Galerija Cukrarna – poput feniksa iz pepela

Put od Špice do zatvora

Rekonstrukcijom stare šećerane, koja je počela u oktobru 2018. godine i uređenjem okoline, ovaj deo grada je ponovo oživeo i prodisao. Ta zgrada je u kompletnom projektu obnove jedan od poslednjih delova uređenja staze uz reku Ljubljanicu, o kojoj je sanjao arhitekta Jože Plečnik.

Sada i građani i posetioci mogu da uživaju u prelepoj šetnji pravcem koji vodi pored Špice, Tromostovlja i Prešernovog trga, mimo pijace i Zmajevog mosta do nove Cukrarne i dalje, sve do zatvora. Posle toliko vremena, ovaj deo obale Ljubljanice, koji je godinama bio neprohodan, ponovo je otvoren za pešake i bicikliste. Sada je Plečnikova Ljubljana ponovo spojena od Špice do zatvora.

Od fabrike do skloništa za beskućnike

Nekadašnja šećerana, podignuta 1828. godine, nakratko je posle požara 1858. bila fabrika duvana, a zatim i kasarna. Posle zemljotresa 1895. godine, zgrada je postala utočište za ugrožene, uključujući tu i umetnike. Među njima su bili i pisci slovenačkog modernizma, a neki od njih su tu ispisali dela najslavnijeg perioda slovenačke književnosti. Uprkos svakojakim previranjima, zgrada je sačuvana kao najstarija građevina industrijske kulturne baštine u Ljubljani.

Od ruševina do moderne galerije

Višedecenijsko propadanje dobro je načelo unutrašnju konstrukciju Cukrarne. Renoviranje objekta i promena namene bili su ogroman inženjerski podvig. Jedino smisleno i celishodno arhitektonsko rešenje u vezi sa budućim sadržajem, odnosno galerijom za savremenu umetnost, bilo je potpuno pražnjenje i uklanjanje enterijera te obezbeđenje novih prostora i površina za izlaganje planiranjem novih unutrašnjih volumena.

Čelična konstrukcija, obavijena belim perforiranim limom, deluje kao da lebdi u praznom prostoru. Ona u sebi krije četiri galerijska prostora, kancelarije na dva sprata i višenamenski prostor sa salom za predavanja, a u bliskoj budućnosti i bibliotekom.

U prizemlju se već nalazi prijatan kafić, koji je uređen kao mogući prostor za razna dešavanja. Tu ćete, takođe, naći binu i galeriju podignutu iznad šanka, gde možete i sedeti. Prostor se otvara i ka spolja džinovskim staklenim vratima prema novouređenom južnom stepeništu, koje se uzdiže preko terena ka Roški. Tamo su arhitekte predvidele i amfiteatarsko stepenište za događaje, sedenje i druženje.

Objekt je novim podrumom dobio dodatnih 1.300 kvadratnih metara, koje zauzimaju višenamenska sala, galerija namenjena prvenstveno performansima, garderobe i toaleti za posetioce, uz kotlarnicu i servisne prostorije.

Tako je fabrika šećera, odnosno, Cukrarna, ponovo podignuta iz pepela i zaživela u vidu najveće moderne galerije u Sloveniji, koja u svakom pogledu obogaćuje kulturnu i turističku ponudu Ljubljane.