Lidija Rutar, Habitare: Harmoničan ambijent

Izbor i tekst: Špela Rogel

Prevela: Tanja Prolić

Kada se porodica uselila u kuću u nizu, deca su još uvek bila mala, a roditelji u hroničnoj stisci s vremenom. S obzirom na okolnosti, oni su svoj dom opremili najbolje što su umeli i znali. U njemu je dominiralo tamno tropsko drvo i zidovi u izrazitim tonovima, što je tada bilo u trendu. Međutim, posle toliko godina i nakon što se pokućstvo skoro potpuno istrošilo, vlasnica je počela da razmišlja o drugačijim, svetlijim i neutralnim kombinacijama. Tako je zadatak planiranja pripao birou Habitare, koji pored projektovanja unutrašnje opreme nudi i izvođenje, kao i završne građevinske radove. Oni su apsolutno spremni i sposobni za tako nešto zahvaljujući mnoštvu iskustva i znanja koja su godinama sticali s obnovom starih kuća u Sloveniji i hrvatskoj Istri.

Enterijerista se prvo zapitala da li sadašnji raspored prostorija odgovara porodici. Utvrdila je da u otvorenom tlocrtu prizemlja dnevni boravak zauzima najlepši, prostrani i najsvetliji deo tik uz stakleni zid, koji se nastavlja napolje, na drvenu terasu i u zeleni atrijum. Međutim, porodica daleko više vremena provodi u kuhinji i za trpezarijskim stolom, gde se pored kuvanja i obedovanja odvija i druženje, a ponekad završavaju zadaci za školu ili posao. Na kauču, članovi porodice obično samo gledaju televiziju, tako da mu nije potrebno ni istaknuto mesto ni direktna sunčeva svetlost. Zato je imalo smisla zameniti mesta zonama te premestiti kuhinju i trpezariju na svetlo, a deo za sedenje u sredinu dnevne sobe, gde je inače bilo potrebno mesto za televizor. Pridružila se i želja za kaminom, što je dovelo do odluke da se na otvorenom stepeništu dogradi zid i tako dobije potrebno mesto za njega, televizor i dodatni plakar za odlaganje stvari. Premeštanjem kuhinje sa trpezarijom uz stakleni zid, oslobođen je prostor za novi koncept na nekadašnjem mestu. Tu je dizajnerka uredila kutak za knjige sa dve velike i udobne naslonjače, koje klijent voli da koristi za čitanje, sedenje, ali i za obuvanje, pošto je blizu ulaza. Tu su i pomoćne prostorije, toalet za goste i garderoba iza tamnog zida.

Da bi tinejdžerima omogućila veću intimu, Lidija Rutar je smanjila jednu od „dečjih” soba na spratu i tako napravila novo kupatilo samo za njih. Međutim, s druge strane, roditelji su takođe dobili udobnije mesto za sebe, povećanjem postojećeg kupatila i smanjenjem stepeništa, koje je na spratu bilo preveliko. Dobili su i prostor za garderobu, koja je postala deo kupatila. Možda jeste neuobičajeno, ali priznaćete da je prilično razumno i korisno rešenje, budući da omogućava da se presvučete odmah u kupatilu nakon tuširanja. Spavaća soba, oslobođena garderobera, postaje oaza za odmor i spavanje.

Svetle nijanse i hrastovo drvo prepliću se po celoj kući, a akcenti u tamno sivoj i petrolej plavoj, oživljavaju prostorije. Odabrani dizajnerski nameštaj je kvalitetan i moderan, sa mekim amorfnim linijama i retro prizvukom, što se diskretno ogleda u detaljima kao što su nogari stočića i kreveta. Imidž enterijera zaokružuju lampe, moderne tapete, tekstil različitih tekstura i umetničke slike. Tako je nakon renoviranja, dom zasjao u novom ruhu, s izrazitim i prepoznatljivim karakterom, a pri tom prilagođen svakom članu porodice ponaosob.