Popločavanje, Beograd.

15 najboljih rezultata za: izvođači popločavanja, klesari Beograd

Poslednji projekti u kategoriji Popločavanje, Beograd

Česta pitanja o popločavanju

Koje vrste materijala se koriste za popločavanje?

Najviše korišćeni materijali za popločavanje su beton, prirodni kamen, cigla, asfalt i reciklirani materijali. Betonski blokovi su najčešći izbor, daleko ispred drugih materijala, jer su izdržljivi, cenovno sasvim pristupačni, a i dostupni u različitim oblicima, bojama i dezenima. Prirodne vrste kamena kakve su granit, krečnjak ili škriljac, nude prirodnu estetiku i izdržljivost, ali su mahom skuplji.

Koje su prednosti i mane popločavanja betonom i kamenom?

Prednosti popločavanja betonom uključuju pristupačnost, širok izbor boja i dezena, izdržljivost, lako održavanje i otpornost na so i mrlje. Nedostaci uključuju promene boje i istrošenost nakon izvesnog broja godina te manje prirodan izgled u poređenju sa kamenom. Popločavanje kamenom nudi prirodnost, izdržljivost, otpornost na vremenske uslove i sofisticiranu estetiku, ali je mnogo skuplje i zahteva više održavanja - u zavisnosti od vrste kamena.

Kako odabrati pravi dezen, boju i oblik popločavanja za određeni prostor?

Pri donošenju odluke treba imati u vidu stil i namenu prostora i opštu estetiku kuće. Jednostavni geometrijski oblici i neutralne boje pogodni su za klasičan i donekle uzdržan izgled okućnice. Ako želite da oživite svoju okolinu kaldrmom, preporučujemo da odaberete štampane kamene blokove ili kocke (krupnija i sitnija kaldrma) ili višeugaone blokove. Ako želite da popločavanje izgleda što prirodnije, možete se poigrati sa gustinom postavljanja blokova, odnosno, ostaviti veće razmake da bi trava mogla da izraste između njih. Faktore životne sredine, kao što su klimatski uslovi, takođe valja imati u vidu i osigurati da odabrani materijal i način postavljanja zadovolje potrebe u pogledu trajnosti, sigurnosti i održivosti.

Treba li pripremiti plan pre početka popločavanja?

Da. Plan obuhvata merenje i obeležavanje površine, određivanje dezena, boje i vrste blokova ili ploča te izvođenje neophodnih pripremnih radova, kao što su nivelisanje terena, priprema podloge i eventualno dodavanje ivičnjaka.

Kako se popločavanje prilagođava nagibima ili neravninama i kako obezbediti dobar odvod vode?

Prilikom popločavanja neravnih površina ili nagnutog terena koriste se građevinske tehnike kao što su nivelisanje i stvaranje kaskada. Teren se ravna nasipanjem materijala kao što su pesak i šljunak. Ako želite da napravite rampu, teren ispod nagiba valja poravnati i obratiti pažnju na spojeve različitih ravni. Odvod vode se vrši formiranjem blagog nagiba popločane površine. Za kvalitetno odvodnjavanje dovoljan je nagib od 2%, a nagib ne bi trebalo da bude preko 4%, pošto se to već računa u kosine. Na kraju popločane površine moraju se projektovati i sistemi za odvodnjavanje sa levcima i odvodom u šaht.

Kako odabrati debljinu popločavanja prema očekivanom opterećenju?

Prilikom izbora odgovarajuće debljine materijala za popločavanje valja razmisliti o opterećenju površine koje se očekuje. Za slabo opterećene površine, kao što su staze oko kuće, dovoljne će biti tanje ploče, 2-4 cm. Za površine gde se očekuje veće opterećenje, na primer, za prilazne puteve, kolovoze, prolaze ili parkinge, biraju se ploče debljine 4-7 cm, otpornije na teška vozila i saobraćaj.

Kako se vrši popločavanje?

Popločavanje se odvija u više faza. Prvo se priprema teren, ravna podloga i stvara nagib za odvod vode uz pripremu drenažnog sistema. Zatim se ploče ili blokovi pažljivo polažu po željenoj šemi, a između njih u fugne se sipa pesak ili neki drugi materijal za fugovanje. Ako hoćete da sve izgleda što prirodnije, možete ostaviti veće razmake i posejati travu. Na kraju, površina se dodatno konsoliduje i ravna da bi se osigurale stabilnost i čvrstina popločanog terena.

Zašto je iskusan majstor za popločavanje neophodan?

Iskusan zanatlija ima znanje, veštine i iskustvo da pravilno izvede popločavanje. On je u stanju da ispita postojeće nedostatke i u skladu sa tim pripremi podlogu, odabere prave materijale, precizno izvede popločavanje, obezbeđujući ravnotežu između estetike i funkcionalnosti. Poznaje različite tehnike koje omogućavaju trajnost i kvalitet popločavanja, a svakako ume i zna da na vreme predvidi potencijalne probleme.

Kako odabrati pravi završni sloj za popločanu površinu: pesak, materijale za fugovanje ili premaze?

Izbor završnog sloja zavisi od vaših očekivanja, potreba, funkcionalnosti i estetike. Pesak se obično koristi za popunjavanje manjih spojeva između ploča ili blokova bi se obezbedila stabilnost. Slabost ovakvog izbora je to što korov može da uspeva na pesku, pa se probija između ploča i blokova. Razni materijali za fugovanje se mogu upotrebiti da bi staze izgledale bolje i bile otpornije na korov, ali to su mahom skuplja rešenja. Premazi povećavaju otpornost na mrlje, površinski sjaj i dodatnu zaštitu od vremenskih prilika, ali se ta specijalna sredstva moraju ponovo nanositi svakih nekoliko godina, što predstavlja veće ulaganje i zahtevnije održavanje.

Koliko mogu da traju popločane površine i kako se održavaju?

Vek trajanja popločanih površina zavisi od kvaliteta materijala, načina i kvaliteta izvođenja radova i stepena opterećenja. Pravilno urađeno popločavanje može trajati decenijama. Za održavanje se preporučuje redovno čišćenje, uklanjanje korova, provera pukotina i po potrebi popravka ili zamena oštećenih ploča.

Kako se rešavaju problemi kao što su pukotine, podizanje ploča ili korov između njih?

Pukotine se mogu sanirati odgovarajućim premazima ili zamenom oštećenih ploča ili blokova. Podizanje se obično rešava tako što se ploča ili blok podignu, podloga ponovo izravna i sabije, pa se element vrati na svoje mesto. Korov između ploča ili blokova može se suzbiti redovnim plevljenjem ili upotrebom specijalnih herbicida.

Da li se ploče ili blokovi mogu reciklirati ili ponovo koristiti?

Da. Stari elementi se mogu reciklirati i koristiti za nove projekte ili na drugim površinama. Reciklaža kaldrme doprinosi održivom rukovanju materijalima i smanjuje potrošnju otpada i resursa.