Elektroinstalacije - cena i izvođenje

Električna energija se proizvodi u elektranama i do krajnjih potrošača stiže preko visokonaponske distributivne mreže (visokonaponskih dalekovoda), odnosno, regionalnih i mesnih distributivnih trafostanica. U njima se napon spušta na 380/220V i tako se razvodi dalje do pojedinačnih domaćinstava. Tu u trafo stanici, napon se zapravo spušta sa 6 kV ili 10 kV u zavisnosti od vrste trafoa, na 380/220 V(ulaz/izlaz) jer je to niskonaponska struja na kojoj rade svi kućni aparati. Za kuću, u projekt i računicu, ulaze i instalacije rasvete i telekomunikacionih uređaja koji ne prelaze 50 V naizmenične struje (AC) i 120 V jednosmerne struje (DC), među koje se ubrajaju telefon, interfon, razni prijemnici, sigurnosni uređaji, internet i slično.

1. Nemojte izostaviti izradu plana elektroinstalacija

Treba razlikovati instalacije i mreže. Električna mreža je izvan kuće i na nju se priključujete posebnim priključkom koji projektant elektroinstalacija definiše projektom, a koji ulazi u dokumentaciju za dobijanje građevinske dozvole.

Pre početka izvođenja instalacija, morate imati gotov projekt elektroinstalacija za koji je zadužen ovlašćen projektant. Radeći tako, izbeći ćete eventualne naknadne ili dodatne troškove, pošto se planom definišu svi neophodni parametri, zapravo, pozicije, kvalitet, količine, vrste i tipovi materijala, pa će i električari od kojih tražite ponude moći da daju iste takve, tačne, a ne okvirne ponude. Šta više, plan će vam biti neophodan i da biste kasnije mogli da popravljate, nadogradite ili obnovite delove ili celu elektroinstalaciju, kada za takve poslove dođe vreme.

Cena PZI elektroinstalacija, električne opreme, uređaja i opterećenja zajedno s popisom elektromaterijala, tlocrtima rasvete, telekomunikacija i uzemljenja te šemom elektrovodova, kreće se između 220 i 640 EUR.

2. Izvođenje električnih instalacija i njihovih elemenata

Prilikom izvođenja električnih instalacija posao se deli na grube radove i finu montažu. Grubi radovi obuhvataju proboje i štemovanje zidova, razvođenje vodova te postavljanje cevi i kanalica. Fina montaža je postavljanje utičnica, prekidača i rasvetnih tela.

3. Vrste instalacija

Možete birati između klasičnih i alternativnih instalacija. Klasične elektroinstalacije mogu biti sa ugradnim razvodnim tablama, sa plafonskom razvodnom pločom ili sa razvodnom kutijom. Postoje i podne električne instalacije. Alternativno razvođenje vodova zapravo je naknadno postavljanje kablova i provodnika u dnu zidova iza lajsni parketa ili ispod samolepljivih kanalica koje služe za zaštitu, a mogu biti i dekorativni element. Kada dođe do nekog kvara, zamena ovih tzv. alternativno razvedenih elektroinstalacija je mnogo lakša, jer su u pitanju radovi na površini zida koji ne zahtevaju ni bušenje ni štemovanje, odnosno, naknadno zatvaranje i malterisanje. Jedine zamerke ovako razvedenim instalacijama su estetske prirode, jer se kanalice postavljaju preko zidova i jasno se vide.

3.1. Kablovi i provodnici

Osnovne komponente električnih instalacija su, naravno, provodnici i kablovi. Oni se provlače kroz cevi ili duž kanala, kako bi bili zaštićeni. U svakom slučaju se najmanje preporučuje prosto razvlačenje kablova preko zidova i učvršćivanje „žabicama“, jer su takvi vodovi sasvim izloženi spoljnim uticajima i oštećenjima. Imajte u vidu da, u prosečnoj kući, možete očekivati ​​od 500 do 1.000 m raznih provodnika.

Instalacione cevi se postavljaju ispod maltera, u beton ili pod. Postavljanje je uvek horizontalno ili vertikalno, nikada dijagonalno. Radi lakše nadogradnje ili sanacije vodovi se uvek ugrađuju na visini 20 cm do 120 cm od poda. Postavljanje najkraćom trasom, odnosno, dijagonalno, dozvoljeno je samo na plafonu.

Električar će razvesti pp/y kablove, za kablovsku televiziju ili internet će postaviti FTP CAT5 kabl. Takođe će biti potreban koaksijalni kabl za prenos visokofrekventnih signala.

Kablovi se spajaju u tzv. dozama. Možete računati na to da će ih u kući biti više desetina.

3.2. Razvodne table/ormani

Razvodne table sa osiguračima ili elektro-ormani su čvorovi električnih instalacija u kući. Dobro postavljeni tabla ili orman obezbeđuju kontrolu i održavanje koliko doprinose i bezbednosti. Električni ormani su smešteni u vatrootpornim metalnim kućištima. Obično se po jedna tabla postavlja na svakom spratu, a jedan orman je obično dovoljan, premda ih zbog veće potrošnje i mnogo različitih uređaja može biti i više kako bi i bezbednost bila veća. U njima su FID brojila, prekidači i glavni prekidač.

Za specijalne sisteme kakvi su video nadzor ili alarmni uređaji, preporučuju se posebne razvodne table i biće ih, u proseku, 3-5. Manji kućni ormani su između 50 i 100 EUR (veći do 300 EUR), a manje razvodne table 100-200 EUR.

3.3. Prekidači i utičnice

Dobro raspoređeni prekidači su ključni za udobno i funkcionalno upravljanje osvetljenjem i uređajima. Njihov broj i raspored određuje projektant elektroinstalacija. Prekidači se postavljaju na oko 105 cm iznad poda, a utičnice na oko 30 cm iznad poda. Utičnice u radnim prostorima kao što su kuhinja i kupatilo moraju biti postavljene takođe na 115 cm iznad poda.

Prekidača ima više vrsta i tipova. O njima stručno mišljenje takođe treba da daju projektant ili električar. Postoje obični i mikro-prekidači, potezni, okretni, sa dimerom ili senzorski prekidači koji su jednopolni ili dvopolni. Oni se postavljaju na visinu od oko 120 cm.

4. Cena električnih instalacija

Cena elektroinstalacije zavisi, naravno, od složenosti posla. Ako se odlučite za klasičnu verziju, bez pametnih instalacija kao što su senzori i tajmeri paljenja, daljinski upravljači i slična oprema, naravno da ćete i manje platiti. Za elektrifikaciju prosečne porodične kuće treba izdvojiti oko 3.000 EUR, ako se računa da su prosečne instalacije oko 15 EUR/m2.