Vertikalni vrt

1. Biljke

Vertikalni vrtovi ili zeleni zidovi se mogu formirati od raznih biljnih vrsta koje obogaćuju i oplemenjuju prostor. Pejzažisti i enterijeristi se najčešće odlučuju za sporije rastuće biljke manje veličine, kakve su majčina dušica, ešerevije, sukulenti, paprati, baštenski beli luk, duranta, adamovo rebro, malamadre, sitni karanfili, koprive kao i razne višegodišnje penjačice i povrće (sada je najpopularnije tzv. bebi-povrće).

2. Vrste vertikalnih vrtova

Vertikalni vrtovi kao i zeleni zidovi mogu se konstruisati na razne načine: najčešće se to radi uz pomoć već gotovih elemenata kakvi su džepovi, visinske stalaže i saksije ili korpe, a oni mogu biti od prirodnih ili veštačkih materijala, raznih dimenzija i oblika sa nosećom konstrukcijom  ili bez nje. Drugi tip strukturiranja je češći kod zelenih zidova -napravljen je gotov sistem rešetki ili mreže, od žice ili paleta, na koji se kače saksije. Mogu se postaviti na fasade, krovove, okačiti u prostorijama ili postaviti u obliku piramide.

2.1. Biljke u visećim elementima

Ako odaberete strukturu od istovetnih saksija ili korpi, zakačenih međusobno ili na nosačima, biće važno da izaberete biljke koje mogu da rastu i napreduju u takvom položaju i međusobno kombinovane izgledaju kompatibilno. Samo biljke kojima odgovaraju isti uslovi mogu biti u istim kontejnerima. U saksije se mogu saditi i višegodišnje i jednogodišnje, u zavisnosti od svrhe zbog koje vrt i formirate.

2.2. Zidovi ili panoi za sadnju

Pošto je ovo poslednjih godina već postalo trend, sa sve više poklonika, proizvođači na tržištu već nude raznovrsne gotove zidove i panoe, višespratne stalke i nosače za sadnju od drveta, metala ili plastike. Međutim, ako ste raspoloženi i vešti, možete i sami napraviti konstrukciju i to od paleta. Pre nego što u paleti napravite rasad, prednju stranu obložite filcom. Preko filca naspite zemlju i posadite seme. Dok se bilje ne primi, isklija i ojača, paletu ostavite položenu. Posle nekoliko nedelja možete da je uspravite i vaš vrt će biti spreman.

3. Urbani vertikalni vrtovi

Vertikalne vrtove možete videti u Beogradu kao i u još nekim mestima u unutrašnjosti Srbije, kao i širom regiona. Najveći su oni ispred ulaza u Beograđanku i Pravni fakultet. Međutim, sve je više struktura na javnim površinama koje prate ovaj trend i u manjim mestima, a popularno se nazivaju „urbanim džepovima“. Gde god da se nađe zgodno mesto postavljaju se uspravne instalacije u želji da se dobije što više zelenila u srcu grada, osim na terasama i balkonima. Zeleni zidovi takođe ulaze u projektovanje u smislu primene „dobre prakse“ i to najčešće kao prepreke i pregrade dužinom saobraćajnica, između traka suprotnih smerova.

Informacije o cenama možete pogledati u našem kalkulatoru.

Pošaljite nam upit ili postavite pitanje.