i najlepši, jesu komadi čiji detalji izgledaju kao pozitiv i negativ iste slike te se uklapaju poput slagalice.

3. Kriterijumi za izbor vrste drveta

3.1. Tekstura drveta za nameštaj

Odabir vrste drveta prvi je i ključni korak u dizajniranju masivnog nameštaja, a on zavisi od namene. Različiti komadi zahtevaju različita fizička i mehanička svojstva drveta. Drugi, možda još važniji kriterijum je izgled drveta. Treba imati na umu da razne vrste drveta različito izgledaju, odnosno, različite su im tekstura, struktura i kompaktnost jezgra. U preseku drveta prepoznaju se kora, drvna masa i srž. Tekstura je „dezen“ drveta na glatkoj površini. Prema teksturi, razlikuju se manje-više pravilna struktura i pravac rasta (npr. prugaste teksture, teksture radijalnog poprečnog preseka...), ali i razne anomalije (ptičje oko, rebraste ili ikraste teksture...). Čak i ako krajnji cilj obrade nije sasvim uglačana površina ploča, konačni proizvod će izgledati isto kao tekstura preseka drveta, samo što će biti nešto manje izražen.

Teksture se znatno razlikuju u zavisnosti od vrste drveta. Smreka je vrlo kvrgava i ima mnogo nepravilnosti; tropsko drveće je često prugasto, javor i jesen odlikuju talasasti nizovi vlakana, dok topola i lipa imaju gotovo neprimetnu, ujednačenu teksturu. Najcenjeniji su hrast i bukva upravo zbog svoje najravnomernije i najskladnije strukture koja, kada se stručno i vešto obradi, izgleda neverovatno raskošno i prestižno.

3.2. Boja prirodnog drveta

Osim teksture drveta, boja drveta je, takođe, vrlo bitna za konačan izgled nameštaja. Različite vrste drveta imaju prilično različite boje i nijanse, pa treba izabrati vrstu čija vam boja odgovara. Nijanse i tonovi se mogu malo promeniti i prilagoditi zaštitnim premazima (lak, bajc, ulje i vosak), ali ne sasvim, osim ako se ne odlučite za pigmentiranu boju. Trešnja, kruška i bukva su prilično crvenkaste, smrča i jela su svetlih tonova koji vremenom požute, dok su javor, breza i topola vrlo svetle; nasuprot njima, orah je sivkast do skoro crn, a hrast, kesten i jasen su u svim nijansama i tonovima smeđe.

3.3. Sjaj drveta

Sjaj svaka površina dobija zbog refleksije svetlosti, a on zavisi od vrste drveta, anatomskih karakteristika, fizičkih i hemijskih svojstava, obrade i poprečnog preseka. Anatomske karakteristike drveta, poput veličine elemenata, proporcije parenhimskih ćelija, sadržaja smole i drugih supstanci, umnogome utiču na sjaj. Uzduž sečeno drvo ima veći sjaj. Zbog karakteristične anatomske strukture, odnosno linija koje formiraju godove, isečene drvene trake su takođe sjajne. Na radijalnom preseku jasno izražen sjaj imaju javor, bukva, hrast, brest, robinija; slab sjaj imaju četinari, a kruškovo drvo ga, recimo, uopšte nema. Osim toga, različitim načinima obrade kakvi su brušenje, četkanje, raskrajanje, blanjanje i profilisanje dobijaju se različiti efekti koji se doradom mogu samo pojačati.

3.4. Farbanje masivnog drveta

Prozirne boje će blago zamagliti i umekšati čiste linije teksture drveta, ali će ih ostaviti vidljivim, zbog čega će proizvod i dalje izgledati prirodno, ali kao posmatran kroz filter. Ovo je dobro rešenje ako se traži specifična boja koju prirodno drvo nema; sveže sečena građa je narandžaste i žućkaste boje, dok je staro drvo sivo i sivo-zelenkasto - dobija patinu - i upravo se providnim bojama može „ubrzati“ taj proces starenja drveta. Bojenje je moguće i u slučajevima kada određena vrsta drveta nije dostupna ili tražene boje prosto u prirodi nema.

Druga opcija farbanja su boje koje potpuno prekrivaju prirodnu teksturu drveta i stvaraju jednobojnu, monohronu površinu. Ovo baš i nije varijanta koju bismo preporučili, jer se postavlja pitanje smisla, pošto se time gubi sva draž punog drveta.

4. Dizajn nameštaja od punog drveta

Masivni nameštaj možete dizajnirati sami, to može učiniti stolar prema vašim željama, a najlepše komade će svakako osmisliti enterijerista ili arhitekta, koji će se pobrinuti za svaki lep, praktičan i smislen detalj. Prilikom dizajniranja nameštaja od punog drveta, detalji su izuzetno važni, jer jedna pogrešna stvar može obesmisliti ceo koncept.

5. Elementi nameštaja od punog drveta

U principu, od masivnog drveta se može napraviti bilo šta, ali nije uvek jednako smisleno da svi elementi budu drveni. Masivni nameštaj su uglavnom trpezarijski, pisaći i konzolni stolovi, šankovi, kreveti, samostojeći ormani, vitrine, fiokari, komode i, naravno, stolice. Manje je smisleno da, recimo, ugradni plakari budu od punog drveta, jer osim na prednjoj strani, drvo se uopšte ne vidi, a iz istog razloga je slično i sa policama za knjige. Sobna vrata mogu biti od punog drveta, ali je to vrlo retko, jer su takva vrata mnogo teža od standardnih panelnih, koja su šuplja ili imaju kartonsko saće, pa je veća i verovatnoća da će „spadati“. Da bi se to izbeglo, potrebne su posebne šarke koje se opet, zbog težine vrata, ne mogu ugraditi u bilo koji zid i tako dalje. Ako se svemu navedenom doda i cena, shvatićete i sami da sve ove komplikacije nikom i ne trebaju. Ograde, gelenderi, rukohvati i ručke od punog drveta su veoma lepi i posebni, ali danas su vrlo retki. Nadalje, parket, brodski ili seljački pod mogu takođe biti od punog drveta. Tako bogat i fin pod je izuzetno lep u svakom prostoru, ali je, naravno, najskuplji, odnosno, mnogo skuplji od standardnih višeslojnih parketa kojima je samo pohodna površina drvena, a izgledaju isto.

6. Cena nameštaja od punog drveta

Nameštaj od punog drveta je dva do tri puta skuplji od iverice ili medijapana. To je zbog visoke cene sirovog drveta, od kog masivno pokućstvo jedino i može da se pravi. Tačna cena, svakako, zavisi od samog komada (orman sigurno mora biti skuplji od stolice), vrste drveta (smrča je mnogo jeftinija od hrasta...), načina obrade (bojen ili neobojen) i složenosti rada (detalji, spojevi...). Cene se takođe dosta razlikuju od stolara do stolara, a za poseban nameštaj od punog drveta treba naći iskusnog i veštog majstora, budući da se radi o komadu koji će uz vas biti možda doživotno i koji će koristiti buduće generacije. Na kraju, nije na odmet reći ni to da je lep, kvalitetan i brižno izrađen nameštaj dobra investicija, jer se uvek može preprodati po dobroj ceni.