1. Pejzažna arhitektura - šta sve treba da znate?

1.1. Projektovanje pejzaža i vrtova

Počeci pejzažne arhitekture datiraju pre 1800. godine. Tada se ova vrsta arhitekture nazivala planiranjem vrtova i parkova, a pejzažisti su uređivali isključivo ambijente parkova i bašti vila, dvoraca i palata, kao i okolinu reprezentativnih državnih građevina. Jedan od najpoznatijih primera pejzažnog uređenja kome se i danas dive svi pejzažni arhitekti je Versajski park, projektovan po principima baroka. Pre 1800. godine postojali su i prvi sistematski rađeni zapisi koji opisuju pejzažnu arhitekturu kao stručnu disciplinu. Pejzažna arhitektura se prvi put pominje u radovima Džozefa Adisona iz 1712. godine, ali sam naziv „pejzažna arhitektura” tada još nije postojao. Koncept nije bio ozvaničen sve do 1828. godine, kada ga je kreirao Gilbert Laing Meason; taj datum se smatra prelomnom tačkom u istoriji pošto pejzažna arhitektura zvanično postaje jedna od profesija prostornog planiranja.

Iako je ova grana arhitekture započela u Evropi, procvat je doživela na drugoj strani okeana, u SAD, kada je ova zemlja ubrzala izgradnju svojih gradova i samim tim počela s projektovanjem urbano-pejzažnih celina. Sjedinjene države i dan-danas prednjače u ovovrsnim projektima među kojima ima onih koji uistinu oduzimaju dah. Kod njih se objavljuje i najviše stručnih knjiga i članaka, a to opet povlači ubrzanje tempa napredovanja u svakoj od oblasti uređenja životne sredine. Godina 1899. je u tom smislu bila i svojevrsna prekretnica, pošto je tada osnovano Američko društvo pejzažnih arhitekata.

1.2. Definicija

Pejzažna arhitektura je sada već čitava industrija koja se bavi projektovanjem i planiranjem uređenja spoljnih prostora, kakvi su javne zelene površine, spomen-parkovi i druge znamenitosti, a pejzažna arhitektura utiče na prostor sa društvenog, estetskog, ekološkog i iskustvenog stanovišta. Pejzažisti pri osmišljavanju i planiranju uzimaju u obzir lokalne karakteristike zemljišta i druge odlike prirodnog predela, uz druge značajne činioce, nastojeći da ih očuvaju, poboljšaju, prošire i dopune - u stvari - formiraju nove celine. Pored planiranja zasada i prirodnih pejzaža njihov rad obuhvata i projektovanje urbanih elemenata, odnosno, prilaza, staza, prolaza, trgova, raskrsnica, ali i neophodne delove prateće opreme kao što su klupe, korpe, igrališta, platoi, rasveta i slično.

1.3. Obim delovanja pejzažne arhitekture

Može se reći da je ova grana arhitekture vrlo obimna, multidisciplinarna i složena, budući da obuhvata uređenje različitih sredina, pejzaža i prostora. Svi ovi tipovi uređenja razlikuju se međusobno u manjoj ili većoj meri u pogledu merila, lokacija, vegetacije i načina uređenja. Pejzažna arhitektura obuhvata stvaranje javnih urbanih površina (trgova, kampusa, rekreativnih centara), parkova, staza, prilaza i prolaza u njima, ali i tematskih zelenih površina, što čini „javnu“ stranu njenog delovanja; s druge strane, danas je sve više privatnih vrtova, naselja i sličnih objekata gde se jednaka pažnja posvećuje uređenju okoline koliko i stambenih prostora. Savremeni trendovi nalažu da ne samo enterijeri budu okrenuti obezbeđenju što većeg komfora i životnog standarda, već da se to čini u saglasju s eksterijerom, kako bi se dobile konceptualno i smisleno zaokružene celine. Danas je pejzažna arhitektura specijalizovana i za upravljanje prirodnim pejzažima i većim površinama nenaseljene divljine, kao i za regeneraciju degradiranih i devastiranih zona kao što su deponije i rudnici. Ovi kriterijumi nisu ograničenje za kreiranje idejnih celina - takvim konceptima se mogu obuhvatiti desetine hektara parkova i šuma ili tek nekoliko desetina kvadratnih metara privatnih vrtova iza kuće.

1.4. Oblasti delovanja pejzažne arhitekture

Arhitektura je i sada veoma zahtevna, razgranata i višedisciplinarna delatnost, koja obuhvata i objedinjuje znanja iz mnogih oblasti, a pejzažna arhitektura je u tom pogledu gotovo prevazilazi. Pejzažisti su stručnjaci koji barataju saznanjima iz botanike, hortikulture, arhitekture, urbanizma, dizajna, umetnosti, psihologije životne sredine, sociologije, geologije, geografije, ekologije, biologije i drugih oblasti. Sasvim je jasno da, pored očigledno dubokog poznavanja biljnih vrsta i njihovih karakteristika, svaki pejzažni arhitekta mora da se nosi i sa mnogim drugim stvarima. On/ona mora ne samo da se bavi održivim planiranjem i uticajem intervencija u prirodnoj sredini, navikama i životima ljudi u određenom okruženju u teorijskom, akademskom smislu, već pre svega mora biti dobro upoznat sa karakteristikama krajolika - šta je i kakvo je zemljište, koje su i kakve lokalne biljne i životinjske vrste, čiji rast će optimalno napredovati i dati željene rezultate u datom području. Takođe mora odlično poznavati urbanističko planiranje i razumeti kako da osmisli kvalitetne zelene površine tako da se povezuju sa drugim delovima naselja, spajaju i prožimaju u integrisano urbano tkivo. Na kraju, ali ne i najmanje važno, on/ona mora da razume ekologiju i kako da regeneriše devastirane zone uspostavljanjem biotičke ravnoteže u njima.

1.5. Upravljanje prirodnim pejzažima

Za razliku od prošlosti, pejzažni arhitekti danas nisu uključeni samo u planiranje i dizajn prirodnog pejzaža, već i u upravljanje i organizovanje. Osim što su projektanti, oni su i menadžeri koji kontrolišu i rukovode prirodnim resursima. Pejzažni arhitekti najbliže sarađuju sa botaničarima, baštovanima, arhitektama i urbanistima. Takođe se često sreću u timovima zajedno sa šumarima, gde kao rukovodioci pomažu u donošenju odluka koje se tiču dugoročnog, održivog razvoja, nege i regeneracije predela.

2. Pejzažni arhitekta

2.1. Ko je pejzažni arhitekta

Pejzažni arhitekta je onaj koji se bavi dizajnom, planiranjem, organizacijom i upravljanjem prirodnim pejzažom. Kao što je već pomenuto, reč je o urbanizovanom preuređenju, poput uređenja parkova u gradovima ili oko univerzitetskih i drugih centara, kao i uređenja privatnih vrtova ili intervencija u posebno osetljivim, divljim predelima. Pejzažista je osposobljen da bude arhitekta pejzaža, a ne građevinskih objekata. U Srbiji se ove studije nude na šumarskim fakultetima, a ne na arhitektonskim, što ukazuje na to da je struka čak uže vezana za botaniku, hortikulturu, ekologiju i biologiju nego za građevinarstvo i arhitekturu.

2.2. Da li mi je zaista potreban pejzažni arhitekta?

Svaka bašta ili vrt oko privatnih kuća su, po merilima, kriterijumima, obimu i kompleksnosti posla, naravno, neuporedivi sa onim javnim. Međutim, pomoć pejzažnog arhitekte može biti od neprocenjive vrednosti ako želite da vaša okućnica bude zaokružena celina i ima svojevrstan konceptualni smisao, vođena nekom idejom. Pejzažisti, naime, mogu odlično da kombinuju svoja umeća i znanja o svojstvima biljnih vrsta s osećajem za prostornu kompoziciju i estetiku. On/ona će osmisliti spoj rastinja prema vašim zahtevima, željama i očekivanjima te ih rasporediti i razvrstati tako da sve deluje harmonično i skladno, zanimljivo i šareno tokom cele godine. Za to je sposoban samo vešt stručnjak, posebno ako je u pitanju veći vrt.

Pored planiranja vrtova i položaja cveća, žbunja i drveća, pejzažni arhitekta će projektovati i baštenske staze, stepenice i druge prilaze, terase i paviljone, čime će fizički povezati različite delove parcele. Takođe će ponuditi svu pomoć ili čak preuzeti celokupnu organizaciju sadnje, pronaći izvođače radova, voditi i koordinirati proces sadnje i brinuti o kvalitetu izvedenih radova. Zbog toga je najbolje kada se s uređenjem okućnice počne istovremeno sa projektom objekta, pošto se svi pripremni radovi odvijaju uporedo i tada je sve lakše izvodljivo i jeftinije. Naknadni radovi uvek koštaju više, ali zadovoljstvo koje će vam doneti svakako je vredno takve investicije.

2.3. Arhitektura - ​​uloga pejzažnog arhitekte

Pejzažni arhitekta se stara o tome da eksterijer bude idejna dopuna arhitektonskog ostvarenja. To praktično znači da se objekat što bolje uklopi u okruženje i svrsishodno poveže sa spoljnim prostorom. Dobro uređenje podiže kvalitet celog imanja, odnosno celokupnog kompleksa, pa se za javne arhitektonske projekte uvek angažuje i pejzažni arhitekta. Nema ničeg lepšeg od gledanja kroz prozor u prelepo zelenilo koja vas mami i poziva napolje. Bliska saradnja arhitekti i pejzažista je relativno skorašnja pojava, jer je donedavno arhitekta manje-više sve radio sam.

2.4. Naselje - uloga pejzažnog arhitekte

Početkom 19. veka urbanizam je doživeo pravi procvat, posebno u Americi, kada se mnogo gradilo. Kao rezultat, od tada raste potreba za stručnjacima koji bi u urbanu sredinu inkorporirali neke uređene pejzaže. Među najpoznatijim aranžmanima parkova su njujorški Central park, Brooklin Prospect i Emerald Necklace u Bostonu. Upravo su brzorastući američki gradovi bili dobra prilika za pejzažne arhitekte da prošire svoje polje delovanja i prodru u svet.

3. Oblasti pejzažnog dizajna

3.1. Planiranje i sadnja

Vrtovi su najčešći zadatak pejzažnih arhitekata, posebno kada su u pitanju porodične kuće ili privatne parcele. Svi žele da se dive prelepom zelenilu ispred svog doma, a pejzažiste su osobe koje će biljkama stvoriti magiju koja pleni i hrani dušu. Dvorišta privatnih kuća obično se sastoje iz dva dela: manjeg prednjeg i centralnog dnevnog vrta, kome se dodaju i drugi, tematski, kakvi mogu biti povrtnjaci i voćnjaci te bašte začinskog bilja iza objekta. Iako se vrtovi razlikuju po biljnim vrstama koliko i po složenosti i održavanju, u dobrom pejzažnom dizajnu oni su uvek estetski, vizuelno i funkcionalno povezani i međusobno komuniciraju. Obično ih spaja nekoliko istih biljaka odabranih da naprave meke prelaze iz jedne celine u drugu. Vrtovi se planiraju prema pravcu neba (sunce/polusenka/hlad), ali i prema drugim tačkama vanjskog nacrta (gde će biti staze, prilazi, stepenice...) i naravno prema vašim željama i potrebama. Neki više vole umetničko uređene, francuske vrtove sa bogatim zasadima i puno biljnih vrsta, dok drugi više vole prirodnije i manje pretenciozno okruženje, pa biraju livadske i manje zahtevne vrste.

3.2. Planiranje staza, prilaza i terasa

Pored vrtova, pejzažni arhitekta će projektovati i staze, prilaze, stepenice, postaviti prolaze i linije između pojedinih delova. Takođe će odrediti gde će biti terasa, gde može biti paviljon ili senica. Čak i u takvom izuzetnom uređenju ne može se baš uživati ako nema pristupa, pa je promišljen sistem staza koje usmeravaju kretanje po parceli više nego neophodan.

3.3. Dizajn opreme na otvorenom

Pejzažni arhitekta će savetovati i predložiti opremu koja bi mogla da dođe u obzir na otvorenom, koja bi bila postavljena na tim površinama. Određenim tipovima dizajna bolje odgovaraju drvene stolice, naslonjači i stolovi, a drugima nešto rustikalniji baštenski nameštaj i tako dalje. Možda će predložiti kamin na otvorenom ili otvoreno ložište ili čak vodene površine kao što su bazeni, jezerca, ribnjaci ili ukrasne fontane. Uz sve ovo obavezno ide i plan osvetljenja, inače će površine biti nepristupačne uveče i tokom letnjih noći.

4. Proces planiranja ozelenjavanja

4.1. Pripremite listu želja

Prvo bismo predložili da zapišete sve svoje želje i očekivanja. Koje su vam omiljene biljke, boje, oblici, koje biste želeli da imate? Takođe, jedna od osnovnih smernica treba da bude svrsishodnost plana, odnosno, njegova održivost, kako biste mogli redovno da brinete o vrtu i obavljate sve potrebne poslove. Stručnjaku kog angažujete objasnite i dočarajte kakvu sliku celine imate na umu: divlju, prirodniju, nesputanu ili sasvim sređenu? Međutim, treba da ste svesni i toga da su neki od faktora koji uslovljavaju i utiču na planiranje izvan vaših moći, odnosno, očekivanja i želja, a to su recimo orijentacija parcele koja utiče na osunčanost (razne biljne vrste zahtevaju različite uslove), količina padavina, sneg, jačina vetra i okolna vegetacija, na šta se mora barem minimalno obratiti pažnja i uzeti u obzir u novom projektu.

4.2. Izbor pejzažnog arhitekte

Prilikom izbora pejzažnog arhitekte, informišite se o njegovim dosadašnjim projektima. Zamolite ga da vam pošalje fotografije svojih aranžmana ili ih čak pogledajte uživo ako su to javne površine kojima možete pristupiti. Ako ste istog ili sličnog senzibiliteta lakše ćete doći do obostrano zadovoljavajućih rešenja.

4.3. Pogled lokacije i dogovor

Pejzažni arhitekta će prvo pogledati lokaciju i tek onda početi da razmišlja o dizajnu uređenja. Važno je identifikovati pravac neba, nagib terena, karakteristike tla, autohtone vrste, odnosno, lokalnu vegetaciju, prolaze i prilaze te sve druge važne faktore. Novi dizajn se mora suptilno uklopiti u postojeću situaciju, odgovarati klimatskim i topografskim uslovima, jer u suprotnom biljke neće uspevati i vrt će biti izuzetno zahtevan za održavanje. Mora se obratiti pažnja i na sve strme terene sa kojih bi kišnica mogla da odnese zemlju i ove delove propisno zaštititi škarpama, potpornim ili upornim zidovima, te zasaditi vrstama koje će sprečiti odrone.

4.4. Uzorci i geodetski snimak

Pejzažni arhitekta može pokupiti uzorke tla sa raznih tačaka i poslati ih u laboratoriju na analizu. Iz njih će saznati sadržaj minerala (fosfora, kalijuma i organske materije), što je posebno korisno ako o zemljištu ne znate gotovo ništa, a u blizini nema bašta (pa ne možete znati da li i šta uopšte uspeva).

Tada je pejzažnom arhitekti potreban i geodetski snimak, jer inače neće moći da locira neophodne elemente. Geodetski snimak se naručuje od geodeta i potom prosleđuje pejzažisti.

4.5. Idejno rešenje uređenja

Tada počinje najbolji deo projekta - idejno rešenje. U idejnom rešenju se formira opšti koncept, zapravo, ideja-vodilja koja će sve povezati u skladnu celinu, definiše se podela na sektore i razgraničavaju površine travnjaka, leja, višegodišnjih biljaka, drveća, žbunja, bašti (voće, povrće, bilje), kao i svega drugog. Takođe se shematski obeležavaju i trasiraju staze, stepenice, terase i druge priključne komunikacije i biraju materijali. Pored tlocrta, pejzažni arhitekta će pripremiti i planove. U fazi idejnog rešenja još nisu određene pojedinačne biljne vrste i njihove količine.

4.6. Projekt za izvođenje

Projekt za izvođenje (PZI) sadrži detaljan popis količina i biljnih vrsta sa latinskim nazivima, precizno definisane lokacije svake vrste i tačne dimenzije ostalih površina i preseka koje povezuju delove u zamišljenu celinu.

4.7. Izbor izvođača i kupovina zelenila

Kada je sve spremno, pejzažni arhitekta će vam pomoći da izaberete izvođače radova. Izvođači radova su baštovani koji će zasaditi biljke, baštenski centri koji će vam ih prodati i izvođači zemljanih i građevinskih radova koji će se pobrinuti za ostale spoljne elemente kao što su popločavanje, staze i terase. Savetujemo da idete na više ponuda, kako biste mogli da uporedite cene pojedinačnih ponuđača i odlučite se za najbolje.

4.8. Realizacija uređenja

Nakon što su svi izvođači izabrani i angažovani, može da počne gradnja okućnice. Prvo se izvode zemljani radovi i zaštitni zidovi zajedno sa spoljnim stazama, terasama i podovima. Zatim počinje trasiranje i zaoravanje cvetnih leja, odnosno, površine na kojima će biti biljke. Na kraju se biljke sade i adekvatno štite od štetočina i drugih životinja, jer su mladice najosetljivije. Treba voditi računa o tome da se posade u pravo vreme - neke se sade u proleće, druge u kasno leto ili u jesen. Takođe moraju imati dovoljno vode odmah nakon sadnje koliko i kasnije.

4.9. Održavanje vegetacije

Kada se sve završi i dobijete ono što ste želeli, posao time nije završen. Zapravo tek počinje, jer svaki vrt kao živi organizam zahteva negu, pažnju, održavanje i brigu, a samim tim vreme i novac, pored ulaganja truda. Sve to treba da se obavlja opet prema savetima i uputstvima stručnjaka. Samo tako će sve ostati besprekorno i lepo poput praznika za sva čula. Ukoliko niste sigurni da ćete sve to umeti ili moći sami, možda neće biti loše da povremeno ili za stalno angažujete i baštovana koji će vam biti od nemerljive pomoći. To vas može koštati svega 1-2 EUR/m2.

5. Pejzažna arhitektura - cena

Pejzažne arhitekte izradu ovakvih planova naplaćuju između 150 i 650 EUR. Pored rasporeda rasada, ovi nacrti uključuju i sakupljanje i odvođenje atmosferskih voda, kanalizaciju, šahtove, poklopce i kanale; nadalje, tu su nacrti stepeništa i potpornih/upornih zidova, staza i ivičnjaka te ribnjaka ili bazena. Cena ovakvog plana je oko 350 EUR. Nacrti rasada, uređenja staza i platoa, nacrt uređenja okoline rade se u razmeri 1:100.