Žive ograde - sadnja i održavanje

1. Vreme je da posadite živu ogradu

Bilo koji period između novembra i marta je idealno vreme da naručite novu živu ogradu za zasad, pošto su tada dostupne sasvim mlade sadnice (biljke se prodaju sa korenom i tek nekoliko grančica, a ne kao već formirane). To je mnogo jeftinije od kupovine zrelih sadnica žive ograde koje se nalaze tokom leta, ali takođe znači da će biljkama biti potrebno manje zalivanja i da će generalno biti otpornije ako se posade pre kraja zime. Naravno, možete ih kupiti u kojoj god fazi rasta želite, u zavisnosti od vaših potreba.

2. Šišanje ili orezivanje žive ograde

Istina je, pak, da se svako radije opredeljuje za živicu koja ne zahteva veliku negu i poslovanje oko nje, a ni puno izdataka. Što se toga tiče - ne brinite - sve dok možete da je ošišate, odnosno, orežete jednom ili dva puta godišnje (ako vam je potrebna pomoć, iskusni baštovan je najbolji izbor), male su šanse da će vaša živa ograda postati opterećenje u bilo kom smislu.

3. Briga o živim ogradama

Živice su odlično rešenje za sve vrste dvorišta i bašti, pošto zaista nisu zahtevne za održavanje. Samo se postarajte da oko žive ograde radite u vreme kada se ptice ne gnezde u njoj. Zima je često najbolje vreme za jače orezivanje, ali u drugim periodima godine to zavisi od vrste žive ograde, kada joj je cvetanje i slično. Takođe je vredno razmotriti date uslove pre nego što izaberete vrstu žive ograde. Razmislite o tome koju vrstu zemlje imate, koliko svetlosti će dobijati, da li ćete moći da je zalivate tokom sušnih perioda, itd.

4. Žive ograde - vrste

Živica se najčešće formira od brzorastućih vrsta četinara ili lišćara, odnosno, ukrasnog žbunja. Listopadne vrste, naravno, u jesen ostaju bez lišća tako da u najhladnijem periodu godine ne mogu biti zaštita ni od vetra ni od hladnoće.

4.1. Slobodnorastuće živice

Slobodnorastuće vrste grmlja i žbunja se slobodno formiraju i uglavnom su cvetnice, pa su pogodnije za veće bašte gde će imati više mesta. U principu, one se i ne orezuju da im se lišće ne bi oštetilo i da bi mogle da cvetaju, pa se samo oblikuju tek toliko da ne bi „podivljale“. Za takvu živu ogradu možete koristiti različite cvetne biljke ili žbunje, kakve su španska ili crna bazga, forzicija, medveđa bobica, deucija, japanska dunja, šipak i slične.

4.2. Živice koje se šišaju ili orezuju

Ošišana živa ograda, koja je češća, može se upotrebiti i kada ima manje prostora. Kao žive ograde koje se orezuju ili šišaju poznate su tise, čempresi, šimšir, lovor, grab, crvenolisna bukva, glog i druge zimzelene vrste. Ovakva živa ograda raste malo duže, čak i do 10 godina, da bi bila odgovarajuća. Najbolja visina im je zato oko 2 m, ako želite da bude baštenska ograda. Međutim, ako živicu upotrebite samo za oivičenje strane prema ulici, treba da bude visoka između 70 i 100 cm.

4.3. Brzorastuće žive ograde

Zrela živica je zapravo ona koju viđate na slikama i koju želite oko svog doma. Međutim, uvek preporučujemo da razmislite kako će ona stvarno izgledati kada dostigne pun rast i razvoj. Dajte prioritet željenom izgledu u odnosu na stopu rasta. Neke od najbrže rastućih živih ograda, kao što je leilandii cipress, nisu nužno najlepše.

Mnoge uobičajene vrste živice, da ne kažemo domaće, jesu prunus laurocerasus rotundifolia (lovor-višnja), crataegus monogina (glog) i takus baccata (tisa) - one rastu prilično brzo i dobar su kompromisan izbor. Ako baš žurite i ne možete da dočekate „pravu“ živu ogradu, razmislite o ulaganju u malo zrelije biljke.

4.4. Žive ograde izgledaju prelepo u svakom godišnjem dobu

Ako hoćete da vaša ograda pobuđuje interesovanje tokom cele godine, ne možete izabrati bolje od klasičnih carpinus betulus (grab) ili fagus silvatica (crvenolisna bukva). Obe su listopadne, ali im se preko zime zadrže prelepi rumeni listovi koje razviju u jesen. Videti vijugavu strukturu velike žive ograde poput ove, zimi nije ništa drugo do prelepo.

5. Prednosti i slabosti žive ograde

Prednosti žive ograde su, između ostalih, i te što je sama po sebi lepa na prvi pogled, a i cena joj je niža. Osim toga, žive ograde su dugovečnije od gotovih. Međutim, mnogi im među mane ubrajaju i to što im je potrebno redovno održavanje - šišanje, orezivanje, đubrenje, plevljenje. S druge strane, mora se čekati izvesno vreme da narastu do željene veličine i gustine.

Žive ograde nisu ništa novo. Osim što u svakom smislu ulepšavaju prostor, od nedavno se sve više ceni njihov doprinos održivosti. Žive ograde su neophodne za insekte, divlje životinje i ptice, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. Krajnje je vreme da se živice vrate u naše gradove, da nađu ponovo svoje mesto i u velikim i malim gradskim baštama. Na kraju krajeva, itekako poboljšavaju kvalitet vazduha!

6. Održavanje žive ograde - cena

Cena održavanja bašte varira od vrste i obima posla, i uglavnom se određuje po dogovoru sa baštovanom kog angažujete. Trenutno se cene rada kreću između 5-10 EUR/h.