Ventilisana fasada

1. Ventilisana fasada

Ventilisana fasada je fasada odmaknuta od zida. S finansijske tačke gledišta važi za skuplju varijantu, u poređenju sa kontaktnom čiji se slojevi rade jedan preko drugog. Ovakva je fasada vrlo retka u projektima porodičnih kuća. Glavna razlika između ventilisane i kontaktne fasade je vazdušni sloj, koji se stvara između toplotne izolacije i završnog sloja fasade.

Nezavisno od materijala koji je upotrebljen za završni sloj fasade, fasadna obloga ne dodiruje spoljašnji zid ni termoizolaciju.

Ventilisana fasada važi za kvalitetniju i trajniju opciju, stoga se uglavnom nalazi na poslovnim objektima, pošto investitori teže dugoročnom smanjenju troškova održavanja. Činjenica je da je ventilisana fasada, zbog zahtevnije montaže, skuplja od klasične. Višoj ceni doprinose i skuplji materijali fasadnih obloga.

2. Čemu služi vazdušni sloj?

Primarni zadatak vazdušnog sloja ventilisane fasade je odvođenje vlage, koja tokom zime prelazi iz objekta u okolinu. Vazdušni sloj obezbeđuje ventilaciju, odnosno strujanje vodene pare iz unutrašnjosti napolje, naravno, kada je to potrebno. Tokom leta isti taj vazdušni sloj sprečava pregrevanje prostora, a tokom zime njegovo preterano hlađenje. Vazdušni sloj mora imati na donjoj strani dovoljan prolaz za ulazak vazduha, a na vrhu fasade mora biti omogućen ispust vazduha iz kanala. Ulazak i ispust vazdušnog kanala se štite mrežicama koje sprečavaju skupljanje insekata i nečistoća.

3. Prednosti ventilisane fasade

Uprkos skupljoj investiciji, ventilisana fasada ima brojnih prednosti u odnosu na kontaktnu. Jedna od njih je trajnost, odnosno, postojanost, veći kvalitet i, pre svega, efikasnost. U prednosti ventilisane fasade ubrajamo i mehaničku otpornost i malu težinu, dobru zvučnu izolaciju i jednostavnost kasnijih promena u konstrukciji, kao što su, recimo, instalacije ispod fasadne obloge. Sistem ventilisane fasade se može koristiti i u montažnoj gradnji, gde se kao termoizolacija koriste prirodni materijali (ploče od drvenih vlakana, celuloza itd).

4. Montaža ventilisane fasade

Na spoljni noseći zid zgrade (AB zid) se postavlja čelična konstrukcija. Nakon toga ide toplotna izolacija, koja se na zid fiksira posebnim vijcima. Toplotna izolacija mora biti dovoljno elastična, da kao takva odlično naleže na moguće neravnine spoljnog zida. Toplotna izolacija treba da je od staklenih vlakana koja je štite od kišnice i prašine. Istovremeno, vodena para može da izlazi na površinu i u vazdušnom kanalu isparava.

5. Koja se vrsta toplotne izolacije koristiti za ventilisanu fasadu?

Za ventilisane fasade je najvažnije da se upotrebi toplotna izolacija koja ne upija vlagu, a istovremeno propušta vodenu paru. Uglavnom se koriste staklena ili kamena vuna, ređe EPS (ekspandirani polistiren) ili XPS (ekstrudirani polistiren).

6. Vrste fasadnih obloga

Završna obloga ventilisane fasade može biti od bilo kog materijala. Često korišćen materijal za završnu fasadnu oblogu je vlaknasti cement, ali obloga može biti od cigle, lima ili drveta. Ako se odlučite za drvenu fasadu preporučuje se ariš, a tokom montaže je potrebno voditi računa da se ispod konstrukcije montira paropropusna folija. U česte fasadne obloge spadaju i prirodni ili veštački kamen, keramičke pločice i slično. Fasadna obloga mora biti dobro pričvršćena na potkonstrukciju, jer će samo na taj način odoleti vremenskim nepogodama.

7. Cena

Cene ventilisanih fasada se kreću od 80 do 120 EUR/m2. Cena ventilisane fasade, naravno, zavisi od toplotne izolacije, izabranih materijala kao i samog izvođača radova.