1. Pranje dvorišta, fasade i krova - šta sve treba da znate?

1.1. Čišćenjem se sprečavaju oštećenja

Samo uredna i pažljivo održavana kuća moći će da služi dugi niz godina. Da bi kuća dostigla maksimalan vek trajanja, neophodni su redovno čišćenje, održavanje i popravke, kako enterijera tako i eksterijera. Veoma je važno da pored redovnih pregleda i sanacije eventualnih oštećenja, detaljno i u pravilnim razmacima čistite i samu kuću. Redovnim čišćenjem eliminisaćete faktore i oštećenja koji vremenom potencijalno mogu prerasti u mnogo veće nevolje od puke estetske smetnje. Na primer, ako se krov ne čisti, obrašće mahovinom, a ona svojim korenjem upija i zadržava mnogo vode i izaziva postepeno pucanje krovnog pokrivača, što jasno vodi njegovom propadanju, a kasnije i konstrukcije.

1.2. Nečistoće predstavljaju smetnju

Kvalitet boravka u kući i oko nje u velikoj meri zavisi od izgleda i utiska koji ostavljaju; to svakako znate iz sopstvenog iskustva. Nema ničeg goreg od prljavih i zanemarenih prostorija koje su zaista nepodobne za život, ali je jednako neprijatno i sedeti na zapuštenoj terasi nekad popločanoj pločama ili blokovima a sad obraslim mahovinom i s korovom koji kao da je napada sa svih strana. Opet, u suprotnom, ako su kuća i okućnica pažljivo uređeni i brižno održavani, uvek ćete radije ostati u sobi ili bašti nego da gledate na ulicu ili umazane fasade. To su važni faktori kvalitetnog života kojih, nažalost, svako postane svestan tek kada je kasno i kada su problemi već tu.

2. Čišćenje staza i prilaza

2.1. Zašto i kada treba čistiti staze i prilaze?

Da je vašoj okućnici potrebno temeljno čišćenje, prvo signalizira fina trava koja počinje da izbija između spojeva ploča. Ako se ne počupaju, sitne vlati brzo prerastu u uporan korov. Zbog toga se popločane staze i prilazi moraju stalno čistiti, jer samo redovno čupanje sitnijih izdanaka može sprečiti nastanak velikog problema koji predstavlja korov. Kamene ili betonske ploče treba da se čiste i u jesen, kada trava i korov nisu tolika smetnja, ali nagomilano opalo lišće može biti. Lišće izloženo kišama brže trune, postaje klizavo, a ispod njega se mogu stvoriti i alge. Nastanku mahovine između fugni podložne su i ploče od raznih materijala izložene padavinama, naročito ako su većinu vremena u senci. I na kraju, ali ne i najmanje važno, popločane staze i prilaze treba čistiti i radi prijatnijeg boravka napolju. U svakom slučaju, o popločanim stazama i prilazima treba voditi računa tokom cele godine i zbog sigurnosti, jer nagomilani ostaci u kombinaciji s vodom mogu izazvati i pucanje ploča, pa tako rasklimane postaju opasne kada se na njima gazi. Ako vam je za utehu, zimi je nešto manje posla oko njih.  

2.2. Ručno čišćenje ploča

Većina korova se i dalje čupa ručno, što praktično znači da se svaki izdanak mora iščupati iz zemlje. Kod korova je ključno uklanjanje stabljike zajedno sa korenom, inače će ponovo izrasti za nekoliko dana. Ovakav rad je svakako fizički teži i zamorniji, zahteva više vremena i truda, ali je neophodan jer je jedini temeljan. Osim toga ima prednost u odnosu na čišćenje peračem pod visokim pritiskom, pošto se njime skida samo površinski sloj, a korenje u fugnama ostaje netaknuto.

Za održavanje površine ploča dovoljna je gruba metla ili četka, kojom možete istrljati površine i ukloniti prljavštinu sa njih. Prilikom ručnog čišćenja preporučujemo upotrebu sode bikarbone, koja će omogućiti uklanjanje svih nečistoća sa površina. Mešavina treba da se sastoji od 10 dekagrama sode bikarbone na 10 litara vode. Smešom prelijte ploče, ostavite da deluje nekoliko sati, a zatim sve dobro istrljajte grubom četkom.

2.3. Čišćenje ploča peračem pod visokim pritiskom

Ovom metodom možete vrlo uspešno ukloniti mahovinu i korov između spojeva ploča. Radi se o alatima novije generacije, zapravo, ručnim peračima čija pumpa stvara vrlo jak mlaz vode, a njime se bukvalno  „ispere“ sva nečistoća i korov. Međutim, ovaj metod, kao i svaki drugi, ima neke nedostatke. Problemi mogu nastati ako u fugnama ima običnog ili kvarcnog peska jer će mlaz isprati i njega, pa će biti neophodno nasipanje novog. U svakom slučaju, moraćete sačekati da se fugne potpuno osuše pre dodavanja novog peska.

2.4. Hemijsko čišćenje

Treća opcija koja vam stoji na raspolaganju pri čišćenju staza i prilaza je hemijsko čišćenje, koje je izuzetno efikasno, ali nažalost prilično neekološko. Ako imate malu decu i kućne ljubimce koji se svakodnevno zadržavaju i igraju na tim mestima, korišćenje ove metode se ne preporučuje. Isto važi i za biocidna sredstva, naročito ako u porodici imate osobu sklonu alergijama te posebno osetljivu na jače šampone i deterdžente.

2.5. Peskarenje ploča

Ako ni jedan od mogućih načina pranja ne uspe, možete pokušati i sa peskarenjem ploča. Peskarenje je proces skidanja gornjeg, površinskog sloja betonskih, cementnih, kamenih ili ploča od kompozitnih materijala uz pomoć vazduha pod pritiskom u koji su dodate čestice finog peska ili sličnih sitnih elemenata. Kada se čisti takvim mlazom, ispod same površine se pojavljuje novi brušeni sloj, tako da ploče izgledaju kao nove. Ovakvo peskarenje je i inače način obrade najtvrđih materijala za podove, međutim, za takav posao je potrebna specijalizovana oprema, pa preporučujemo da angažujete profesionalce. Osim toga, ukoliko se odlučite za ovu metodu, moraće da se čiste sve površine, pošto će u suprotnom jedan deo biti znatno čistiji i već na prvi pogled drugačiji od ostalih delova.

2.6. Impregnacija ploča

Ako želite da izbegnete stalne obaveze čišćenja staza i prilaza ili biste hteli da vreme neophodno za takav zadatak svedete na minimum, preporučujemo da izaberete impregnaciju. Reč je o industrijski proizvedenim pločama koje su fabrički zaštićene slojem koji usporava i delimično sprečava zadržavanje nečistoća i prljavštine. Ne samo da će popločane staze i prilazi zahtevati manje održavanja, već će i samo čišćenje biti brže i lakše.

2.7. Čišćenje popločanih staza i prilaza - cena

Većina ljudi se samostalno bavi ovakvim poslovima u vidu hobija, jer su relativno nezahtevni. Ako ipak želite da angažujete profesionalnu uslugu, sve će zavisiti od veličine površine, tvrdokornosti prljavštine ili oštećenja, opreme i sredstava za čišćenje koja treba da se upotrebe te, ponuđača usluga, svakako. Recimo, mašinsko čišćenje staza od opeke i impregnacija se kreću oko 4-6 EUR/m2.

3. Čišćenje fasade

3.1 Zašto i kada treba čistiti fasadu?

Fasada je izložena svim vremenskim uslovima tokom cele godine. U principu, treba je farbati svakih desetak godina, ali je u tom roku preporučljivo i njeno održavanje i čišćenje i to više puta, u zavisnosti od potrebe. Koliko ćete imati posla oko čišćenja fasade u prvom redu zavisi od strehe; što je streha veća, to je fasada bolje zaštićena, a samim tim i manje izložena prljavštini i oštećenjima. Fasade sa minimalnim krovnim kosinama ili čak bez njih (posebno one sa ravnim krovovima) su prilično podložne stvaranju algi i mahovine, koje se moraju redovno uklanjati. Ako se to ne radi, malter će postepeno početi da otpada, a troškovi popravke biće mnogo veći od redovnog održavanja i čišćenja. Ako se radi o kući u gradu ili u blizini grada, a posebno ako se kuća nalazi direktno na putu, mnogo nečistoće nastaje od izduvnih gasova, koji fasadu boje u sivo. Ovakva kontaminacija je veća neposredno pored železničkih pruga, autoputeva i luka.

3.2. Čišćenje fasade bira se prema vrsti

Pošto su materijali za obradu fasada sve brojniji, izbor procesa čišćenja najpre zavisi od njihove vrste i tipa. Ako su korišćeni paneli od veštačkih masa, za uspešno pranje biće dovoljne mokre krpe i deterdžent, ali samo pod uslovom da se posao obavlja temeljno i redovno. Kada je u pitanju malterisana fasada, postupak je malo zahtevniji; mokra krpa neće biti dovoljna, a mora se paziti i da se malter ne odvali usled čišćenja. Opet je drugačija situacija sa fasadom od cigle, gde takođe mora da se pazi na fugne.

3.3. Formiranje algi, gljiva i mahovine

Jedan od faktora koji najčešće ugrožava fasade su svakako alge, gljive i mahovina. Alge i gljive su tvrdoglavi mikroorganizmi kojima su za rast potrebni samo vlaga i svetlost, a kojih na fasadama ima u izobilju, jer dolazi do kondenzacije. Severne fasade, koje su praktično tokom celog dana u hladu, posebno su sklone stvaranju ovih naslaga, zbog kojih se sporije i suše. Njihova zelenkasto-smeđa boja podseća na buđ, iako to nije ista stvar. Fasada prekrivena algama i gljivicama ne samo da je jako ružna, već ako se te naslage ne uklone, dolazi do postepenog propadanja i ljuštenja maltera. Sanacija takve vrste oštećenja može biti vrlo zahtevna i skupa.

3.4. Čišćenje fasade peračem pod niskim ili visokim pritiskom

Čišćenje peračem pod niskim pritiskom je posebno pogodno za omalterisane fasade, jer je ta metoda mnogo manje agresivna od korišćenja perača s visokim pritiskom. Ovakav perač radi pod nižim pritiskom te je i mlaz vode slabiji, a dodaju se i deterdženti. Najčešće su to biorazgradivi agensi koji bukvalno uništavaju alge i gljivice. U nekim slučajevima to nažalost nije dovoljno, pa se mora upotrebiti i perač s jakim pritiskom. Onda kada je fasada od cigle ili veštačke mase, čišćenje pod visokim pritiskom može biti i prvi izbor, jer se takvi materijali, za razliku od maltera, ne mogu oštetiti, a čišćenje je efikasnije i brže.

3.5. Impregnacija fasade

Kao i kod staza i prilaza i za fasadu se preporučuje zaštita impregnacijom. Impregnacija je zapravo prskanje vodootpornim premazima, zahvaljujući kojima fasada ne postaje podloga pogodna za razvoj mikroorganizama. Šta više, tako se sprečava i stvaranje kondenzacije, koja je ključni faktor u nastanku ovih štetnih organizama. Impregnacijom se na taj način znatno produžava vek i čuva prvobitni izgled.

3.6. Čišćenje fasade - cena

Koliko će čišćenje fasade koštati zavisi od veličine površine, tvrdokornosti prljavštine ili oštećenja, opreme i sredstava za čišćenje koja treba da se upotrebe te, ponuđača usluga, svakako. Recimo, čišćenje fasade teleskopskim četkama i sredstvima za pranje kreće se oko 2-3 EUR/m2.

4. Čišćenje krova

4.1. Kada i zašto treba čistiti krov?

Krov je deo kuće koji je, uz fasadu, u svakom slučaju najizloženiji vremenskim prilikama. Stoga ne čudi što je i krov jedan od prvih elemenata kuće, gde se, slično fasadi, javljaju neželjene alge, gljivice i mahovina. Ako ih ne očistite mikroorganizmi će izazvati postepeno propadanje i urušavanje krovnog pokrivača. Popravka takve štete je mnogo skuplja od redovnog održavanja, pa nemojte oklevati ni odlagati taj zadatak. Međutim, važno je imati na umu da preterano i nepravilno čišćenje krova može doneti više štete nego koristi, jer može oštetiti krovni pokrivač.

4.2. Možete li sami očistiti krov?

Ovo pitanje se postavlja vrlo često, a odgovor na njega je dvojak, jer zavisi od mnogih faktora. Pre svega, treba naglasiti da samostalno čišćenje krova može biti izuzetno opasno po život zbog mogućnosti pada. Nije nevažno da li se, pri tom, radi o prizemnoj ili trospratnoj kući  - razlika u visini je primetna i važna. Dalje, važno je u kakvom ste fizičkom stanju, kakav osećaj za ravnotežu i inače imate, kakve su vam motoričke veštine te da li se plašite visine i da li ste skloni vrtoglavicama. Takođe, nije zanemarljivo ni to da li imate neophodan alat i opremu, pre svega zaštitnu, pošto svakako nije svejedno da li ćete u slučaju proklizavanja moći da se zaustavite i da li ćete pasti i na kakvu podlogu. Nadalje, tu je i kosina krova - blage strehe ili ravni krovovi nisu ni približno tako opasni kao strmi krovovi. Nakon odmeravanja svih za i protiv, čini se da je ovih drugih uvek mnogo više, pa je ipak bolje prepustiti posao profesionalcima koji su obučeni i poseduju profesionalnu opremu.

4.3. Čišćenje krova mikroorganizmima

Reč je o revolucionarnoj metodi koja kod nas još uvek nije zaživela u velikoj meri, ali sasvim izvesno postaje sve popularnija. U ovom procesu, krov se prvo čisti peračem sa visokim pritiskom, a zatim se po njemu posipaju mikroorganizmi koji se hrane mahovinom. Svrha metode je da suzbije početak rasta mahovine, jer se ovi organizmi njome bukvalno hrane. Treba istaći da se, da bi ova metoda dala željene rezultate, mahovina ne sme sasvim očistiti, jer u suprotnom mikroorganizmi neće imati čime da se hrane i neće biti efikasni koliko se očekuje. Preporučljivo je ostaviti oko polovine površine mahovine, koja će potom za nekoliko nedelja biti potpuno očišćena.

4.4. Ručno čišćenje krova

Kao što se korov između ploča na stazama i prilazima uklanja ručno tako se može skinuti i mahovina. Nepotrebno je reći da je takav posao izuzetno dugotrajan i zamoran, a opet je neophodna i sva zaštitna oprema.

4.5. Čišćenje krova peračem sa visokim pritiskom

Najpouzdaniji i najbrži način rada je svakako čišćenje krova peračem pod visokim pritiskom. Ako se opredelite za ovu metodu, mora se paziti da sa krova ne sperete nijedan sastavni deo niti element. Posledice nestručno obavljenog posla mogu biti katastrofalne, jer će krov početi da prokišnjava i voda će prodreti u unutrašnjost.

4.6. Čišćenje krova - cena

Cena pranja krova zavisi od više faktora. Pre svega, naravno, bitno je kakva je i kolika je površina, ali i njegova kosina, odnosno, geometrija (složene i razlomljene kosine zahtevaju detaljnije i dugotrajnije čišćenje), stepen prljavštine i pristupačnost krova. Inače, cene se kreću između 3-5 EUR/m2.