Čuvena imena u svetu rasvete prošloga veka

Braća Kastiljoni (Castiglioni): Arco lampa (1962)

Slobodno se može reći da je ova svetska ikona danas gotovo obavezan element svakog eminentnog hotela ili luksuznog stambenog prostora. To naizgled svi znaju, ali retko ko zna kakva ideja stoji iza ove forme. Naime, to je podno svetlo koje deluje kao plafonsko, a namenjeno je trpezarijskom stolu. Da bi oko stola ljudi mogli da se kreću, glava lampe je na završetku velikog luka. Da su braća Kastiljoni zaista mislila na svaki detalj, dokazuje i otvor u mermernom postolju, koji obezbeđuje stabilnost svetiljke. Ako svetlo treba da se premesti, u otvor se ubacuje šipka koju hvataju dve osobe sa svake strane i lampa se lako može pomeriti.

Konstantin Grcic: Mayday (1999)

Svetiljke Mayday na prvi pogled možda čak nećete ni zapaziti, jer ne deluju kao nešto posebno. Grcic je osmislio svetiljku kao alatku, a ne kao estetsku ili umetničku formu. Tu leži njegova jedinstvenost, budući da je jedno od onih koja imaju najsvestraniju upotrebu. Kuka na njenom vrhu jedinstveno je rešenje za višestranu namenu: može se koristiti kao podno ambijentalno ili difuzno svetlo ili se može okačiti i koristiti kao plafonska rasveta - u tom slučaju svetlost je jača. Svetiljka je i lampa i visilica i reflektor i lampion, veoma svetao ili jedva primetan, za radionicu ili spavaću sobu. Njena mala težina i 5 m dugačak kabl omogućavaju lako premeštanje i prenamenu. Prema rečima samog dizajnera, moto ovog svetla je „just in case“ odnosno: „za svaki slučaj“, pošto nikada ne znate kada i kako će vam zatrebati.

Noguchi: Akari (1951)

Ikonični lampion, čiju su ideju ukrali razni „imitatori“ i kasnije započeli masovnu proizvodnju kopija legendarnog Akari svetla, dizajnirao je japanski dizajner Isamo Noguchi. Ideja o lampionu Akari, što na japanskom znači svetlost, mora se prvo razumeti u kontekstu specifične japanske kulture ribarskih festivala. U tim prilikama, Japanci ukrašavaju reku šarenim svetlima, pa je na jednom takvom festivalu Noguchi došao na ideju da remodelira koncept i prenese ga u domove. Tako je sveću unutar lampiona prvo zamenila sijalica. Potom je Noguchi osmislio tanku metalnu konstrukciju koja iznutra drži oblik, ali se može potpuno sklopiti i kao pismo poslati poštom. Noguchi je dizajnirao brojne varijacije Akari svetiljki, od plafonskih, samostojećih do onih poput visilica iznad trpezarijskog stola, a svima im je zajedničko to što su prave male skulpture koje osciliraju između materijalnog i nematerijalnog i stvaraju izuzetnu atmosferu.

Michele De Lucchi: Tolomeo (1987)

Svojom pomno izbalansiranom konstrukcijom, Tolomeo je postao prava ikona kancelarijskih stolnih lampi. Glavna ideja dizajna bio je imperativ da kancelarijsko svetlo bude što fleksibilnije. Samo na ovaj način može odgovarati brojnim različitim zadacima i ambijentima, svim onim na koje pomislite kada se radi o pisaćem ili radnom stolu. Tolomeo se podešava po visini i dužini, a podesiv joj je i intenzitet svetlosti; ipak, njena spoljašnjost ne krije tehnički dizajn: ono što vidite je sve od čega je svetlost sastavljena.

Serge Mouille: Luster sa krakovima (1958)

Ponekad je najteže napraviti naizgled jednostavnu stvar. Ovo važi i za luster francuskog dizajnera Serga Mouilla, koji je najpoznatiji po pedantno dizajniranim svetlima. Svetiljki ima u nekoliko verzija, od zidnih, stonih do plafonskih, a sve imaju zajednički set krakova koji se mogu okretati po volji. U zavisnosti od toga gde ili u šta uperite svaki krak, u prostoriji će se stvoriti različit ambijent, a osvetljenje će se sasvim brzo i lako promeniti iz direktnog u manje direktno ili indirektno. Različite dužine krakova omogućavaju i osvetljenje više objekata istovremeno, čak i ako su na izvesnoj udaljenosti.

Le Corbusier: Nemo (1963)

Francuski arhitekta i dizajner švajcarskog porekla, Korbizje, osmislio je lampu Nemo za indijski parlament. Lagana i podesiva lampa napravljena je od aluminijuma. Pošto je Korbizje voleo da koristi boje, dvodelna lampa je u mat crno-žutoj ili belo-sivoj kombinaciji. Svaki od dva dela lampe, odnosno, dva konusa ima i sopstveno svetlo različite jačine. Veća polovina lampe namenjena je difuznom osvetljenju prostorije, a manja polovina služi kao spot-reflektor za čitanje.

Ingo Maurer: Zettel visilica (1995)

Iste ovakve ili drugačije imitacije ikonične visilice Zettel, nemačkog dizajnera Inga Maurera, danas se mogu naći praktično svuda. Visilica Zettel sa dve sijalice, napravljena je od zakački, na koje možete da okačite papiriće ili listove sa svojim skicama, porukama, poezijom, dečjim crtežima i sličnim. Kupac tako postaje kreator-saradnik, onaj koji je stvarno oblikuje i daje joj smisao. Zbog toga se svetlost stalno preoblikuje i menja. Svetiljka ima još jednu zanimljivu pojavnost – intenzitet svetlosti može se menjati u zavisnosti od broja i veličine okačenih listova.

Ukoliko se odlučite za uređenje ili preuređenje rasvete u svom domu, možete se obratiti i nama na DaiBau.rs. Na našem sajtu ćete naći još saveta vezanih za ovu temu, ali i ponuđače i proizvođače s kojima sarađujemo i koji će na vaš upit uzvratiti odgovarajućom ponudom.

Informacije o cenama možete pogledati u našem kalkulatoru.

Vaš tim,

DaiBau.rs