Umesto da zidate, radije dozidajte! 11 najlepših dozidanih kuća

1. Kuća RushmoreˍYellow Cloud Studio (www.yellowcloudstudio.com); foto: Yellow Cloud Studio

Yellow Cloud Studio je renovirao i proširio prizemlje takozvane, kuće u nizu, u severnom Londonu, kako bi stvorilo idealno mesto za rad profesionalnom kuvaru - sasvim svetle kuhinju i trpezariju. Studio, koji vode arhitekte Eleni Soussoni i Romanos Tsomos, posetio je izvesni šef kuhinje, pošto mu je bio potreban prostor za priređivanje pop-up večera. U novonastalim, međusobno povezanim prostorijama, putem igre svetlosti i različitih materijala stvorili su poseban karakter za svaku od njih. Prirodnim svetlom, visokim plafonom i svetlijim tonovima materijala u kuhinji, naglasili su ritual pripreme hrane i imperativ čistoće, dok su niži plafon i tamniji tonovi trpezarijskog dela poslužili za stvaranje prijatnog ambijenta za sedenje i uživanje u hrani.

2. Crna kućaˍBuero Wagner (www. buerowagner.eu); foto: Florian Holzherr

Kuća na obali jezera Ammersee, u urbanom delu Minhena, koncipirana je tako da se izbegne bilo kakva veštačka, hemijska obrada površina. Drvene ploče na fasadi su ugljenisane da bi postale otporne na vodu i gljivice. Unutrašnji betonski zidovi, sa podnim i zidnim grejanjem, samo su brušeni da bi se naglasila šara agregata. Stepenice, kao i ugrađeno pokućstvo, izrađeni su od hrastovog drveta, jednostavno nauljenog kako bi se poboljšale performanse i izdržljivost u svakodnevnoj upotrebi. Crna kuća, koja je zapravo proširenje višestambenog objekta, proteže se na dva nivoa - oba dizajnirana kao otvoreni prostor: spavaća soba s otvorenim kupatilom zauzima podrum; nekoliko koraka deli kuhinju od blago uzdignutog dnevnog boravka gde se kroz impozantan ugaoni prozor vidi bašta. Prozorski okviri se okreću oko svoje ose izvan centra. Kada su potpuno otvoreni, ne samo da omogućavaju uspostavljanje prostornog kontinuuma s okućnicom već stvaraju i potpuno novu, hibridnu postavku enterijera i eksterijera.

3. Renovirana i dograđena kućaˍAtelje Ostan&Pavlin (www.ostanpavlin.si); foto: Miran Kambič

Arhitekte Aleksandar Ostan i Nataša Pavlin su zatvoreni tlocrt kuće iz 1990-ih preoblikovali u protočno prizemlje. Rušenje unutrašnjih zidova oslobodilo je veliki i otvoren zajednički životni prostor. Uz to su, na postojeću kuću dodali minimalističku konstrukciju staklenika i tako produžili trem, koji se zbog svoje transparentnosti u potpunosti spaja sa baštom. Novi potez spojenih terase i staklenika pokriven je nastrešnicom od lakog betona. Granice između unutrašnjosti i bašte sa raskošnim drvećem i zelenim aranžmanima, koja obuhvata volumen cele kuće kao mirisni zagrljaj, sasvim su izbrisane. Unutrašnjost i samo pokućstvo osmišljeni su i oblikovani tako da pogled uvek bude usmeren na mirnu okolinu.

4. Nadgradnja u NorforduˍEmil&Eve architects (www.emileve.co.uk); foto: Mariell Lind Hansen

Sve u ovom proširenju potkrovlja, koje su dizajnirali arhitekte studija Emil&Eve Architects, objedinjeno je bledo ružičastom bojom. Londonski studio je uz pomoć akcentovanja jednom bojom kombinovao različite elemente potkrovlja, zidove i podove, nameštaj i pokućstvo. U dozidanom delu je napravljeno mesto za novu spavaću sobu u kojoj su želeli da stvore „osećaj mira“. Klijenti su tražili, par sa dvoje male dece, najprivatniju, najintimniju moguću sobu isključivo za sebe, u koju bi mogli da se „sakriju“ i predahnu od haosa življenja u porodičnoj dinamici prizemlja. Pošto se kuća nalazi u zaštićenoj zoni, proširenje potkrovlja je moralo biti projektovano sa minimalnim vizuelnim uticajem. Arhitektonski studio je to izveo tako što je osmislio mansardni krov kojim je zamenjen stari.

5. Studio dubinskog dizajnaˍDekleva Gregorič arhitekti (www.dekleva-gregoric.si); foto: Flavio Coddou

Da bismo ispunili želju industrijskog dizajnera Jureta Miklavca da može da živi i radi na istom mestu, predložili smo eksperimentalni dizajn studija - skrivenog podzemnog dodatka u inače nekorišćenom dvorištu tipične, takozvane, kuće u nizu. Kuća se nalazi u prigradskom naselju iz 70-ih godina prošlog veka, u Škofiji Loki. Nekadašnje dvorište, koje se nalazi tik uz javno šetalište, postaje zeleni krov ukopanog ateljea. Bočni izrez omogućava ulaznu rampu koja vodi do skrivenog atrijuma i dalje do studija. Atrijum je osmišljen kao predvorje na otvorenom i istovremeno deluje kao jedini izvor svetlosti u studiju. Površina atrijuma se nastavlja u unutrašnjost ateljea u vidu integrisane radne površine. Sistem modularnih ormana na točkovima omogućava da studio, koji u osnovi funkcioniše kao kancelarija, povremeno služi i kao izložbena galerija. Mobilni nameštaj, koji se najčešće slaže uz zadnji zid studija, omogućava različite konfiguracije prostora za različite potrebe. Obloženi bočni zidovi obezbeđuju adekvatnu akustiku, a grubi betonski konstrukcijski zidovi naglašavaju preciznost posebno dizajniranih vrata i prozora od nerđajućeg čelika.

6. Quarter Glass House_Proctor&Shaw architects (www.proctorandshaw.com); foto: Stale Eriksen

Projekt proširenja kuće Quarter Glass, koju su dizajnirali londonski arhitekti Proctor&Shaw, uključuje renoviranje prizemlja u parku Wimbledon. Višeugaoni stakleni dodatak nastavlja se na vrt i zamena je za staru PVC zimsku baštu koja je prokišnjavala, i koja je ranije bila u zadnjem delu takozvane kuće u nizu. Dograđene kuhinja i trpezarija, dizajnirane su tako da udovolje zahtevu klijenta za sobe sa što više svetlosti i visine. Da bi se plan i realizovao, bilo je potrebno da se spusti nivo poda kroz ulaznu ravan i napravi postepeni prelaz ka bašti koja je niža 1,2 metra. Kuhinja s izbačenim drvenim plafonom i sivo-plavim ormarićima ima  uglast oblik i staklene otvore koji propuštaju svetlost duboko u unutrašnjost. Projekt je dobio ime po trouglastim prozorima koji se sreću na nekim starijim modelima automobila. Kao i ti automobili, i Quarter Glass kuća je zastakljena na način prilagođen specifičnim karakteristikama objekta. Unutrašnjost je zahtevala tople materijale s izraženom teksturom, pa su izabrali drvo, prigušene bakarne površine i ormariće pastelne, sivo-plave boje. Plafon je od jelovine, upotpunjen kuhinjskim ostrvom od breze sa bakarnim pultom i mikrocementom bledoroze boje, kao zidnom oblogom. Velike se, svetlosive podne pločice, protežu od kuhinje do terase i stvaraju osećaj kohezije između enterijera i eksterijera. Ormani i fioke su proizvodi kompanije IKEA; takva preraspodela budžeta ostavila je dovoljno sredstava da se izvedu vrhunski detalji kao što su kuhinjsko ostrvo i trpezarijski sto s aluminijumskim okvirom po meri.

7. Sunčani paviljon na BleduˍDemšar arhitekte (www.demsar-arhitekti.si); foto: Blaž Jamšek

Za razliku od većine slovenačkih kuća, mala zgrada stara skoro 100 godina, nije imala veliku površinu. Među najproblematičnijim faktorima svakako su bile brojne skučene prostorije, vertikalna organizacija kuće, koja je dodatno umanjivala prozračnost i fluidnost prostorija te sitni prozori, koji su uticali na slabo osvetljenje unutrašnjosti i ozbiljno ograničavali pogled na okolinu. Glavni izazov projektnog zadatka bio je kako povećati funkcionalnost i poboljšati kvalitet prostorija kako bi braćni par, na pragu trećeg životnog doba, mogao da u toj kući živi kako treba. Demšar arhitekte su to postigle proširenjem prizemlja i podruma novim paviljonom i projektovanjem spoljašnjih površina. Na uglu kuće, okrenutom prema bašti, dodali su novu kvadratnu konstrukciju dimenzija 4x8 m u visini krovne ravni. Ovim je površina prizemnih stambenih prostorija povećana za oko 30 m2, a u prizemlju je postavljena nova kuhinja sa trpezarijom. Paviljon je dizajniran na moderan, premda minimalistički način, kao jasna, ujednačena prostorna karakteristika, koja svojim dizajnom nedvosmisleno izražava novu intervenciju u prostoru. Objekti su povezani širokim prolazom odvojenim uskim uspravnim prozorom. Tlocrt je otvoren i tečan, a fasada je potpuno staklena, pa su arhitekte želele da bliže povežu unutrašnjost s eksterijerom i pruže pogled na prelepa okolna brda. Krov paviljona deluje kao konzolna nastrešnica, omogućavajući dovoljno zasenjenja, tako da unutrašnjost nikada nije pregrejana tokom leta; prizemlje je zato blago izdignuto, čineći da cela kocka izgleda kao da lebdi iznad zemlje. Visina plafona paviljona usklađena je sa plafonom stare kuće, a postojeća logika i materijali prate dogradnju, nastavljajući motiv kompaktnih plafonskih panela i drvenog dekora.

8. Soba u vrtu_Studio Ben Allen (www.studiobenallen.com); foto: Ben Tynegate

Dizajn ove sobe u vrtu, inspirisan je bizarnim i razigranim škotskim paviljonom Dunmore iz 18. veka, u obliku i boji artičoke. Unutrašnjost paviljona se može koristiti kao radna soba/kancelarija, dnevni boravak ili spavaća soba, a osvetljen je velikim prozorom sa pogledom na baštu i centralnim svetlarnikom. Ben Ben Allen Studio je paviljon sastavio od ravnih drvenih elemenata isečenih i prethodno izbušenih. Objekt se lako montira i demontira ako vlasnici odluče da se presele. Montaža je trajala samo 20 dana, a jedina stručna pomoć bila je pomoć električara. Nijanse zelene su izabrane za eksterijer kako bi se kuća sakrila, među drvećem, travom i vegetacijom koja je okružuje. U unutrašnjosti, prostor je definisan drvenim stubovima konstrukcije, sastavljenim na vrhu kako bi se stvorio mrežasti dezen oko krovnog prozora. Na jednoj strani sobe je radni sto, a na drugoj drvena klupa koja se može razvući u krevet. Unutrašnjost je osmišljena tako da se prilagođava godišnjim dobima. Drveni nameštaj zelene boje dominira donjom polovinom enterijera, a dvobojni keramički podovi odražavaju ugaonu geometriju eksterijera.

9. Proširenje vile, T_Ofis arhitekte (www.ofis.si); foto: Tomaž Gregorič

Arhitekte studija Ofis projektovali su dogradnju od beljenog ariša uz kuću iz tridesetih godina prošlog veka. Sam objekt je delo arhitekte, moderniste Josipa Kostaperarija u Ljubljani. Kako je porodična kuća pretvorena u višestambenu, nova dogradnja nudi dnevni boravak i trpezariju za stanare u prizemlju i mali balkon za komšije na spratu. Dolazna rampa je pokrivena zelenim pleksiglas-panelima, dok se ispod nje nalazi prostor za čuvanje bicikala. Stubovi i nadstrešnice dogradnje obloženi su daskama od ariša i imaju naglašenu širinu, čime se stvara željeni kontrast u stilu postojećeg objekta.

10. Proširenje kuće, Hofstraat_ Dierendonckblancke arhitekte (www.dierendonckblancke.eu); foto: Filip Dujardin

Kuća srednje klase u stilu neorokokoa izgrađena je pre više od jednog veka kao poslednja u nizu starijih gradskih kuća na Hofstratu. Nedostatak otvorenog prostora i potreba za izolacijom krova, diktirali su dogradnju i terasu na krovu kuće. Rezultat je ograđeni paviljon na krovu, ofarban u crveno. Ovaj zahvat je prva faza u postepenom prilagođavanju postojeće kuće današnjim potrebama u pogledu građevinske fizike i upotrebljivosti. U narednoj fazi biće potrebno pronaći rešenje za aktiviranje postojećeg mračnog atrijuma kuće i terase u prizemlju kao i ugradnju bogate biblioteke dvoje akademika. Proširenje kombinuje jedinstvenu konstruktivnu logiku, uzimajući u obzir postojeću arhitekturu. Na postojećem spratu postavljen je stakleni zid uz drveni krovni volumen, paralelno sa ulicom. Korišćenjem boja – crvene za krovni paviljon i plave za spiralno stepenište koje vodi do njega – ovom razigranom intervencijom uspostavljena je jasnu razliku između starog i novog. Obilna upotreba drveta za izgradnju i oblaganje, obezbeđuje mekši prelaz između starog i novog.

11. Sveža i zelena kuća_ Sanya Polescuk arhitekte (www.polescukarchitects.com); foto: Emanuelis Stasaitis

Klijenti su želeli stalno boravište, koje će zauvek ostati u porodici kao njihov dom. Arhitekte su došle do dvojakog odgovora: preurediti i nadograditi postojeću kuću te je proširiti, nastaviti prelepom zrelom baštom pored nje. U središtu renoviranja bilo je obezbeđenje fleksibilnog mesta za produžene porodične posete i čuvanje, odnosno, odlaganje stvari. Iako stambeni prostor i dalje zauzima istu kvadraturu kao i ranije, maštovitim dizajnom eliminisani su razlozi zbog kojih se stvarao nered i očistio prostor od svih vidljivih instalacija. Novi servisni i skladišni prostori nalaze se duboko u mračnim uglovima stana. Otvoren i prozračan, takoreći, razdragan dnevni boravak, uz suptilne razlike u tretmanu podova, zidova i plafona, stvara različite jedinice koje omogućavaju članovima porodice da obavljaju različite aktivnosti a da ne smetaju jedno drugome. Radna soba ispunjena svetlom - u kuhinji, može postati zvučno odvojena spavaća soba, ako se zatvore klizna vrata skrivena u zidnim džepovima, a iz zidnog nameštaja po meri izlazi ugrađeni krevet na rasklapanje. Renoviranje je slučajno otkrilo svod od cigle koji je očišćen, osvežen krečom i osvetljen, kako bi se stvorila kohezija teme čitavog proširenja. Da bi se izbeglo pregrevanje, prostorija okrenuta jugu je od cigle i bez stakla. Da bi se proširenje i vizuelno odvojilo od prvobitne građevine, nova cigla je dve nijanse svetlija od originala. Staklo se koristi štedljivo, samo kao spojni element između stare zgrade i dogradnje i za strateški prenos svetlosti u prostor. Cigla uokviruje pogled na baštu, a nastavlja se u prizemlje terase. Konačni vrhunac proširenja je poklon i stanovnicima i susedima. Krov od cigle.

Ukoliko se odlučite za rekonstrukciju ili dogradnju, možete se obratiti i nama na DaiBau.rs. Na našem sajtu ćete naći još saveta vezanih za ovu temu, ali i ponuđače i proizvođače s kojima sarađujemo i koji će na vaš upit uzvratiti odgovarajućom ponudom.

Informacije o cenama možete pogledati u našem kalkulatoru.

Vaš tim,

DaiBau.rs