U nastavku:
- 1. Kako odabrati odgovarajuću fasadu?
- 2. Vrste fasada
- 3. Malterisana fasada
- 4. Drvena fasada
- 5. Staklena fasada
- 6. Kamena fasada
- 7. Fasada od vlaknasto-cementnih ploča
- 8. Fasada obložena panelima od kompozitnih materijala
- 9. Fasada sa oblogama od veštačkih masa
- 10. ALU fasada
- 11. Fasada od opeke i keramike
1. Kako odabrati odgovarajuću fasadu?
Na izbor vrste fasade najpre utiče okruženje u kome se objekt podiže, odnosno, fizički kontekst. U primorskom svetu je, recimo, tradicionalna upotreba kamene fasade, dok se u planinskom svetu koriste uglavnom drvene obloge. Zato se smatra da, na primer, u „moru“ kamenih fasada jedna crveno omalterisana nikako ne bi bila primerena.
Pored ovoga, na izbor vrste i tipa fasade utiče i tip građevinske konstrukcije. Slojevi određene fasade bolje funkcionišu u kombinaciji s određenom strukturom. Ako se za gradnju upotrebi drvena konstrukcija onda malterisanje fasade ne bi dolazilo u obzir, jer drvna građa ne bi mogla da „diše“. Dakle, uz drvenu konstrukciju najbolje ide drvena fasada i tome slično se planiraju i druge strukture. Na kraju, ali ne i najmanje važno, na izbor fasade utiču svakako i cena materijala i gradnje a uz to, neizbežno, i ukus naručioca.
Savet stručnjaka iz firme BONUS STAN d.o.o. 1. Šta biste naveli kao prednosti ventilisanih fasada a šta kao mane i kako se trenutno kreću cene na tržištu? Osnovna prednost ventilisanih fasada je ušteda energije, izuzetno bitna stvar koja je u skladu sa evropskim i nacionalnim programima, a doprinosi stvaranju raznovrsnije, humanije i prijatnije životne sredine. U ponudi postoji beskonačno veliki izbor dezena, oblika i slično. Sve ovo omogućava realizaciju velikog broja raznovsrnih arhitektonskih ideja. Što se tiče cene, malo je nezahvalno govoriti o ceni s obzirom da ona zavisi od velikog broja faktora, okvirno možemo reći da se cene kreću od 150 EUR/m2 pa na više. G-din Ljubiša Laković, BONUS STAN d.o.o. |
2. Kontaktna fasada i obložena fasada
Fasade se, uopšteno govoreći, mogu podeliti na kontaktnei obložene, odnosno, ventilisane ili neventilisane.
2.1. Kontaktna fasada
Kontaktna fasada je gotovo sigurno najzastupljeniji tip u Srbiji, a može biti debeloslojna i tankoslojna. Kontaktna fasada je višeslojni sistem, jer je njen završni sloj usko povezan sa toplotnom izolacijom, a koja, u stvari, predstavlja podlogu završnog sloja. Kontaktne fasade su najčešće omalterisane fasade.
2.2. Obložena fasada
Kada je završni sloj fiksiran za noseći zid i slojevi deluju kao zasebni sistemi, to je ono što se naziva obloženom fasadom. Obložene fasade mogu biti ventilisane ili neventilisane.
Kada se pogleda poprečni presek neventilisane fasade, jasno može da se uoči da je termoizolacija pričvršćena direktno na konstrukciju, a završni sloj na izolaciju. Između njih nema ventilacionog sloja, pa se na ovakvim fasadama često nakuplja vlaga.
Kod ventilisanih fasada, pak, lako je uočljiv prazan prostor između toplotne izolacije i završnog sloja, i to je ono što stručnjaci nazivaju ventilacionim slojem. Obično je debljine između 2 i 5 cm, i zahvaljujući njemu vlaga se ne zadržava u konstrukciji.
3. Malterisana fasada
Malterisane fasade su zasigurno najzastupljenije u Srbiji, budući da se uklapaju u gotovo svaki ambijent, ali samo dok se ne ofarbaju u neukusne žive boje koje mahom izgledaju odbojno, ne prijaju oku, a još manje okruženju. Ova vrsta fasade se najčešće bira, verovatno zato što se relativno lako radi i pristupačna je. Može se izvesti na različite načine, kako tehnički tako i stilski, odnosno, estetski.
Različite tehnike premaza formiraju različite teksture, pa se tako dobijaju hrapave ili glatke, izvedene tehnikama prskanja, valjanja ili struganja. Naposletku, različite teksture se lako uklapaju u razne arhitektonske stilove. Međutim, pri njihovom izboru treba voditi računa o samoj strukturi i konstrukciji objekta, podneblju i vrsti zemljišta, okolini te načinima održavanja u odnosu na druge materijale korišćene za gradnju.
3.1. Malterisana kontaktna fasada - cena
Cena malterisanja sa materijalom i radom kreće se između 14 i 20 EUR/m2. U cenu su uračunati svi slojevi od konstrukcije prema spolja: izvođenje ćoškova, postavljanje prvog sloja - armirane mrežice, armiranje površine fasade, nanošenje impregnacije u boji završnog maltera te nanos i fugovanje završnog sloja.
4. Drvena fasada
Drvene fasade se mogu videti svuda po svetu i može se reći da spadaju među omiljene, naročito u krajevima bogatim drvetom. Tradicionalno se koriste već stotinama godina i tehnike njihovog izvođenja su već poprilično usavršene. Sa pojavom novih oblika drvne građe kao i materijala koji se uz nju koriste, bilo kao vezivo bilo kao zaštita, gradnja drvetom je postala lakša i nešto jeftinija, pa i brža.
Drvena fasada je izuzetno ekološka, jer je drvo prirodni materijal koji reaguje na uslove sredine u kojoj je te ni na koji način ne ugrožava okolinu. Šta više, ovaj tip fasade se obično postavlja kao ventilisana, od ploča, letvi ili lajsni postavljenih uspravno ili horizontalno, tako da i konstrukcija ispod nje može da diše. Takođe, takva fasada se sasvim lako uklanja i reciklira. Jedino što se može smatrati njenom slabošću jeste nešto zahtevnije održavanje, budući da se redovno mora premazivati insekticidima i fungicidima radi zaštite, a povremeno i farbati, osim ako vam se više sviđa siva patina koju drvo dobija sa godinama. U svakom slučaju, drvena fasada još iz daleka deluje primamljivo, gostoljubivo i toplo.
4.1. Drvena fasada - cena
Cena drvene fasade zavisi, pre svega, od izbora drvne građe (sibirski ariš, smreka itd.), od debljine izolacije i načina rada. Fasada s potkonstrukcijom od sibirskog ariša i termoizolacijom od kamene vune debljine 15 cm, može da bude između 40 i 75 EUR/m2.
5. Staklena fasada
Potpuno staklene fasade su manje pogodne za upotrebu na porodičnim kućama.
Daleko su uobičajenije i tamo se najčešće sreću, na javnim i poslovnim objektima i to različitih boja i načina izvođenja. Velike staklene površine vizuelno ne ograničavaju prostor, pa ostavljaju utisak kao da se unutrašnji prostor nastavlja u spoljašnji i obrnuto. Ako su napravljene u zelenom okruženju, ima se osećaj kao da se priroda kreće ka unutrašnjosti. Velike staklene površine daju obilje prirodne svetlosti čime se smanjuje potreba za veštačkim osvetljenjem a, takođe, omogućavaju i prirodno zagrevanje zimi ili, ako nisu pravilno zasenčene, pregrevanje leti. Što se tiče vrste stakla za ovakve fasade, koristi se jednostruko ili dvostruko zastakljenje, pri čemu dupla stakla imaju međuprostor različite širine koji može biti ispunjen gasom ili imati zvučnu kao i termoizolacije druge vrste.
5.1. Staklena fasada - cena
Cena staklene fasade zavisi od više faktora: vrste i tipa stakla, debljine, broja slojeva, načina postavljanja, vrsta veziva i spojeva, zaštite i potkonstrukcije. Sve u svemu, cene se kreću od oko 120 do 300 EUR/m2.
6. Kamena fasada
Kamen je takođe materijal koji se stotinama godina koristi u našoj sredini, posebno u planinskim krajevima. Prvobitno je bio prvenstveno građevinski materijal, ali se vremenom sve više koristio i kao materijal za fasade. Kamen je izuzetno izdržljiv, tako da i fasada i sama kuća mogu potrajati decenijama bez renoviranja. Takođe, kamena fasada vizuelno deluje vrlo prijatno, jer ostavlja utisak čvrstine, stabilnosti i dobre zaštite.
Još češće od cele kuće obložene kamenom može se sresti ona kojoj je podrumski i prizemni deo zaštićen njime, kao cokla. Poznata su dva načina pričvršćivanja kamena na fasadu. Kamen se za konstrukciju fiksira direktno raznim vezivima, što je starija verzija gradnje ili se postavlja tako da između spoljnjeg zida i kamene fasadne konstrukcije postoji međuprostor koji reguliše ventilaciju, a što je noviji tip. Što se samog kamena tiče, obično se bira onaj lokalno dostupan, osim ako naručioc nema drugačije zahteve.
6.1. Kamena fasada - cena
Cena neventilisane kamene fasade od prirodnog lepljenog kamena je između 25 i 40 EUR/m2. Cena samog dekorativnog kamena se kreće između 15 i 30 EUR/m2.
7. Fasada od vlaknasto-cementnih ploča
Vlaknasto-cementne ili takozvane fiber-ploče se proizvode od cementnog veziva i sintetičkih vlakana. Ploče se mogu kupiti u raznim bojama, tako da je struktura vidljiva ili nije. Ovi se paneli obično fiksiraju, odnosno, ankerišu za metalnu ili drvenu potkonstrukciju i tako se formira fasada. Ploče se mogu postaviti na preklop ili da se između njih vide spojevi. Na mestu gde su paneli pričvršćeni za konstrukciju, fasada ima vazdušni zazor, tako da je ona, zapravo, ventilisana.
Vlaknasto-cementne ploče se često koriste u gradnji javnih i poslovnih objekata, premda je njihova upotreba sve češća i u izgradnji stambenih zgrada budući da im je garantovani rok trajanja 15-20 godina. Prilikom odlučivanja o izboru ovakve fasade izuzetno je važna analiza fizičkog konteksta, odnosno sredine u kojoj će se objekt nalaziti jer, upotreba vlaknasto-cementnih ploča nije pogodna u svakom okruženju. Toga radi najčešće se koristi za urbana naselja.
7.1. Fasada od fiber-ploča - cena
Cena vlaknasto-cementnih ploča iznosi između 10 i 15 EUR/m2.
8. Fasada obložena panelima od kompozitnih materijala
Primeri panela napravljenih od kompozitnih materijala su trespa-ploče, koje se proizvode od 70% drvenih vlakana i 30% termički vezanih smola. Paneli su farbani različitim specijalnim pigmentima, integrisanih sa smolama. Vizuelno, ploče su slične vlaknasto-cementnim, samo što su sastavljene od potpuno različitih materijala. Dakle, one podležu sličnim pravilima upotrebe, odnosno, na njihov izbor utiču slični faktori.
8.1. Kompozitna fasada - cena
Cena fasade od trespa ili HPL panela je otprilike između 110 i 150 EUR/m2.
9. Fasada sa oblogama od veštačkih masa
Ploče ili građevinski blokovi napravljeni od veštačkih masa uopšte nisu najpoželjniji izbor, s ekološke tačke gledišta. Najčešće vrste veštačkih masa su akrilno staklo, polivinil-hlorid, polistiren i slične. Obično su to providni materijali, ali mogu biti obojeni raznim bojama ili napravljeni kao imitacije drveta, metala, betona, opeke, kamena ili sa grafičkim dezenima. Ove fasade se mogu izraditi u različitim verzijama i mogu se oblikovati na razne načine. Može se birati između panela, traka, letvica i sličnih. Ova vrsta fasade se, takođe, najčešće koristi za javne objekte, ali se može upotrebiti i za privatne kuće, naročito ako naručilac ima na umu svojevrsne organske oblike dizajna. U tom smislu je izrada ovakve fasade jednostavna i brza, a ne zahteva ni veliko održavanje.
9.1. Fasada od plastičnih masa - cena
Kod nas se ovaj tip fasade slabije koristi, a i cena joj zavisi od više faktora, a prvenstveno od vrste sirovina od kojih se ploče prave, načina proizvodnje i dimenzija.
10. ALU fasada
Aluminijumska fasada se pravi od aluminijumskih sendvič-panela. Dakle, svaki panel se formira od više slojeva veštačkih masa, obično polietilena i aluminijuma. Aluminijumske ploče su izuzetno jake i čvrste, ali lagane i lako se održavaju.
Paneli su ankerišu za konstrukciju metalnim elementima i okovima. Između se ostavlja vazdušni sloj, pa je to ventilisani tip fasade. Iako su metalne, aluminijumske ploče su dostupne u raznim metalik ili standardnim bojama. Mnoge javni i poslovni objekti se sada grade ovako, premda se čini da su mnogo češći oni industrijski i proizvodni. Zbog čvrstine, izdržljivosti, otpornosti i stabilnosti, može se reći i industrijskog, odnosno, vrlo urbanog dizajna, čini se da je sve više privatnih naručilaca koji se opredeljuju za ovakvu estetiku svojih domova. Aluminijum je vrlo pouzdan materijal i ne traži održavanje, a ako se pravilno zaštiti i postavi garantuje višedecinijsko trajanje.
10.1. ALU fasada - cena
Cena fasade od aluminijumskih sendvič-panela bez montaže kreće se između 12 i 18 EUR/m2.
11. Fasada od opeke i keramike
Cigla, odnosno, opeka je uz drvo i kamen, tradicionalni građevinski materijali na našim prostorima, pa se može naći i kao fasadna obloga. Upotreba cigle za konstrukcije i fasade, naročito je bila i ostala popularna u Zapadnoj Evropi. Keramička fasada je karakteristična za istočnu Evropu ili Bliski istok. Fasada od opeke je vrlo otporna na vremenske uslove i stoga sasvim praktična i isplativa za gradnju. Fasade od cigle ili keramike mogu se raditi na više načina u zavisnosti od zahtevanog projekta, dizajna i estetike, ali i od tipa veziva. Opeke ili blokovi se mogu postavljati na fasadu lepljenjem ili utiskivanjem u podlogu tako da im spojevi budu manje ili više vidljivi, odnosno, tako da im se potkonstrukcija vidi ili ne vidi. Sada se najviše koriste listela (tanka dekorativna opeka), pune fasadne cigle, klinker (dekorativne fasadne cigle) i ploče od terakote. Nije isključeno ni da se po završetku sve površine prelakiraju ili oboje, čime se mogu dobiti i drugačija stilska rešenja.
11.1. Fasada od opeke - cena
Cena klinker fasade se kreće između 28 i 35 EUR/m2, zajedno sa pripremom podloge i završnim radovima. Dekorativne ciggle se kreću između 7-14 EUR/m2.
Treba li vam više informacija vezanih za ovu temu, pošaljite nam upit ili postavite pitanje.