Vila u Miloja Đaka: Trougao kao projektantski izazov

_{Izbor i tekst: Milja Mladenović} 

Objekt realizovan po projektu Biroa MITARH, arhitekte Branislava Mitrovića, jedan je od primera kako projektantski odgovor na okruženje može da omogući korisnicima prostorno iskustvo znatno atraktivnije od onog koji bi se po samom obliku lokacije mogao pretpostaviti. Lokacije u obliku trougla upućuju na oštre uglove objekta, zbog čega se funkcionalnost prostora dovodi u pitanje. Ipak, vila u Miloja Đaka primer je kako i zahtevna forma može da se iskoristi kao vrednost.

Oštri uglovi iskorišćeni su u projektu za pozicioniranje ulaznih zona i akcenata u enterijeru, ostvarujući maksimalnu funkcionalnost ćoška. Postavkom ulaza i masivnih zidova kojima se akcentuje trougaona forma postignuta je dinamika prostora u kretanju prema prostoru i prelasku iz spoljašnjeg u unutrašnji prostor, dok je masiv istovremeno iskorišćen kao vizuelna barijera koja naglašava privatnost prostora sa severoistočne strane, na kojoj se nalaze susedni objekti.

Zatvaranje cele severoistočne strane ukazalo je na potrebu da se u objektu pojave elementi koji će omogućiti prodor svetlosti u enterijer. Kroz sredinu fasade prema ulici Miloja Đaka, probijen je svetlarnik koji ima trostruku ulogu. Osim propuštanja svetlosti u celokupni prostor, svetlarnik istovremeno omogućava kreiranje vizure iz unutrašnjeg ka spoljašnjem, koji menja ambijent naselja, ali i dopunjuje prostor bašte, odnosno dvorišta, koji se manjim delom nalazi sa zadnje strane objekta.

Dinamika forme i gradacija privatnosti unutar objekta ostvarena je i uvođenjem crnog kubusa na fasadi. Tamna fasada i pozicija u okviru objekta upućuju na maksimalni nivo privatnosti, u koji je smeštena noćna zona objekta. Privatnost i prozračnost građevine povećavaju se ka prizemlju, naročito na prvoj etaži na kojoj je smeštena dnevna zona.

Podela objekta na dve prostorne mase povezane komunikacijama uz severoistočnu stranu svetlarnika, omogućila je stvaranje različitih funkcionalnih zona, čija su dinamika i privatnost dodatno naglašene denivelacijama u prostoru i projektovanim, odnosno, prekidanim vizurama kroz enterijer između celina sa različitih strana svetlarnika.

Probijanjem svetlarnika kreiran je novi ambijent koji omogućava unakrsno sagledavanje prostora enterijera, između različitih etaža, dok sa spoljne strane objekta vizure ostaju zaštićene, a fasada dobija dinamični prekid u ravnom fasadnom platnu.

Privatnost objekta u odnosu na okruženje ostvarena je i postavljanjem brisoleja na staklenu fasadu. Drveni elementi dodaju fasadi prirodni materijal, kojim se balansira vizuelni jezik betona i stakla sa svetlarnikom i zadnjim dvorištem kao prirodnim celinama. Postavljanjem brisoleja omogućeno je posmatranje okruženja iz objekta, dok su pogledi ka enterijeru sa ulice onemogućeni.

Denivelacija terena i strmina nizbrdice omogućili su uvođenje funkcionalnih elemenata prostora poput garaže u donjoj zoni objekta, čime je omogućeno izjednačavanje kote prizemlja u celom objektu. Suteren i nivo garaže osvetljeni su lanternama iz zadnjeg dvorišta, kao i kroz delove svetlarnika,zapravo otvora na fasadi pozicioniranih ispod brisoleja, čime su prostorije u suterenu u potpunosti sakrivene od pogleda, ali projektovane u skladu sa potrebama zadržavanja korisnika. Prepušteni kubus sa noćnom zonom u odnosu na ostatak forme i fasade objekta akcentuje ulaz u garažu, ali istovremeno čini i nastrešnicu.

Trougaona forma sa masivnim zidom i pozicijama ulaza i kretanja kroz objekt omogućila je stvaranje potpuno funkcionalnih prostora u kojima se ostvaruje gradacija privatnosti uz sve funkcije porodičnog stanovanja, uprkos čestim projektantskim strepnjama koje se uz ovakve lokacije vezuju.