1. Drvene stepenice - šta sve treba da znate?

Drveno stepenište u enterijeru ili eksterijeru je jedinstven stilski element koji svakoj kući dodaje eleganciju i prefinjenost. Ako se već odlučite za drveno stepenište, onda se dobro raspitajte o vrstama, modelima i materijalima i pronađite majstora koji će umeti da napravi ono što ste poželeli. Izložićemo vam neke osnovne informacije, da biste videli o kakvim mogućnostima se radi, a one su zaista neverovatne.

1.1. Stepenište i parket od istog materijala

Ako želite da stepenice, bez obzira na oblik, budu od istog materijala kao i parket, to može da se napravi od daščica parketa.

1.2. Puno drvo ili furnir?

Cena stepenica od furnira ne razlikuje se mnogo od one za puno drvo. Furnir koji može da se upotrebi za gazišta mora biti debljine najmanje 2 mm, pošto bi se tanji zbog svakodnevnog korišćenja i opterećenja vrlo brzo oštetio. Stepenište od punog drveta je u izvesnim uslovima mnogo izdržljivije od furnira - na primer, zbog vlažnosti vazduha, a i oštećenja se mnogo lakše saniraju. Osim toga, izbor vrsta drveta je mnogo veći nego vrsta furnira. S druge strane, furnir je mnogo osetljiviji na fizička oštećenja i vlagu. Dovoljno je da prolijete malo vode iz čaše koju nosite i furnir će nabubriti.

1.3. Škripave stepenice

Stepenice koje imaju urez i pero koje u njega ulazi na sastavu gazišta i čeone ploče, ako ne nalegnu jedno u drugo kako treba, vrlo brzo će početi da škripe. Drvo se vremenom suši, pa se, kada nagazite, gazište ulegne, a pero podigne te stvara škripav zvuk.

1.4. Bojenje i luženje

Bojenje i luženje stepenica se ne preporučuju. Boje, odnosno, premazi na površini gazišta se vrlo brzo istanje i ogule zbog stalne upotrebe, a ponovno farbanje gotovog stepeništa je vrlo teško, gotovo nemoguće.

1.5. Stepenice na betonu

Majstori koji prave stepenice, bez obzira na njihov konačni željeni izgled, upotrebljavaju različite debljine ploča za gazište. Stoga je preporučljivo da tesara ili stolara pronađete još dok se pravi armirano-betonska konstrukcija stepeništa (AB konstrukcija sme da sadrži najviše 2,2% vlage pre početka postavljanja) kako biste izbegli naknadne troškove ravnanja visine. Gazišta se na beton lepe posebnim lepkom koji ne sadrži vodu. Disperzioni lepak i druge vrste koje sadrže vodu, mogu da prouzrokuju deformisanje i pucanje drveta. Pogodne su samo one vrste lepka koje se stvrdnjavaju čak i kada su u debelom sloju. Drveno gazište nikad na beton ne sme da se lepi pur-penom. Pur-pena se skuplja dok se suši, pa kada posle budete gazili preko stepenica one će odjekivati i škripati.

1.6. Postavljanje stepenica

Ne preporučuje se postavljanje stepenica pre završetka svih zanatskih radova, jer se ne mogu adekvatno zaštititi od oštećenja koja bi mogla da nastanu. Izuzetak su samo metalna stepeništa koja se po završetku radova oblažu završnim materijalom.

1.7. Metalne konstrukcije i stepenice

Metalne konstrukcije stepeništa ne zahtevaju postavljanje posebnog temelja. Konzolne stepenice se mogu ugraditi u drvene i montažne kuće, pošto im nisu potrebni betonski zidovi. Preporučuje se, međutim, da celo stepenište napravi jedan izvođač radova. U slučaju da jedan izvođač radi metalnu konstrukciju, a drugi drvene delove, njihova veza možda i ne ispadne najbolja, ni tehnički ni estetski.

2. Drvene stepenice - izbor izvođača radova

Odlučite se za izvođača radova koji će doći kod vas, pregledati sve u objektu te vam ponuditi umesne i podrobne savete kao i odgovarajuća tehnička i estetska rešenja. Dobro je da isti izvođač radova uradi celo stepenište, uključujući tu i visinsko poravnanje, betonsku potkonstrukciju i postavljanje drvenih gazišta, odnosno, drvenu ili metalnu konstrukciju. Još bolje je ako ste u prilici da proverite njegove reference i ranije radove te da čujete iskustva prethodnih klijenata. To će vam reći mnogo više o stručnosti i umešnosti majstora, koje su ovde apsolutno neophodne. Proverite i o kakvim rokovima se radi. Pre početka posla, zahtevajte predračun s detaljno nabrojanim stavkama - šta će se tačno raditi, koliko će se materijala utrošiti i kada će sve biti gotovo.

3. Različite vrste drvenih stepenica

3.1. Odgovarajuće vrste drveta

Interesuje li vas koje su vrste drveta dobre za stepenice? Možemo vam reći da ih ima mnogo, premda izbor uglavnom zavisi od toga gde živite, kakve stepenice imate na umu i finansijska sredstva koja su vam na raspolaganju. U odnosu na to, bira se i drvna građa.

3.1.1. Domaći četinari

Bor, ariš i smreka

Među četinarima, crveni bor i ariš imaju najgušće i najtvrđe deblo. Izdržljivi su i rastu u različitim podnebljima. Crveni bor se vrlo često koristi kao građevinski materijal ali i materijal za pokućstvo. Zbog veće gustine debla, odličan je i za podne obloge, koliko i za stepenište. Osim što je višenamenski, crveni bor je i lako dostupna i ekonomična sirovina za drvnu građu. Zbog strukture i teksture debla, crven bor odlično podnosi klimatske i temperaturne promene, sečenje, bojenje, lepljenje, a pri tom je izuzetno otporan na vlagu i insekte. Rečju, savršen je izbor za unutrašnje ili spoljne stepenice.

3.1.2. Domaće listopadno drveće

Beli hrast, jasen, planinski i običan javor, bukva, breza, trešnja, kruška, domaći kesten, lipa, orah, robinia, topola, vrba

Među listopadnim drvećem, najčešća i omiljena vrsta za izradu stepenica je hrast. Hrastovina je omiljena iz više razloga, a svakako najviše zbog prelepe teksture i svetle, beličasto-sivkaste boje do smeđih tonova. Slično borovini, i hrastovina je otporna na štetočine. Beli hrast se koristi za podove, stepenice pa i za gradnju čamaca. Još jedan bitan razlog koji mu ide u prilog, jeste da se i ručno i mašinski lako obrađuje.

3.1.3. Uvozna drvna građa

Kanadski javor, sibirski ariš, mahagoni, venge, kedar, iroko, tikovina, doussie, merbau i zebrano

Možemo reći da iz ekoloških razloga ne preporučujemo egzotične vrste drveća koje su ugrožene i sporo rastu. Međutim, istini za volju, ne može se izbeći ni činjenica da je za spoljna stepeništa najbolji sibirski ariš.

3.2. Različite konstrukcije i potkonstrukcije

Samostojeća stepeništa - drvena konstrukcija

Ovo su stepenice koje su u potpunosti napravljene od drveta. Bočni noseći elementi mogu se napraviti ravni ili zakrivljeni, dok gazišta mogu biti samo od ploča ili puni stepenici.

Samostojeća stepeništa - metalna konstrukcija

Noseća konstrukcija je u ovom slučaju metalna dok su gazišta i čeone ploče od punog drveta ili furnirane.

Samostojeća stepeništa - skrivena konstrukcija

Ovo su stepeništa čija je konstrukcija skrivena drvenim elementima (gazištima i čeonim pločama). Takva stepeništa izgledaju bestežinski, kao da plutaju ili lebde.

Betonska potkonstrukcija obložena drvetom

Gruba betonska potkonstrukcija može da se obloži drvetom. Savetujemo da drvenim pločama sasvim pokrijete beton, sa svih strana. Takvo stepenište se lakše održava, stepenici su bolje povezani, a i izgledaju lepše.

Ograde

Ograde su važan deo stepeništa koliko i stepenici, pa je stoga važno da zajedno čine stilsku celinu. Najčešće se za ograde koriste nerđajući čelik, kovano gvožđe, mesing, ali se mogu upotrebiti i drugi materijali poput stakla, mermera, kovane mreže i sličnih.

4. Načini obrade drveta

4.1. Načini obrade i zaštite

Drveno stepenište se štiti od spoljnih i unutrašnjih uticaja različitim premazima i bojama, tehnikama obrade kao što su brušenje, četkanje, peskiranje i drugim, koje mu istovremeno daju i jedinstven izgled. Nabrojaćemo neke od najčešćih:

Beljenje

Ovim postupkom se prirodna boja drveta posvetljuje i ujednačava te stepenice izgledaju uniformnije, svedenije i modernije.

Luženje

Luženjem se menja boja drveta, dok struktura i tekstura ostaju nepromenjeni, a vidljivi.

Farbanje

I farbanjem se drvo štiti, ali i dobija boju po vašem izboru.

Lakovi

Lakovi služe za zaštitu ali i tome da drvo dobije prigušen ili visoki sjaj.

Obojena ulja i vosak

Upotrebom prirodnih ili sintetičkih ulja ili voska, drvo se nijansira ili se ističu njegova struktura i tekstura.