Za područje

    Lamelirano drvo, cena

    Koliko košta lepljena drvna građa? Cena lepljene drvne građe, tzv. lameliranog drveta, zavisna je od kvaliteta, dužine i količine jednakih komada drveta. Na nestandardne dimenzije morali biste da čekate duže i takva građa je skuplja. Prednost ovih poprečno lepljenih lamela (greda ili talpi) je najviše u tome što omogućava bržu i jeftiniju gradnju, pošto je građa fabrički proizvod i zato potpuno spremna za direktnu ugradnju. Kasnije, eventualne popravke na krovištu su takođe jednostavnije kao i, recimo, pravljenje otvora za prozore. Celokupna montaža, u proseku traje svega nekoliko dana. Cena lepljenih drvenih lamela od smreke za veće raspone se kreće između 200 i 300 EUR/m3.

    Kome poveriti nabavku lameliranog drveta? Pošaljite upit odgovarajućim i ocenjenim dobavljačima i ponuđačima lepljene drvne građe u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza! Dovoljno je da popunite formular ispod.

    Brzo do majstora - lako i besplatno!
    Nađi majstore

    Cena lameliranog drveta


    Cena lameliranog drveta. Cena nabavke ravnih lepljenih nosača od smreke za veće raspone.

    200.00 €/m3

    VEOMA NISKA CENA
    250.00 €/m3

    SREDNJA CENA
    300.00 €/m3

    NAJVIŠA CENA
    Želim ponudu izvođača radova

    Detaljnije cene za Lamelirano drvo (2024)

    Da li Vam je kalkulator bio koristan?

    Lepljeno ili lamelirano drvo – sve što treba da znate

    1. Lepljeno ili lamelirano drvo - šta sve treba da znate?

    Arhitekte, građevinari i zagovornici održivosti oduševljeni su novim građevinskim materijalom za koji veruju da bi mogao znatno da smanji emisiju gasova u građevinskom sektoru, otpad, zagađenje i troškove izgradnje te stvori fizički, psihološki i estetski zdravije uređeno okruženje. Taj nov materijal je - nećete verovati - drvo! Drvo se koristilo za gradnju od praistorije, ali posebno nakon većih požara i drugih nesreća, postalo je jasno da drvena konstrukcija može biti opasna i nestabilna u poređenju sa materijalima kao što su beton i čelik. Međutim, nove tehnologije su ponovo postavile drvo u centar pažnje. Čitav fokus je sada na tzv. lameliranom drvetu.

    Zapravo, lepljeno ili lamelirano, građevinsko ili industrijsko drvo su razni nazivi za isti proizvod - lamele i panele koji se dobijaju lepljenjem ili kovanjem slojeva drveta, čime se dobija građa boljih karakteristika od betona ili čelika, a pri tom i tri puta lakša od njih, a prirodni je materijal. Zahvaljujući tim osobinama lameliranim drvetom mogu da se premoste veći rasponi, pošto je vrlo stabilno i čvrsto, i što je najvažnije, negorivo je. Dakle, komadi mekog drveta - obično četinara poput bora, smreke ili jele, a ponekad i listopadnih vrsta poput breze, jasena i bukve - se lepe ili zakivaju jedni za druge na nekoliko načina da bi se dobile što veće lamele ili paneli. Lamelirano drvo je generički pojam koji pokriva proizvode različitih veličina i funkcija, kao što su lepljene grede, lepljeno furnirano drvo, drvo spajano ekserima ili klinovima. Međutim, najčešći i najpoznatiji oblik lameliranog drveta, onaj koji je otvorio najviše novih arhitektonskih mogućnosti, je unakrsno lepljeno drvo (CLT).

    Lepljeno ili lamelirano drvo

    1.1. Unakrsno lepljeno drvo (CLT)

    Unakrsno lepljeno drvo se pravi lepljenjem drvenih ploča koje su izrezane i osušene u peći, pa međusobno slepljene jedna na drugu ili poprečno, tako da su vlakna svakog sloja okrenuta pod pravim uglom u odnosu na vlakna sledećeg sloja. Ovom vrstom slaganja moguće je stvoriti velike daske ili lamele, debljine do 1 m i dužine do 25 m. Prosečna veličina panela je nešto više od 4x10 m (trenutno je veličina panela uglavnom ograničena mogućnostima transporta, a ne proizvodnje). Tako veliki drveni paneli premašuju strukturna svojstva betona i čelika. CLT se može koristiti za izradu podova, zidova, plafona - zapravo celih zgrada. Norveška je nedavno izgradila najvišu drvenu konstrukciju na svetu sa 18 spratova; drveni toranj od 80 spratova planiran je u Čikagu, SAD. Mnogi stručnjaci su oduševljeni potencijalom industrijske proizvodnje ovakvog drveta, koliko zbog njegovih arhitektonskih karakteristika, toliko i zbog smanjenja zagađenja i otpada u građevinskom sektoru.

    1.2. Istorija unakrsno lepljenog drveta

    Na kratko ćemo pogledati istoriju industrijske proizvodnje drveta i videti gde se trenutno nalazi. CLT se prvi put pojavio početkom 1990-ih u Austriji, koja obiluje četinarskim šumama. Stvorio ga je istraživač Gerhard Schickhofer. I po Austriji i po Evropi uopšte, CLT se proširio 2000-ih i uglavnom se koristi u stambenoj izgradnji. Međutim, Evropljani nisu preterano oduševljeni drvenom skeletnom konstrukcijom koja je vrlo popularna u SAD. Mi više volimo čvršće materijale poput betona ili cigle. Očekuje se da će CLT gradnju učiniti održivijom u Evropi.

    1.3. Lamelirano, odnosno, lepljeno drvo - prednosti

    1.3.1. Lepljeno drvo je vatrotporno

    Stvar je u tome što je velike, čvrste, sabijene komade drveta prilično teško zapaliti. (Pokušajte da neko vreme držite upaljač pod velikim balvanom.) U slučaju izbijanja požara, spoljni sloj industrijskih lamela bi se zagrejao, ali ne i upalio, što bi zaštitilo unutrašnje slojeve. To omogućava unutrašnjim slojevima da zadrže strukturnu celovitost čak i nekoliko sati u vrlo jakoj vatri. Zanimljiva je činjenica, koju većina ljudi ne zna, da čelik uopšte nije otporan koliko se veruje. Kada dostigne određenu temperaturu, postaje vrlo nestabilan i popusti, pa zgrada može da se sruši za čas. Najmodernije/najsigurnije drvene zgrade imaju čelične grede obložene masivnim drvetom.

    1.3.2. Lepljeno drvo smanjuje emisiju ugljen-dioksida

    Oko 11% globalne emisije gasova s efektom staklene bašte potiče od građevinskog materijala i konstrukcija; još 28% dolazi od građevinskih radova, koji uglavnom podrazumevaju rasipanje energije. Kako energija postaje sve čistija, građevinski materijali i konstrukcije predstavljaće sve veći faktor zagađenja. To je ono što treba da se smanji korišćenjem industrijskog drveta. Procena ukupnog uticaja industrijskiog drveta na emisiju ugljen-dioksida tokom jednog životnog ciklusa, vrlo je složena. Moraju se uzeti u obzir najmanje tri faktora koja uključuju ugljen-dioksid.

    Prvo, sam lanac snabdevanja drvetom oslobađa neke emisije gasova s efektom staklene bašte, počev od seče šuma. Sečom se oslobađa ugljen-dioksid iz tla, a stvara se i biljni i drvni otpad koji na kraju truli i oslobađa još ugljen-dioksida, a emisiju gasova generišu i vozila i mašine potrebne za sečenje drveta te transport do pilana i strugara. Većina konvencionalnih analiza životnog ciklusa pokazuje da su zalihe drveta neutralne, pod pretpostavkom da potiču iz održivo uređenih šuma; kao što ćemo videti kasnije, ovo je vrlo retko tačno.

    Drugo, deo ugljen-dioksida je u strukturi samog drveta, pa samim tim postaje deo objekata u koje je to drvo ugrađeno, a koji bi mogli da traju od 50 do 100 godina. Iako tačna količina zavisi od vrsta drveća, šumarske prakse, troškova prevoza i mnogih drugih faktora, jedan kubni metar CLT sadrži oko jedne tone CO2. (Kao što ćemo videti, ovo zavisi od određenih pretpostavki u šumarstvu.)

    Treće i najvažnije, zamenom betona i čelika drvetom, izbegavamo ugljen-dioksid ugrađen u ove materijale, što je nezaobilazno. Proizvodnja cementa i betona čini oko 8% globalne emisije gasova s efektom staklene bašte, više nego bilo koja pojedinačna zemlja, osim SAD i Kine. Globalna industrija gvožđa i čelika emituje dodatnih 5%. Da bi se proizvela tona betona, emituje se oko pola tone CO2; proizvodnja tone čelika proizvodi 2 tone CO2. Zahvaljujući CLT sve ove posledice se mogu izbeći.

    Kako će se tačno ova tri efekta ugljen-dioksida nadoknaditi zavisiće od pojedinačnih slučajeva, premda istraživanja pokazuju da će za sve šume, osim za one kojima se baš loše gospodari, ukupni efekat upotrebe CLT umesto betona i čelika biti znatno smanjenje gasova s efektom staklene bašte. Studijom iz 2014. godine u Journal of Sustainable Forestry detaljno su ispitani efekti obimne zamene građevinskog materijala drvnim proizvodima i došlo se do sledećeg  zaključka: „Na globalnom se nivou može dugotrajno dobijati dovoljno dodatne drvne građe uz dovoljno izgrađene infrastrukture, objekata i mostova, tako da se godišnja emisija CO2 smanji za 14 do 31%; istovremeno bi se smanjila i potrošnja betona i čelika za 12 do 19%, ako bi industrijsko, lepljeno drvo činilo izvestan deo te gradnje." Najveći udeo u smanjenju emisije CO2 nastao bi zbog „izbegavanja prekomerne upotrebe energije iz fosilnih goriva koja se koriste za izradu čeličnih i betonskih konstrukcija“.

    1.4. Lamelirano drvo - sumnje

    Arhitekte i građevinari su generalno oduševljeni industrijski proizvedenim lameliranim drvetom, kao i preduzeća i zajednice koje se bave održivošću, koliko i „zeleni“ političari i gradske vlasti koje traže načine da ubrzaju smanjenje zagađenja. To je materijal koji se može uzgajati u izobilju, stvara radna mesta u ruralnim područjima, smanjuje građevinski otpad i troškove radne snage te usporava proizvodnju betona i čelika, što nisu mali benefiti.

    Međutim, postoje neke opravdane sumnje u vezi s upotrebom industrijskog drveta, posebno u vezi s lancem snabdevanja:

    Prvo, zaštita i pravilno upravljanje šumama važan je deo borbe protiv klimatskih promena i očuvanja živog sveta. Netaknuti šumski eko-sistemi ne samo da emisiju ugljen-dioksida drže pod kontrolom, već i služe očuvanju eko-sistema i biljnih biotopa, staništa divljih životinja, prostora za rekreaciju i, na kraju, samu lepotu prirode. Ekolozi su zabrinuti da šume ne bi bile dovoljno zaštićene u slučaju da potražnja za drvetom naglo poraste.

    Drugo, neki ekolozi smatraju da su koristi od sekvestracije drveta kao građevinskog materijala precenjene. Međunarodni institut za održivi razvoj objavio je prošle godine izveštaj u kojem ispituje nedostatke i slabosti u analizi životnog ciklusa građevinskog materijala, posebno drveta. Otkrili su da „postojeća LCA (procena životnog ciklusa) daje vrlo promenljive rezultate, čak i za slične objekte“, da postoji velika regionalna varijabilnost u performansama objekata, a pre svega da LCA ima sklonost preuveličavanja važnosti „ugrađenog ugljen-dioksida“ u drvetu, zanemarujući štetne emisije u drugim delovima životnog ciklusa. Mnoge ekološke grupe pozivaju na oprez pri upotrebi industrijskog drveta. Oni tvrde da su zbog dosadašnje loše šumarske prakse, klimatske koristi precenjene.

    2. Gde se najviše koristi lepljeno drvo?

    Industrijsko lamelirano drvo u velikoj meri preuzima građevinska industrija. Dok se građevinski propisi menjaju kako bi se omogućila izgradnja viših drvenih zgrada i razgovori o klimatskim promenama nastavljaju, mnogi vide ovo drvo kao budućnost gradnje. Inženjerski proizvodi od drveta danas nude više mogućnosti nego ikada pre, delom i zbog poboljšanih svojstava materijala i efikasne upotrebe prirodnih resursa, u poređenju s konvencionalnim rezanim drvetom. Rezultat je veća upotreba i manje materijalnog otpada. Evo 10 primera upotrebe građevinskog, lepljenog drveta:

    2.1. Poslovni objekti

    Izloženi drveni strukturni elementi stvaraju toplu i privlačnu atmosferu u poslovnim zgradama. Gradnja unakrsno lameliranim drvenim elementima (CLT - Cross Laminated Timber), drvetom lameliranim ekserima (NLT - Nail Laminated Timber) i drugim proizvodima od punog drveta može se kombinovati na više načina kako bi se stvorio prostor koji će moći da se menja kako se potrebe stanara budu menjale.

    2.2. Studentski domovi

    Pri gradnji studentskih domova (računa se da su prostori manji u odnosu na kancelarijske) drvo može biti vidljivo ili obloženo, a moguća je upotreba različitih strukturnih sistema lepljenog drveta.

    2.3. „Građevinske plombe“

    U urbanim sredinama, vrlo se često jedina dostupna građevinska parcela za novogradnju nađe između postojećih zgrada. Ovo može biti vrlo zanimljiv građevinski izazov. Lamelirano drvo je odličan izbor za ovakve lokacije, jer su komponente, odnosno, građevinski moduli vrlo precizno izrađeni CNC mašinama koje imaju vrlo mala odstupanja. Takvi montažni materijali se na gradilište isporučuju pravo iz proizvodnje.

    2.4. Stambene zgrade

    Stanovi u vlasništvu i nekretnine za iznajmljivanje zahtevaju nešto drugačije strukturne sisteme od kancelarija i studentskih domova. Pitanja poput akustike i vibracija u velikoj meri utiču na dizajn ovih objekata. U nekim slučajevima građevinsko drvo može ostati vidljivo, kako bi se stanarima omogućili zdravstveni benefiti i direktan kontakt sa prirodnim materijalima.

    2.5. Službeni montažni objekti i kuće za odmor

    Građevinsko drvo bez oplate je estetski privlačno i stvara toplo i udobno okruženje. Troškovi konstrukcije od lepljenog drveta mogu biti viši od drvene skeletne gradnje, premda lamelirani drveni elementi nude opciju montažne konstrukcije, što može biti vrlo korisno na udaljenim ili terenski zahtevnim lokacijama.

    2.6. Parkovi

    Drvo se često koristi i na otvorenom. Pametan izbor materijala i detalja znatno može da utiče na trajnost i postojanost drveta. Ako su zaštićene krovom, podne obloge od masivnog drveta atraktivna su alternativa prirodnim strukturama.

    2.7. Učionice

    Studije su pokazale da upotreba prirodnih materijala, poput drveta, u učionicama poboljšava učenje. Korišćenje lepljenog drveta u obrazovnim institucijama stvara toplo, privlačno okruženje koje podstiče učenje.

    2.8. Zatvoreni bazeni i sportska igrališta

    Lepljeno drvo se često koristi u izgradnji sportskih arena, bazena i zatvorenih vodenih parkova, jer je u stanju da premosti velike raspone i istovremeno je vizuelno privlačno. Ukrštenim lameliranim pločama mogu se pokriti veće površine s manje nosača, što takođe štedi puno vremena tokom gradnje.

    2.9. Maloprodajni objekti

    Trgovci su otkrili da ljudi provode više vremena u prodavnicama od drvne građe s prirodnim osvetljenjem. Lepljeno drvo je stoga vrlo poželjno u trgovinama.

    2.10. Izgradnja na slabo nosivom terenu

    Objekti od unakrsnog lameliranog drveta su znatno lakši od betonskih ili metalnih. Toga radi, na lokacijama sa slabo nosivim zemljištima, konstrukcija od lepljenog drveta omogućava višespratnu gradnju bez prekoračenja nosivosti podova.

    3. Lamelirano, lepljeno drvo - vrste

    3.1. Unakrsno lepljeno drvo (CLT)

    Kao što je već pomenuto, CLT se sastoji od slojeva drveta (obično tri, pet ili sedam) slaganih unakrsno jedan preko drugog, a zatim lepljenih zajedno da bi se stvorili strukturni paneli, spram dimenzija, izuzetno čvrsti, stabilni i kruti. Paneli su posebno isplativi kada se koriste za gradnju višespratnica i velikih zgrada. Neki CLT arhitekti to vide kao samostalni sistem ili kao proizvod koji se može koristiti zajedno sa drugim proizvodima od drveta; takođe se može koristiti u hibridnim i kompozitnim strukturama. CLT je vrlo pogodan za podove, zidove i krovove, a zbog estetike može biti izložen i u enterijeru. CLT se mogu proizvoditi u određenim dimenzijama, a veličine panela se razlikuju u zavisnosti od proizvođača. CLT se može koristiti u svim vrstama zapaljivih struktura.

    3.2. Drvo lamelirano ekserima (NLT)

    NLT je napravljen od pojedinačnih drvenih dasaka ili greda naslaganih jedni uz druge i pričvršćenih ekserima ili vijcima kako bi se stvorio veći strukturni element. NLT je daleko od nove tehnologije - koristi se više od jednog veka - ali je u tom procesu postignut napredak. Obično se koristi za podove, nosive ploče i krovove. U zavisnosti od načina slaganja i dezena mogu se dobiti najrazličitiji strukturni i teksturalni elementi. NLT se, takođe, koristi za pravljenje okna za liftove i stepeništa u zgradama sa drvenim okvirom. Pomoću NLT mogu se stvoriti jedinstveni zakrivljeni oblici krova. Prednosti NLT uključuju upotrebu lokalno dostupnih vrsta drveta i činjenicu da specijalizovana oprema za postavljanje uglavnom nije potrebna. Vešti i sposobni tesari NLT sistem mogu napraviti na licu mesta.

    3.3. Lepljeno drvo (glulam)

    Sastoji se od pojedinačnih panela lepljenog drveta, koji se biraju i ugrađuju prema njihovim performansama, a zatim se lepe jakim lepkovima otpornim na vlagu. Vlakna svih slojeva treba da su paralelna dužini panela. Lepak koji se u ovom procesu koristi mora da je visokokvalitetan s karakteristikama kao što su čvrstina i krutost, a treba i da, zbog strukturnih ili arhitektonskih razloga, različito izgleda za različite namene. Iako se obično koriste za izradu greda i stubova, dizajneri takođe mogu koristiti lepljeno drvo za podne obloge ili krovove.

    3.4. Drvo lamelirano klinovima (DLT)

    Ugradni drveni paneli su sledeća generacija proizvoda od punog drveta koji imaju vrlo široku primenu u Evropi. Paneli se prave od mekog drveta i to tako što se više slojeva naslaže u sendvič i zalepi zajedno s klinovima. Klinovi su obično od tvrdog drveta i drže svaku ploču posebno, slično kao što ekseri drže NLT ploče, pa trenje daje ploči određenu dimenzionalnu stabilnost. Među prednostima DLT je mogućnost ugradnje akustičnih traka direktno na donju površinu panela. Ovo je od pomoći arhitektama zbog zvučne izolacije, a vidljivi drveni paneli omogućavaju brojne vrste površinske obrade. Budući da interesovanje za DLT raste, pojaviće se i inovacije proizvoda, a samim tim će postajati sve dostupniji.

    3.5. Strukturno kompozitno drvo (SCL)

    SCL je porodica proizvoda od drveta stvorena spajanjem osušenih i slojeva furnira, drvenih vlakana ili komadića drveta lepkom otpornim na vlagu u veće blokove materijala, koji se zatim preseku na određene veličine.

    4. Kako se gradi lepljenim drvetom?

    Kao i kod bilo kog drugog građevinskog projekta, i prilikom gradnje CLT-om dizajn objekta mora biti pravilan i tačno naznačen pre početka radova. Promena nacrta mnogo je lakša i jeftinija od bilo kakvih promena na gradilištu. Ipak, ako pažljivo proučite promene i posavetujete se s profesionalnim timom, moguće su i manje naknadne promene u dizajnu pri gradnji s CLT-om. Budući da svaki zid ima odgovarajući tehnički crtež, u ovom slučaju je lakše uneti promenu dok su pojedini delovi zgrade još u proizvodnom pogonu.

    Kada se gradi unakrsno lepljenim drvetom, posebna finalna obloga neće biti potrebna - objekat od CLT-a može se finalno obraditi vanjskim i unutrašnjim materijalima koji se upotrebljavaju za svaki klasično građen objekat. Budući da će većina stambenih zgrada s CLT-om imati izolaciju (do 20 cm, u zavisnosti od željene vrednosti), to treba uzeti u obzir pri biranju načina fiksiranja obloge. Najefikasnije su lagane obloge (poput tankoslojnog maltera, cementnih ploča) koje se mogu pričvrstiti direktno na CLT pomoću ankera ili letvi.

    Imajte u vidu da će biti potrebno angažovanje i drugih specijalizovanih izvođača za podne i zidne obloge u objektu i druge zanatske radove (mašinske instalacije, elektroinstalacije), baš kao i pri klasičnoj gradnji. Kao i kod svih metoda fabričke proizvodnje, i u slučaju gradnje unakrsno lepljenim drvetom, mora se osigurati odgovarajući pristup gradilištu za kamione i autodizalice kojima će se isporučivati pojedinačni elementi objekta i slagati na njihovim mestima.

    4.1. Koliko košta gradnja lepljenim drvetom?

    Ovde je teško dati tačnu procenu za izgradnju CLT-om - mnogo zavisi od dizajna - ali se može očekivati da se za kuću izgrađenu CLT-om plati između 200 i 400 EUR/m2 bruto unutrašnje površine.

    Takođe se moraju uzeti u obzir troškovi transporta - za prosečnu kuću je potrebno oko 40-50 m3 CLT, što odgovara jednom punom tovaru. Imajte na umu da početni troškovi mogu izgledati visoki, ali uštedećete na brzini, u poređenju s nekim drugim načinima gradnje. Građevinska preduzeća koja se bave CLT gradnjom moći će da daju tačnu ponudu za izvođenje radova na osnovu datih planova. Ponuda obično uključuje projektovanje, isporuku i gradnju objekta od CLT-a. Međutim, ponude uglavnom ne uključuju sve ostale građevinske i zanatske radove potrebne za dovršavanje kuće.

    Tražite dobre izvođače radova za područje Lamelirano drvo?

    Daibau.rs, pomažemo pri prooceni investicije i izboru izvođača za vaš Dom



    Želim ponudu izvođača radova
    Poslednji projekti

    Lamelirani nosači za rogove i grede

    Lamelirane grede i nosači. 158760 € do 264600 €

    ........

    Lamelirane ploče od jasena ili bukve

    Trebaju mi ploče za izradu ikona na cnc masini 60x40x4cm ili 50x40x4, cca 10 kom. 42336 € do 70560 €

    ........

    lamelirane grede

    Potrebne grede lamelirane od 7m ako ima 100x80 ili 120x100 dve grede za sad 31752 € do 52920 €

    ........

    Želim ponudu izvođača radova





    Cena, Kupovina brodskog poda, 6 m2
    Lamelirano drvo, Gornji Matejevac

    180 € do 300 €

    Cena, Lamirane grede za nadstresnicu, 16x16m i. 14x16 mduzina 6.6m m3 1,5
    Lamelirano drvo, Sjenica

    540 € do 900 €

    Cena, Lamelirana ploča, 1 kom
    Lamelirano drvo, Ugrinovci (Zemun)

    180 € do 300 €

    Cena, Lamelirano drvo, Duzina 2.5mx9 kom., i 2x8m, sve 12x12 cm
    Lamelirano drvo, Niš

    270 € do 450 €

    Cena, Lamilirane table crni bor/jela/s ariš/hrast, ve debljine 20 i 40 mm +-1/2 mm
    Lamelirano drvo, Požarevac

    900 € do 1500 €

    Cena, Laminirane daske, 36kom
    Lamelirano drvo, Sombor

    450 € do 750 €

    Cena, Nabavka lamilirane daske, 4 kom
    Lamelirano drvo, Niš

    90 € do 150 €

    Cena, Nabavka hrastove daske, 2 kom
    Lamelirano drvo, Beograd

    450 € do 750 €

    Cena, Lamele za stolariju, cca 7 x 8 x 400
    Lamelirano drvo, Ježevica (Požega)

    270 € do 450 €

    Cena, Lamelirano - lepljeno drvo samo kupovina, 10 x 10 x 350 cm - 5m3 i 10 x 10 x 400cm - 5m3
    Lamelirano drvo, Beograd

    2700 € do 4500 €

    Cena, Lamelirano drvo, jela ili neko drugo za izvoz, cca 10x10cm, 4m dužina, 10m3
    Lamelirano drvo, Novi Sad

    1080 € do 1800 €

    Cena, Žuta oplata, 60 komada po 3 m
    Lamelirano drvo, Novi Sad

    540 € do 900 €

    Cena, Ploče javora d 2 do 3cm 10 m2, cca 200x70cm ukupno 7 kom
    Lamelirano drvo, Beograd

    270 € do 450 €

    Cena, Širinsko lepjene ploče od lipe, johe, čamovine, cca 85cm*3.5cm*200cm
    Lamelirano drvo, Bačka Topola

    540 € do 900 €

    Cena, Kupovina laminiranih fosni, cca 0.6 x 0. 2 x 2 m
    Lamelirano drvo, Svrljig

    108 € do 180 €

    Cena, Lamelirano drvo, cca 0.12 x 0.16x 9m i 0.07 x 0.2x4m
    Lamelirano drvo, Boljevac

    2700 € do 4500 €

    Cena, Drveni nosači za galeriju u potkrovlju, cca 6 x 16 x 3,5m
    Lamelirano drvo, Niš

    900 € do 1500 €

    Cena, Kupovina table od čamovog drveta cca 100kom, cca 100kom- cca 60cm x 2cm x100cm
    Lamelirano drvo, Niš

    1350 € do 2250 €

    Cena, Lamelirane grede, 4 kom , dužina 950cm, poprečni presek: 40cm/40cm
    Lamelirano drvo, Zlatibor

    2250 € do 3750 €

    Cena, Drvo za pravljenje prozora kuće, cca 8, 8, 100 cm
    Lamelirano drvo, Niš

    450 € do 750 €

    Cena, Tabla za trpezarijski sto, 180x80x3(4)cm
    Lamelirano drvo, Niš

    585 € do 975 €

    Cena, Lamelirane daske od drveta, 0.1x0.04x4 150kom
    Lamelirano drvo, Veternik

    2250 € do 3750 €

    Cena, Lamelirana ukrasna greda, 190 cm dužina, 11 cm X 11 cm profil
    Lamelirano drvo, Subotica

    135 € do 225 €

    Cena, Lamelirano drvo, 100 m3
    Lamelirano drvo, Sremska Kamenica

    36000 € do 60000 €

    Cena, Lamelirano drvo smreke KWH za montažne kuće, cca 30m3 ;KWH SM NS 40/100mm-30 m3 ,isto,40/140 mm -30 m3,,60/160-30 m3,,80/160-30 m3,,120/160-30 m3;;BSH160/260/6000mm-30m3,200/240/8000-30m3,200/200
    Lamelirano drvo, Jagodina

    6750 € do 11250 €

    Cena, Lamelirano drvo za krevet , 140x200cm
    Lamelirano drvo, Leskovac

    900 € do 1500 €

    Cena, Lamelirane grede, 0.1mx0.1mx4m. 18komada
    Lamelirano drvo, Novi Sad

    585 € do 975 €

    Cena, Kupovina laminirane ploče, cca 66 x 4 x 265 cm
    Lamelirano drvo, Beograd

    225 € do 375 €

    Cena, Okrugla ploča za sto, dvro bukva, 1000mm debljine 40mm
    Lamelirano drvo, Kragujevac

    270 € do 450 €

    Cena, Lamelirani elementi za TV komodu, 270 x 50 x 2 - 9kom. (slepljene jedna na drugu da budu 3kom. od 6cm. debljine). 250 x 30 x 2 - 6kom = 2kom. od 6cm. Hvala!
    Lamelirano drvo, Beograd

    540 € do 900 €

    Cena, Ploča od parene bukovine, 50x4x70cm
    Lamelirano drvo, Novi Sad

    360 € do 600 €

    Cena, Lamelirana građa za terasu, 1,5m3
    Lamelirano drvo, Lazarevac

    450 € do 750 €

    Cena, Lamelirano drvo, 2m3
    Lamelirano drvo, Ugrinovci (Gornji Milanovac)

    450 € do 750 €

    Cena, Širinski lepljene lamelirane ploče jela/smreka, 90x50x1.8 cm, 10 kom
    Lamelirano drvo, Beograd

    2250 € do 3750 €

    Cena, Međuspratnu ploča od laminatnog drveta , 100m2 za međuspratnu konstrukciju koja se postavlja na već gotove betonske cerklaže i zidove .
    Lamelirano drvo, Beograd

    5400 € do 9000 €

    Cena, Lamelirane grede, 2 noseće grede od lepljenig lameliranog drveta 12x14 cm dugacke 5,5 m
    Lamelirano drvo, Surčin

    585 € do 975 €



    Ideje za uređenje doma

    Magazin pun svežih ideja i saveta naših autora za uređenje vašeg stambenog prostora.

    Lamelirano drvo cenovnik

    Zatražite neobavezujuću ponudu od firmi

    1265+ Preduzeća za Lamelirano drvo
    Besplatna pretraga
    Bez provizije
    Zatraži ponudu
    Izračunajte ratu kredita za planirane radove i prijavite se za konsultacije sa bankarskim savetnikom:
    Uslovi korišćenja I Politika privatnosti I Informacije o kolačićima I Impressum
    © 2024 Daibau.rs, Daibau sistem DOO | Sva prava su zadržana