Izolacija s unutrašnje strane objekta

1. Zašto se izolacija s unutrašnje strane teže radi?

Postavljanje termoizolacije s unutrašnje strane objekta može predstavljati teškoću iz raznih razloga. Kada se, recimo, radi o manjem objektu, ovakva ugradnja mu još više umanjuje zapreminu, odnosno, korisnu površinu što u izvesnim slučajevima zna da bude vrlo vidno. Osim toga, zidovi se moraju ponovo malterisati i doraditi, kao i špaletne oko prozora, a ponekad i plafoni i podovi.  

Međutim, veći problem na koji se nailazi pri ovoj vrsti rada su toplotni mostovi. To se, na primer, najbolje može videti na spojevima podova i zidova, pa se moraju rešiti pre nastavka radova. Ako se toplotni mostovi odmah ne saniraju, pored toplotnih gubitaka, javlja se i problem sa vlagom i buđi, koje kasnije mogu prodreti sve do konstrukcije. Zato se pri postavljanju termoizolacije mora obratiti pažnja da sami zidovi nisu vlažni. Ako jesu, prvo se mora naći izvor vlaženja ili put kojim vlaga prolazi. Mokri zidovi se ne smeju prekrivati, jer konstrukcija može početi da propada, a sigurno će se navlažiti i izolacija. Jedno od mogućih rešenja je postavljanje posebnog sistema izolacije sa parnom barijerom u prostorijama sa visokim nivoom vlage, pošto se tako sprečava kondenzacija u toplotnoj izolaciji.

2. Različite vrste unutrašnje izolacije za zidove

Za unutrašnju izolaciju se uglavnom koriste ekstrudirane (stirodur) ili ekspandirane (stiropor) polistirenske ploče, posebno ako će se zidovi malterisati. Ploče se lepe posebnim lepkom za konstrukciju. Na postavljene ploče potom se nanosi poseban malter, pa onda armaturna mreža. Ako ima potrebe, potom idu još jedan sloj maltera, ravnajući sloj i završni malter.  

Kada želite da unutrašnje zidove obložite gipsanim pločama, obično se umesto čvrste izolacije upotrebljava mineralna vuna. Čak i u ovom slučaju mora se posebno paziti na pravilnu ugradnju specijalne membrane za regulaciju vodene pare, koja mora biti pravilno zaptivena. Na kraju, na red dolaze i gipsane ploče.

Zidovi se mogu iznutra izolovati i pločama od drvenih vlakana. Ploče od drvenih vlakana lepe se s unutrašnje strane konstrukcije, a zatim na njih fiksira parna barijera i gipsano-kartonske obloge.

Različite vrste izolacije diktiraju različitu debljinu zaštitnog sloja. Međutim, sloj izolacije mora biti najmanje 10 cm, kako to zahteva Uredba o energetskoj efikasnosti zgrada.

3. Na šta treba obratiti dodatnu pažnju

Važna činjenica pri izolaciji objekta s unutrašnje strane je i pravilna izolacija podprozorskih daski i špaleta. Na spojevima konstrukcije i prozorskih okvira vrlo lako nastaju toplotni mostovi i zato se oni moraju pažljivo obraditi da budu sasvim nepropusni celom dužinom i visinom.