Zeleni krov i njegovi slojevi

1. Koje su prednosti zelenog krova?

1.1. Zeleni krov je deo prirode

Zeleni krov na svojevrstan način vraća prirodi deo izgubljene površine, a pri tom predstavlja i vrlo poželjan estetski element. Prostor koji se dobija ravnim krovom može se koristiti kao dodatna terasa za boravak na otvorenom. Ovakav krov sa biljkama unosi zelenilo u okruženje što smiruje, a boravak u takvom okruženju čini kvalitetnijim i prijatnijim. Ako živite u gradu i retko imate priliku za izlete u prirodu, zeleni krov može biti dobra alternativa.

1.2. Zeleni krov je termički efikasan

Zeleni krov takođe doprinosi dodatnoj toplotnoj i zvučnoj izolaciji vašeg objekta. Takav krov blagotvorno utiče na održavanje prijatne mikroklime odnosno vlažnosti vazduha i temperature na optimalnom nivou. Sprečava gubitak toplote zimi i hladi krovni prostor leti. Opšte je poznato koliko u letnjim mesecima potkrovlje može biti zagušljivo - ali to ne može biti slučaj ako je krov prekriven slojem zemlje i biljaka. Pored toga, zeleni krov štiti hidroizolaciju objekta i time produžava njen vek trajanja.

1.3. Zeleni krov upija čestice prašine

Na kraju, ali ne i najmanje važno, zeleni krovovi upijaju i deo čestica prašine i nečistoća iz vazduha i zahvaljujući zelenilu doprinose boljoj mikroklimi naselja. Ovo je posebno poželjno u prenaseljenim sredinama gde je zagađenje obično na visokom nivou i gde su veoma prisutne štetne čestice najrazličitijeg porekla.

2. Kosina zelenog krova

2.1. Nagib određuje vrstu zelenog krova

Krovna kosina određuje kakva vegetacija će moći da se zasadi i uspeva. Ako je nagib previše strm, kiša će tokom obilnih padavina ispirati postavljen sloj zemlje, tako da veće biljke poput žbunja i ukrasnih trava neće moći da dođu u obzir. U tom slučaju, ispiranje zemlje bi imalo katastrofalne posledice, pošto bi biljke brzo počele da venu, a zemlja bi morala stalno da se donosi kako bi nanos bio dovoljne debljine. Za strmije krovove se zato uzimaju u obzir niske trave, lišajevi i mahovine, a krov treba opremiti slojem protiv klizanja.

2.2. Intenzivno ili ekstenzivno ozelenjavanje?

Nagib krova takođe određuje vrstu zelenog krova. Tu treba razlikovati ekstenzivni i intenzivni tip, a svaki od njih zahteva i određenu debljinu nanosa zemlje. Ekstenzivnim tipom zelenog krova naziva se onaj na kome se sade sitnije biljke, one koje ne zahtevaju stalnu negu i održavanje. Takve su mahovine, kaktusi, neke vrste sitnijeg žbunja te manja zimzelena stabla. Intenzivno ozelenjen krov je pre svega deblji, jer je podloga deblja zbog vrste biljaka koje se sade – one koje moraju da se zalivaju, neguju i održavaju kao i one koje biste posadili u bašti. Zbog ukupne težine samim tim je i veće opterećenje za noseću konstrukciju. Zbog svega ovoga ako razmišljate o ozelenjavanju treba da budete vrlo oprezni. Većina krovova može da podnese ekstenzivni sistem, ali ako više želite intenzivni, dobro bi bilo da se posavetujete sa inženjerom-statičarom. Ako je u pitanju stariji objekat, trebalo bi da se urade proračuni i vidi da li to konstrukcija može da nosi, a za novogradnju takvi bi proračuni ulazili u one koji se i inače rade pri projektovanju.

Ekstenzivni zeleni krov je pogodan za strme kosine. krovove sa strmim padinama.

Intenzivni zeleni krov nije pogodan za krovove sa strmim nagibima, već za ravnije ili sasvim ravne.

3. Koji su slojevi zelenog krova?

3.1. Zeleni krov i vrsta konstrukcije

Vrsta konstrukcije ne utiče na odluku o zelenom krovu. Drugim rečima, sistem ozelenjavanja se može uspostaviti na skoro svakom krovu bez obzira na sastav konstrukcije i materijal konstrukcijskih elemenata. Zeleni krov se obično radi na armirano-betonskoj konstrukciji, ali se može napraviti i na konstrukciji od porobetona, trapeznog lima ili drveta. Osim toga, ma koja vrsta konstrukcije da je u pitanju, ona se prvo mora zaštiti po svim pravilima, pa tek onda ozelenjavati.

3.2. Nagib zelenog krova

Nagib zelenog krova se ne razlikuje od nagiba bilo kog drugog, ali je istina da se velika većina biljnih vrsta ne može saditi na strmini. Na krovovima sa strmim nagibom mogu se naći mahovine i niske trave, eventualno neke vrste puzavica, ali ako želite bogato zelenilo sa cvetnicama, šibljem ili čak niskim drvećem, kosi krovovi na taj način neće moći da se ozelene zbog kontinuirane erozije zemlje. Međutim, kao i bilo kom drugom ravnom krovu, i ravnom zelenom krovu je neophodan minimalni nagib kako bi kišnica mogla da se sliva u odvode, odnosno, oluke. Odgovarajuća kosina može da se napravi izlivanjem kose betonske ploče ili, još bolje, postavljanjem XPS tabli za termoizolaciju.

3.3. Slojevi zelenog krova

Još jedna bitna stvar prilikom razmišljanja o zelenom krovu jeste njegova namena i slojevi koji pri tom treba da se izvedu. Možete se odlučiti za klasičan ili obrnut ravni krov. Razlika između njih je u tome što se na klasičnom krovu izolacija lakše postavlja, dok obrnuti ravni krov obezbeđuje veću izdržljivost. Nadalje treba da izaberete da li hoćete pohodan ili dekorativan krov. U zavisnosti od toga, moraju se odrediti i dimenzije AB ploče.

Klasični zeleni krov sastoji se od sledećih slojeva:

• 1. konstrukcije, koja može biti sastavljena od raznih materijala i sistema. Možete se opredeliti za armirano-betonsku, čeličnu, odnosno, metalnu ili drvenu strukturu objekta;
• 2. bitumenskog premaza za zaštitu strukture od kišnice i vlage iz vazduha;
• 3. parne barijere, koja sprečava prolaz vodene pare iz unutrašnjosti u pojedinačne slojeve konstrukcije;
• 4. termoizolacije, koja služi smanjenju prenosa toplote iznutra ka spolja i na taj način održava prijatno ambijentalno okruženje i u zimskim i u letnjim mesecima. Ovaj sloj mora biti dovoljne gustine, jer to sprečava gubitak toplote zimi i njeno povećanje leti, kao što pomaže i u održavanju konstantne sobne temperature. Obično je debljine oko 30 cm. Treba napomenuti da je prednost zelenog krova i to što poslednji sloj zemlje i vegetacije takođe deluje kao toplotna zaštita. Zimi sprečava prenošenje toplote iznutra ka spolja, a leti blagotvorno utiče na snižavanje temperature, čime se prostorije iznutra prijatno rashlađuju;
• 5. hidroizolacije, koja štiti toplotnu izolaciju od vode i vlage, a samim tim štiti i sve ostale slojeve konstrukcije objekta;
• 6. sistema za odvodnjavanje, posredstvom kog se kišnica odliva i koji sprečava prekomernu stagnaciju vode na površini krova. Međutim, taj drenažni sloj delimično zadržava vodu, budući da je neophodna biljkama. Za ovaj drenažni sloj se uglavnom koristi takozvana čepasta folija koja zadržava vodu i, istovremeno, donje slojeve štiti od mehaničkih oštećenja;
• 7. filtera, kojim se pokriva postavljena drenaža i tako sprečava ispiranje zemlje;
• 8. zaštite protiv korenja, koja štiti donje slojeve od prodora korena i posledično mogućih mehaničkih oštećenja. Korenje ume da bude „vrlo agresivno“, pa može naneti ogromnu štetu objektu ukoliko nema odgovarajuće antikorenske zaštite, odnosno, ako je ona loše izvedena;
• 9. zemlje za biljke, što zavisi od vrste zelenila koju želite da posadite. Zemlja je neizbežna bilo da se opredelite za intenzivni ili ekstenzivni sistem. Debljina ovog sloja je određena i vrstom vegetacije, jer neke biljke imaju plitko korenje, ali ako zasadite manje žbunje i drveće, potreban je dublji sloj zemlje da bi njihov koren imao mesta za rast - u principu, on je debljine od 5 do 100 cm;
• 10. sloja protiv klizanja, koji je potreban samo za krovove sa nagibom od 10° ili više, dok za ravne zelene krovove nije. Sloj protiv klizanja osigurava da podloga (zemlja) ne počne preterano da se ispira tokom jakih kiša;
• 11. sloja vegetacije, koji predstavlja ekstenzivno ili intenzivno zelenilo.

  

4. Zeleni krov - cena

Cena zelenog krova (bez AB konstrukcije i odvodnjavanja), sa zaštitnim slojem i slojem vegetacije, hidro i termoizolacijom može da izađe između 55 i 150 EUR/m2. Najvažniji elementi zelenog krova su hidroizolacija i odvodnjavanje, stoga te poslove obavezno prepustite stručnjaku; nepravilno postavljeni slojevi zelenog krova mogu da dovedu do velikih i neželjenih, naknadnih troškova.