Za područje

    Galerija Cukrarna – poput feniksa iz pepela

    Članak je pregledalo čak 1654+ korisnika
    Posle skoro 200 godina od nastanka, stara je Cukrarna (šećerana) dobila podmlađeno ruho i novi sadržaj – postala je centar savremene umetnosti. Novi prostor dodatno je obogatio kulturnu ponudu Ljubljane.

    Put od Špice do zatvora

    Rekonstrukcijom stare šećerane, koja je počela u oktobru 2018. godine i uređenjem okoline, ovaj deo grada je ponovo oživeo i prodisao. Ta zgrada je u kompletnom projektu obnove jedan od poslednjih delova uređenja staze uz reku Ljubljanicu, o kojoj je sanjao arhitekta Jože Plečnik.

    Sada i građani i posetioci mogu da uživaju u prelepoj šetnji pravcem koji vodi pored Špice, Tromostovlja i Prešernovog trga, mimo pijace i Zmajevog mosta do nove Cukrarne i dalje, sve do zatvora. Posle toliko vremena, ovaj deo obale Ljubljanice, koji je godinama bio neprohodan, ponovo je otvoren za pešake i bicikliste. Sada je Plečnikova Ljubljana ponovo spojena od Špice do zatvora.

    Od fabrike do skloništa za beskućnike

    Nekadašnja šećerana, podignuta 1828. godine, nakratko je posle požara 1858. bila fabrika duvana, a zatim i kasarna. Posle zemljotresa 1895. godine, zgrada je postala utočište za ugrožene, uključujući tu i umetnike. Među njima su bili i pisci slovenačkog modernizma, a neki od njih su tu ispisali dela najslavnijeg perioda slovenačke književnosti. Uprkos svakojakim previranjima, zgrada je sačuvana kao najstarija građevina industrijske kulturne baštine u Ljubljani.

    I pored previranja, zgrada je sačuvana kao najstariji objekat industrijske kulturne baštine u Ljubljani; foto: Miran Kambič
    I pored previranja, zgrada je sačuvana kao najstariji objekt industrijske kulturne baštine u Ljubljani; foto: Miran Kambič

    Od ruševina do moderne galerije

    Višedecenijsko propadanje dobro je načelo unutrašnju konstrukciju Cukrarne. Renoviranje objekta i promena namene bili su ogroman inženjerski podvig. Jedino smisleno i celishodno arhitektonsko rešenje u vezi sa budućim sadržajem, odnosno galerijom za savremenu umetnost, bilo je potpuno pražnjenje i uklanjanje enterijera te obezbeđenje novih prostora i površina za izlaganje planiranjem novih unutrašnjih volumena.

    Renoviranje objekta i njegova prenamena bili su ogroman inženjerski podvig; foto: Miran Kambič
    Renoviranje objekta i njegova prenamena bili su ogroman inženjerski podvig; foto: Miran Kambič

    Čelična konstrukcija, obavijena belim perforiranim limom, deluje kao da lebdi u praznom prostoru. Ona u sebi krije četiri galerijska prostora, kancelarije na dva sprata i višenamenski prostor sa salom za predavanja, a u bliskoj budućnosti i bibliotekom.

    Unutrašnjost objekta obložena je belim perforiranim limom, pa sve deluje kao da lebdi; foto: Miran Kambič
    Unutrašnjost objekta obložena je belim perforiranim limom, pa sve deluje kao da lebdi; foto: Miran Kambič

    U prizemlju se već nalazi prijatan kafić, koji je uređen kao mogući prostor za razna dešavanja. Tu ćete, takođe, naći binu i galeriju podignutu iznad šanka, gde možete i sedeti. Prostor se otvara i ka spolja džinovskim staklenim vratima prema novouređenom južnom stepeništu, koje se uzdiže preko terena ka Roški. Tamo su arhitekte predvidele i amfiteatarsko stepenište za događaje, sedenje i druženje.

    Kao kontrast belini glavnog hola galerije, restoran je sav u crnom, a ima i binu i galeriju; foto: Miran Kambič
    Kao kontrast belini glavnog hola galerije, restoran je sav u crnom, a ima i binu i galeriju; foto: Miran Kambič

    Objekt je novim podrumom dobio dodatnih 1.300 kvadratnih metara, koje zauzimaju višenamenska sala, galerija namenjena prvenstveno performansima, garderobe i toaleti za posetioce, uz kotlarnicu i servisne prostorije.

    Prostor se otvara ka spolja džinovskim staklenim vratima, novouređenim južnim stepeništem koje se uzdiže preko terena ka Roški. Ovde su arhitekte predvidele i amfiteatarsko stepenište, namenjeno događajima, sedenju i druženju; foto: Miran Kambič
    Prostor se otvara ka spolja džinovskim staklenim vratima, novouređenim južnim stepeništem koje se uzdiže preko terena ka Roški. Ovde su arhitekte predvidele i amfiteatarsko stepenište, namenjeno događajima, sedenju i druženju; foto: Miran Kambič

    Tako je fabrika šećera, odnosno, Cukrarna, ponovo podignuta iz pepela i zaživela u vidu najveće moderne galerije u Sloveniji, koja u svakom pogledu obogaćuje kulturnu i turističku ponudu Ljubljane.

    Naručilac: Grad Ljubljana

    Početak renoviranja: 2018

    Autori projekta: Marko Studen, Jernej Šipoš, Boris Matić (Scapelab)

    Građevinske konstrukcije: Angelo Žigon, Tomaž Strmole (Elea IC)

    Izvođač: Strabag

    Ukupna površina: 6.000 m2

    Vrednost projekta: 21,5 miliona evra; sufinansijer je Evropski fond za regionalni razvoj

    1654
    Autor: Daibau trendovi magazin

    Da li Vam je članak bio koristan?


    Tražite dobre izvođače radova za područje Arhitektura, arhitekta?

    Ideje za uređenje doma

    Magazin pun svežih ideja i saveta naših autora za uređenje vašeg stambenog prostora.

    Uslovi korišćenja I Politika privatnosti I Informacije o kolačićima I Impressum
    © 2024 Daibau.rs, Daibau sistem DOO | Sva prava su zadržana