1. Statika - šta sve treba da znate?

1.1. Statičar je građevinski inženjer

Statika je naučna disciplina, deo građevinske struke. Statičar je osoba koja je studirala na građevinskom fakultetu, a zatim se specijalizovala za statiku. Statičar nije arhitekta i u principu ne može da projektuje objekte osim ako nije za to posebno osposobljen.

1.2. Uloga statičara u projektovanju

Statičar ulazi u projekat u fazi kompletiranja dokumentacije za dobijanje građevinske dozvole. Njegov zadatak je da izvrši proračun objekta koji je arhitekta zamislio i nacrtao u skladu sa građevinskim planovima. Arhitektonske planove najčešće radi arhitekta, koji ima i sastanke sa statičarom, a ređe ovu komunikaciju vodi investitor. Uloga statičara je ključna, pošto obezbeđuje realizaciju izgradnje, zapravo, to da sve projektne ideje budu funkcionalne ne samo na papiru već i u stvarnosti. Statički proračuni obezbeđuju čvrstinu i izdržljivost građevine, koja mora biti otporna na vetrove i zemljotrese i podnositi projektovana opterećenja. Ako se ne obezbede ovi osnovni uslovi, posledice mogu biti velike, pa čak dovesti do urušavanja ili rušenja.

1.3. Uticaj statike na arhitekturu

Arhitektura i statika su gotovo neraskidivo povezane, jer se statika bavi konstrukcijom, koja je ključni deo svake gradnje. Arhitekta i građevinski inženjer stoga blisko sarađuju tokom projekta, sastaju se i zajedno traže rešenja. Pošto statika utiče na arhitekturu, višestruke zajedničke konsultacije o tome da li je rešenje ispravno ili ne su neminovne. Statika je kreativna nauka koja traženjem nekonvencionalnih rešenja tamo gde se za tim ukaže potreba, potpomaže u realizaciji arhitektonskih zamisli.

1.4. Da li je statika obavezan deo dokumentacije?

Statički proračuni su obavezan deo DGD dokumentacije (dokumentacija za građevinsku dozvolu). Kako je statika jedan od obaveznih aneksa, građevinska dozvola se ne može dobiti bez statičkih nacrta. Ako ih ne priložite, opština će vaš zahtev označiti kao nepotpun i zatražiti dopunu. Uobičajen zakonski rok iznosi 14 dana, što nije dovoljno. Ukoliko se zahtev ne dopuni u datom roku, biće odbijen, a to onda znači da ćete sve dokumente morati da podnesete ponovo i - naravno - ponovo platite sve takse.

2. Neophodni podaci za statičara

2.1. Lokacija objekta

Da bi statičar uopšte počeo da radi, mora se prvo upoznati sa lokacijom na kojoj će se objekat nalaziti ili se nalazi, ako je u pitanju rekonstrukcija ili sanacija. Lokacija je važna uglavnom zbog meteorološke karte, iz koje se vidi prosečna godišnja količina padavina; drugi razlog je pregled seizmičkih karata iz kojih se saznaje koliko je i da li je dato područje trusno. Za očitavanje ovih podataka, statičaru nisu potrebne egzaktne koordinate, odnosno, precizne oznake ulice i kućnog broja; dovoljno je znati naselje. Prema svim tim informacijama, statičar će znati šta treba da uzme u obzir u svojim proračunima.

U planinskim predelima, gde su snežne padavine veće, pa samim tim i opterećenje koje uzrokuju, takvi podaci se nikada ne smeju zanemariti. Što se seizmičkih predviđanja tiče, ona svakako ne mogu biti ni približna, jer nema „prosečnih godišnjih“ zemljotresa, ali se konkretno za Srbiju žarištima smatraju Kopaonik i Rudnik, Kraljevo, Kragujevac, Svilajnac, Lazarevac i zapadna Srbija. Osim toga, na sajtu Geološkog zavoda Srbije stoji da je čak 59% naše teritorije podložno zemljotresima jačim od 6 stepeni Merkalijeve skale.

2.2. Nosivost tla

Pošto je posao statičara, između ostalih, proračun sleganja zemljišta pod opterećenjem kao i samog objekta, odnosno, prvenstveno temelja, informacije o sastavu terena su mu takođe vrlo važne. Močvarno zemljište je vrlo meko, pa se kuće na takvim mestima sležu mnogo brže od kuća na kamenitom tlu. Toga radi, mekan teren se ne sme opteretiti koliko kameni, što znači da se projekat kuće mora drugačije planirati - veličina, broj spratova i sama konstrukcija. Pokažu li statički proračuni da će se temelji objekta zbog opterećenja, odnosno, manje nosivosti brže slegnuti, mora se pronaći drugačije projektantsko rešenje.

2.3. Arhitektonski plan

Osnovna stvar koja je potrebna statičaru je, naravno, arhitektonski plan kuće. Za statičke proračune dovoljna je dokumentacija za građevinsku dozvolu, pošto ovi planovi već sadrže podatke o građevinskim sistemima, materijalima i predviđenim dimenzijama građevinskih elemenata. Na osnovu arhitektonskih planova, statičar će napraviti proračune od temelja do krova.

2.4. Arhitektonske specifičnosti

Statičar mora biti obavešten o tome da li projektovana kuća ima izvesnih specifičnosti koje je nemoguće zaobići ili promeniti, pošto bi time bio narušen ceo koncept. Ako, na primer, arhitekta želi konzolnu, odnosno, isturenu terasu, statičar ne sme da je usidri postavljanjem stuba ispod nje. Iako bi ovo bilo daleko najlakše rešenje, narušilo bi arhitektonsku sliku i promenilo celinu. U takvim slučajevima on/ona mora da iskoristi svo svoje znanje i kreativnost da pronađe celishodno rešenje koje neće promeniti arhitekturu, ali će, istovremeno, ispuniti zahteve vezane za stabilnost i sigurnost strukture.

2.5. Finansije

Za statičara je važno da bude svestan i finansijskog limita investitora, jer to utiče na rešenja koja će predložiti. Ako su raspoloživa sredstva sasvim ograničena, moraće da prilagodi svoja rešenja i za najmanju sumu pronađe zadovoljavajući predlog i slično. Međutim, ako je budžet veliki, statičar ima i više slobode da kreativno razmišlja i pronalazi nestandardna rešenja.

3. Statički proračun novogradnje

3.1. Nosivost kuće

Proračun statike sadrži podatke o nosivosti kuće. To znači da statičar izračunava celu nosivu konstrukciju kuće, od poda do plafona, da bi odredio kojih dimenzija moraju da budu pojedini elementi i kakav konstrukcijski sistem mora da bude da bi kuća izdržala opterećenje. Opterećenje obuhvata sopstvenu težinu objekta, odnosno težinu konstruktivnih elemenata, opterećenje snega, opterećenje vetra i ukupno opterećenje pokućstvom, nameštajem i stanarima. Da bi mogao da zna težinu pojedinih elemenata, statičaru su potrebni tačni podaci o građevinskim materijalima. Statički proračun kuće uvek počinje na krovu, nastavlja se prema zemlji i završava na temeljima.

3.2. Dimenzije pojedinačnih elemenata

Na osnovu rezultata proračuna, statičar će odrediti dimenzije pojedinačnih konstruktivnih elemenata. Konkretno, to znači da će se određivati debljina zidova, prečnik nosivih stubova, visina i širina krovnih greda (rogova), dimenzije temelja... Sve dimenzije su određene kako bi se obezbedilo najoptimalnije korišćenje materijala. Cilj statičkog elaborata nije u tome da svi elementi budu što deblji i veći kako bi držali sva opterećenja. Dimenzije veće od neophodnih znače veću sopstvenu težinu i samim tim veće opterećenje, a istovremeno više utrošenog materijala što znači i veći trošak. Dobar statičar će stoga uvek težiti tome da izvuče najbolje, da obezbedi sigurnost ali i efikasnost.

3.3. Smrzavanje i dimenzioniranje temelja

Statičar, uz ostalo, određuje i dimenzije temelja. Dimenzije temelja pre svega zavise od toga da li su u pitanju temeljna ploča ili pojasni temelji. Kada je reč o pojasnim temeljima, bitno je da su otporni na mraz, na šta utiče i dubina postavljanja, tačnije, položaja - što su dublje pod zemljom, to su bezbedniji od smrzavanja. Pored dubine temelja, statičar će navesti i potrebne dimenzije kako bi mogli da izdrže opterećenje kuće bez nasedanja.

3.4. Otpornost na zemljotres

Proračun statike uključuje i projekciju situacije zemljotresa. Danas postoje pouzdani, posebni kompjuterski programi simulacije koji statičaru omogućavaju da planirani objekat izloži raznim potencijalnim situacijama, zapravo, uslovima delovanja raznih sila, pa i zemljotresa i na osnovu tih projekcija predvidi ponašanje terena, materijala i samog objekta. Naravno, ne postoji građevina koja može da izdrži katastrofalne zemljotrese koji mogu da se dogode jednom u sto godina ili ređe, ali uobičajena podrhtavanja koja se predviđaju na osnovu izveštaja seizmoloških zavoda za određena područja, svaki objekat mora da amortizuje bez problema. Naposletku, ako do rušenja delova ili urušavanja dođe, ono se mora dogoditi na predviđen način tako da prouzrokuje što manje štete i nijedan gubitak ljudskog života.

3.5. Otpor na vetar

Još jedno horizontalno opterećenje pored zemljotresa je ubrzanje vetra. Statičar će proračunati da li izabrani sistem konstrukcije kuće omogućava bezbedno premošćavanje opterećenja vetrom i po potrebi ga ojačati dodatnim horizontalama ili zidovima. Opterećenje vetrom nije zanemarljivo, posebno u oblastima koje karakterišu jaki sezonski vetrovi.

3.6. Detalji

Na kraju, ali ne i najmanje važno, statičar, takođe, ima ulogu savetnika u vezi sa detaljima gradnje. Pošto ima dosta znanja o konstrukcijama, arhitekti će preporučiti detalje koji su najpogodniji za izabrani sistem gradnje.

4. Statički proračun postojećeg objekta

 4.1. Mišljenje o čvrstini konstrukcije

Ako se pitate da li će vaša 100 godina stara kuća uspešno izdržati sledeći zemljotres ili joj je hitno potrebna sanacija, možete pozvati građevinskog inženjera i zatražiti njegovo mišljenje. Statičar će pregledati čvrstinu i oštećenja postojeće konstrukcije. Pregledaće krovnu konstrukciju kako bi proverio stanje drveta (ima li truleži ili oštećenja), proveriće da li postoje pukotine na zidovima i podnim pločama i završiće pregled na temeljima, gde će proveriti sleganje kuće kao i propadanje materijala usled delovanja vlage, buđi ili mraza.

Da bi se moglo proveriti u kakvom su stanju temelji, prvo se mora uraditi iskop ili sondiranje na najmanje dve tačke oko kuće, a za to su potrebni takođe stručni majstori. Teoretski, iskopavanje biste mogli da uradite i sami, ali temelji mogu biti veoma duboki, što znači da biste morali da kopate vrlo duboko. Kada je reč o kamenitim zemljištima, takav posao je dugotrajan i zahtevan, pa će najbolje biti da angažujete profesionalce.

4.2. Mišljenje o sanaciji postojećeg objekta

U skladu sa nalazom na objektu, statičar će potom dati mišljenje i uputstva o sanaciji postojećeg objekta. Uputstva će sadržati konkretne predloge kako ojačati zidove i podne ploče, odnosno, vertikalne i horizontalne linije, da li je neki element bolje srušiti i zameniti novim (pošto je u lošem stanju), kako ojačati temelje (ako je potrebno) i sve tome slično. Takođe će predložiti hidro i termo zaštitu objekta.

5. Koliko košta statika?

Troškovi statičkih proračuna zavise od veličine i složenosti objekta. Za standardnu porodičnu kuću možete očekivati cenu između 640 i 1.600 EUR, a za veće ili složenije objekte cena raste direktno proporcionalno kvadraturi.