1. Restauracija nameštaja - šta sve treba da znate?

1.1. Šta je starinski nameštaj

Sintagma antikvarni nameštaj obuhvata sve one komade pokućstva izrađene pre više decenija ili čak vekova, odnosno, u nekim drugim istorijskim periodima. U principu, ovakvim nameštajem smatramo onaj koji je star najmanje 40 godina ili više. Stari nameštaj neretko nosi posebnu sentimentalnu vrednost i prenosi se sa generacije na generaciju. Često služi više kolena u istoj porodici. Određeni antikvarni komadi, pored starosti, imaju i poseban istorijski značaj, što samo povećava njihovu vrednost i važnost. Takvi se komadi pokućstva često nalaze u muzejima i dvorcima, a ređe u privatnim kućama, izuzimajući pasionirane kolekcionare antikviteta.

1.2. Restauracija nameštaja

Nameštaj treba da se restaurira kada je u previše lošem stanju da bi se mogao koristiti ili kada postoji želja da bude vraćen u prvobitno stanje, ali tako da mu se ne uništi dragocena patina. Restauracija nameštaja i pokrućstva je vrlo zahtevan poduhvat koji iziskuje vrlo veštog zanatliju, sa mnogo iskustva i znanja, ali i dovoljno senzibiliteta da svaki predmet obnovi baš onako kako je i pravljen, pomoću starih tehnika i alata, a po mogućstvu i materijala. Iz tog razloga, toplo preporučujemo da ovaj posao obavezno prepustite profesionalcima. Ako se sami prihvatite takvog posla i oštetite ga, to će najverovatnije značiti nepopravljivu štetu i nemerljiv gubitak.

1.3. Prednosti restauracije

Ukoliko se restauracija uradi pravilno i adekvatno, tom će predmetu biti, u najmanju ruku, udvostručen vek trajanja. To je vrlo važno, jer će samo na taj način biti sačuvan od propadanja i zaštićen od daljeg negativnog uticaja okoline. Drugo, pravilnom i stručnom restauracijom komada vraća mu se prvobitni izgled, lepota i patina koja je nastajala godinama i decenijama. Takvi vrednost i značaj su nezamenljivi i neponovljivi, jer govore o periodu iz koga je predmet potekao. Upravo ta patina odvaja stari nameštaj od novog i daje mu poseban šarm. Odgovarajuća reparacija stoga povećava vrednost nameštaja. Na kraju, ali ne i najmanje važno, restauracijom se, takođe, vraća upotrebna vrednost komadu koji se potom može dalje koristiti.

1.4. Propadanje drveta

Kao i svi drugi materijali i drvo počinje da propada tokom vremena. Propadanju drveta najviše doprinose nepovoljni klimatski faktori, posebno visoka vlažnost prostorija, koja ubrzava truljenje i razvoj insekata, a na drvetu se javlja i specifična plesan i gljivice. Da biste sprečili dalje propadanje drveta, morate ga što pre obnoviti, otkloniti oštećenja, a potom i adekvatno zaštititi.

2. Pravila za restauraciju nameštaja

Kada su u pitanju obnova i popravka nameštaja, kreće se od osnovnog - pranja i čišćenja. Zatim se prelazi na uklanjanje sekundarnih premaza, ali uz punu pažnju tako da se originalna patina ispod njih ne ošteti. Za restauraciju starih komada uvek se moraju koristiti okovi, lepkovi i premazi korišćeni u vreme izrade originala. Samo tako se mogu postići izgled i stanje najpribližniji originalu. Takođe se mora poštovati pravilo reverzibilnosti, što znači da se svi materijali, hemikalije i procesi koji se koriste mogu lako i na isti način i ukloniti. Ne sme se zaboraviti da restauracija zapravo podrazumeva očuvanje i konzervaciju nameštaja, a ne menjanje i dodavanje elemenata koje original nikada nije imao. Stoga se intervencije bilo kog tipa moraju svesti na minimum.

2.1. Stari nameštaj se ne sme brusiti

Ako se antikvarni komadi obruse, može im se naneti nepopravljiva šteta, budući da će nestati patina koja im i daje kvalitet i vrednost. Time će se zauvek izgubiti čar i unikatnost originala, ono što takav nameštaj upravo i čini posebnim i vrednim. Ako se, recimo, s antikvarnog komada skine furnir zato što je istrošen ili okrunjen, potpuno će biti uništen i sasvim promenjen i taj nameštaj. Brušenje nameštaja od punog drveta, s druge strane, može stvoriti i drugu vrstu problema, budući da se skidanjem površinskog sloja mogu pojaviti rupe koje su u drvetu ostavili crvi i drugi insekti.

2.2. Lepak

Nekada se nameštaj spajao lepkovima životinjskog porekla. Ako želite da komad koji imate bude vraćen u stanje što približnije originalnom, onda će i lepak morati da bude onakav kakav je koristio prvi majstor. Samo tako može da se očuva izgled originala. Postoji više vrsta lepkova životinjskog porekla od kojih su najpoznatiji riblji ili zečji, zato što su i najkvalitetniji. Ovakav lepak se pravi se naročitim postupkom od životinjske masti kuvane na pari.

2.3. Šelak lak

Šelak lak je namenjen zaštiti drveta. Njime se, takođe, naglašava i dodatno ističe prirodna lepota drveta. Šelak je smola biljnog porekla, a dobija se iz izlučevina jedne vrste vaši, koje se hrane biljnim sokom listova nekih indijskih vrsta drveća. Ovi sekreti se mogu kupiti u specijalizovanim prodavnicama slikarskog i restauratorskog pribora kao paketi ljuspica ili listića ili već rastvoreni u etanolu, a od njih se prave specijalni lakovi, politure i fiksativi za završnu obradu drveta. Pre upotrebe oni se rastvaraju u alkoholu, ako već nisu rastvoreni, a zatim se na površinu drveta, prekrivenu pamukom ili lanom, nanosi lak vunenom krpicom. Pored ovog laka ili politure, koristi se i kamen-plovućac za popunjavanje pora drveta i ulje za poliranje površine. Za nanošenje šelak laka potrebno je mnogo iskustva i istinskog stručnog znanja, koje se danas sve više gubi, pošto je ova vrsta lakiranja možda i najbitnija u celom poslu. Previše tanak sloj neće vršiti svoju funkciju, a previše debeo će anulirati svu lepotu drveta. Od šezdesetih godina prošlog veka sve je manje stolara-restauratora koji su ovladali ovom veštinom.

2.4. Žižak u nameštaju

Na prisustvo drvnih crva (žiška) i insekata u nameštaju ukazuju sitne površinske rupice. Međutim, po rupicama se ne može znati da li je žižak još tu ili je reč o starim, onima bez insekata. Da li se u nameštaju zaista nalaze živi crvi, može se saznati posmatranjem gomile prašine na površinama i ispod nameštaja, a ponekad se može i čuti kako crv grize drvo. Ako nameštaj nije čišćen više godina, ostaci finog praha koji žižak ostavlja za sobom mogu dospeti na površinu tokom pomeranja ili premeštanja, što ne ukazuje na prisustvo aktivnih insekata.

Ako se ispostavi da je u drvetu aktivan žižak, na raspolaganju je više opcija. Ako su crvi prisutni samo na određenim mestima koja se lako mogu identifikovati, mogu se ubiti ubrizgavanjem insekticida. Međutim, ako ima previše rupica i ako za svaki slučaj želite da zaštitite ceo komad nameštaja, najbolje je da ga potpuno premažete ili isprskate insekticidom, umotate u foliju i ostavite da odstoji najmanje mesec dana. Kada budete otpakovali komad, preporučuje se da ga prvo ostavite na otvorenom ispod krova još nekoliko dana da bi se dobro provetrio od ostataka otrova, a zatim ga postavite na željeno mesto u domu. Pažljivo pročitajte sva uputstva proizvođača pre upotrebe insekticida i zaštitite se u skladu sa uputstvima, jer mogu biti veoma štetni po zdravlje.

2.5. Gitovanje rupica u drvetu

Rupice od žiška, koje se nazivaju i ekskurzione rupe, ne zahtevaju gitovanje. Ove rupice daju nameštaju posebnu draž koja je vrlo poželjna i atraktivna. Nekada davno, stolari su čak kopirali i veštački rekonstruisali ove rupice kako bi nameštaj izgledao stariji, a samim tim i vredniji. Ekskurzione rupe stoga ne moraju biti sakrivene, pošto svedoče o autentičnosti proizvoda.

2.6. Peskiranje starog nameštaja

Peskiranjem se uklanja gornji sloj drveta. Kako se originalna patina i ukrasi skidaju zajedno sa gornjim slojem prilikom ovog procesa, to nikako nije poželjno za antikvarni nameštaj. Peskirenjem urezani profili, rezbareni komadi nameštaja ili usečeni detalji i drugi ukrasi takođe gube oblik. Drugi razlog zašto se peskiranje starog nameštaja ne preporučuje je taj što površina posle ovakve obrade postaje izuzetno gruba i hrapava, što ubrzava nakupljanje prašine i nečistoća, što se i inače vrlo teško čisti. Pored toga, postoji problem sa daljom obradom i restauracijom nameštaja, jer je teže ukloniti premaze sa peskiranih podloga. Dakle, peskiranje uzrokuje veliku štetu, pa ga radije izbegavajte.

3. Održavanje starog nameštaja

3.1. Odgovarajuća vlažnost u prostoriji

U vreme kada je pravljeno ovakvo pokućstvo, nije bilo modernih sistema grejanja kakve danas poznajemo. Zbog toga se uvek mora paziti da nameštaj ne bude postavljen na previše suvo mesto. U suprotnom, drvo će se vremenom sasvim rasušiti. S druge strane, ne treba ni da je u suviše vlažnom, jer će drvo početi da truli, što će ubrzati propadanje nameštaja.

3.2. Brisanje prašine

Nameštaj i inače treba brisati isključivo krpama namenjenim upravo za to. One su obično od mikrofibera te im je površina slabo naelektrisana, ali dovoljno da se čestice prašine za nju lepe. U tu svrhu možete koristiti i stare pamučne majice, ali se prašina neće hvatati za njih jednako efikasno. Nakon što obrišete prašinu sa nameštaja, krpu treba snažno protresti, a zatim je oprati.

3.3. Čišćenje površine

Nameštaj ovlaš obrišite samo vlažnom krpom, nikako deterdžentom niti bilo kakvom drugom hemikalijom, pa pređite ponovo i običnom, pamučnom krpom. Apsolutno izbegavajte upotrebu raznih vrsta sredstava u spreju ili drugih popularnih sredstava za čišćenje, jer su previše abrazivni i agresivni za delikatan, stari nameštaj.

4. Sanacija teško oštećenih komada

Ako je komad nameštaja zaista teško oštećen, prvo se treba zapitati da li restauracija uopšte ima smisla. Ako nedostaju ključni elementi ili čak čitavi delovi, možda ni najveštiji i najiskusniji zanatlija neće moći da ga vrati u originalno stanje. Teorijski i tehnički gledano, takva mogućnost uvek postoji, ali rezultat možda neće biti zadovoljavajući, a sam proces restauracije će biti mnogo skuplji. Obnova ili reparacija su besmislene ako bi sam proces koštao više nego što bi restaurirani predmet na kraju vredeo. Toliko oštećeni antikvarni komadi se rade samo ako je reč o izuzetno retkim i istorijski važnim primercima ili ako komad nameštaja ima izuzetnu sentimentalnu vrednost, pa vlasnik ne žali novca koliko god da majstor traži.

5. Kako razlikovati original od falsifikata?

Mnogi ljudi brinu da današnje sofisticirane tehnike restauracije otežavaju razlikovanje lažnih komada od originalnih, jednako kako je to i sa drugim umetničkim delima. Upravo zbog svih savremenih tehnološko-tehničkih rezultata, opreme i alata, vešti falsifikatori mogu imitirati bilo šta i zadati muke i vrlo iskusnim stručnjacima. Određeni komadi se mogu učiniti mnogo starijima no što uistinu jesu. Ovakva vrsta zabrinutosti je, naravno, relevantna i sasvim primerena, jer je ponekad zaista teško odvojiti original od falsifikata. Toga radi, ako niste sigurni i nemate pouzdane podatke o datiranju i vlasništvu, savetujemo da se konsultujete sa stručnjakom. U praksi se, inače, originali identifikuju po obeležjima i specifičnostima izvesnih autora i epoha, kao i po drugim materijalnim ili posrednim dokazima. Kada je nameštaj u pitanju, veoma koristan pokazatelj autentičnosti je obrada površine furnira, koji je u baroku bio debljine od čak 5 mm, a zatim je postepeno smanjen na samo 0,5 mm. Ako neko tvrdi da je nameštaj izrađen u vreme baroka, a da ima sloj furnira debljine samo 1 mm, jasno je da je lažan. Debljina furnira se postepeno smanjivala zbog napretka tehnologije koji je to omogućio, ali takve tehnologije još nisu bile poznate u periodu baroka.

6. Troškovi restauracije

Koliko će koštati restauracija nameštaja zavisi od mnogo faktora, od kojih je svakako najvažniji njegovo trenutno stanje. Teško oštećeni komadi su zahtevniji za reparaciju i obradu i znatno poskupljuju ceo proces. Ako cena rada premašuje konačnu vrednost predmeta, onda cela stvar jednostavno nije vredna toga. Drugi važan faktor je stanje konstrukcije, odnosno, okova za nameštaj. Ako se jedva drži i loše je očuvan, možda će biti potrebna potpuna zamena, što svakako poskupljuje ceo posao.