x

    VENTILISANA FASADA

    Članak je koristilo čak 840+ korisnika
    Drugi izraz za ventilisanu fasadu je zid zavesa, za koju je značajna odmaknuta završna fasadna obloga od toplotne izolacija za oko 4-5cm. Razmak između toplotne izolacije i fasadnog sloja je omogućen uz pomoć podkonstrukcije, koja je pričvršćena na noseći zid objekta. Takav način montaže omogućava da se između završne fasadne obloge i toplotne izolacije stvori vazdušni hanal, koji odvodi hladan zimski i vreo letnji vazduh, pre nego što dođe u kontakt sa toplotnom izolacijom. Jedna od prednosti ventilisane fasade je neograničen prelaz vlage i neposredna zaštita izolacija od klimatskih uticaja.
    Stručni članak 840
    Ventilisana fasada sa kamenom fasadnom oblogom
    Ventilisana fasada sa kamenom fasadnom oblogom
    Imamo čak 32 izvođača radova za područje Ventilisane fasade:



    VENTILISANA FASADA

    Ventilisana fasada je fasada odmaknuta od zida. Sa finansijske tačke gledišta važi za skuplju varijantu fasade, ako je poredimo sa kontaktnom fasadom sa završnim slojem, zato je takva fasada vrlo retka u primeru porodičnih kuća. Glavna razlika između ventilisane i kontaktne fasade je vazdušni sloj, koji se pojavljuje između toplotne izolacije i završnog sloja fasade.

    Nezavisno od materijala od koga je napravljen završni sloj fasade, fasadna obloga ne dodiruje spoljašnji zid i toplotnu izolaciju. Fasadna obloga je nekoliko centimetara odaljena od toplotne izolacije, čime se stvara vazdušni kanal između zida i fasadne obloge.

    Ventilisana fasada važi za kvalitetniju i trajniju opciju, zato je uglavnom nalazimo na poslovnim objektima, gde investitori teže ka dugoročnom smanjenju troškova održavanja. Činjenica je da je ventilisana fasada, zbog zahtevnije montaže, skuplja od klasične, kontaktne fasade. Višoj ceni doprinose i skuplji materijali fasadnih obloga.

    Čemu služi vazdušni sloj?

    Primarni zadatak vazdušnog sloja ventilisane fasade je odvođenje vlage, koja tokom zime prelazi iz objekta u okolinu. Vazdušni sloj tako obezbeđuje provetravanje tj. prelazak vodene pare iz unutrašnjosti napolje, naravno, kada je to potrebno. Tokom leta vazdušni sloj smanjuje tj. sprečava pregrevanje prostora a tokom zime preterano hlađenje prostora. Vazdušni sloj mora imati na donjoj strani dovoljan otvor za ulazak vazduha, a na vrhu fasade mora biti omogućen ispust vazduha iz kanala. Ulazak i ispust iz vazdušnog kanala se zaštiti mrežicama koje sprečavaju nakupljanje insekata u vazdušni sloj.

    Prednosti ventilisane fasade


    Prikaz konstrukcije ventilisane fasade objekta
    Prikaz konstrukcije ventilisane fasade objekta


    Uprkos skupljoj investiciji, ventilisana fasada ima dosta prednosti u odnosu na kontaktnu fasadu. Prednost ventilisane fasade je njena trajnost odnosno postojanost, veći kvalitet i, pre svega, učinkovitost. U prednosti ventilisane fasade ubrajamo mehaničku otpornost i malu tržinu, dobru zvučnu izolaciju i jednostavnost kasnijih promena u konstrukciji, npr. za instalacije ispod fasadne obloge. Sistem ventilisane fasade možemo koristiti u montažnoj gradnji, gde kao toplotnu izolaciju koristimo prirodne materijale ( ploče od drvenih vlakana, celulozu).

    Montaža ventilisane fasade

    Na spoljašnji noseći zid zgrade (AB zid) se postavlja čelična konstrukcija. Nakon toga izvodimo toplotnu izolaciju, koja se na površinu zida pričvrsti posebnim čepovima. Toplotna izolacija mora biti dovoljno elastična, da kao takva odlično naleže na moguće neravnine spoljašnjeg zida. Toplotna izolacija mora sadržati staklena vlakna, koja štite toplotnu izolaciju od meteorne vode i prašine. Istovremeno je na taj način omogućen prelaz vodene pare na površinu, koja u vazdušnom kanalu ispari.

    Koju vrstu toplotne izolacije koristiti za ventilisanu fasadu?

    Kod ventilisanih fasada je jako važno da koristimo toplotnu izolaciju koja ne upija vlagu i istovremeno propušta vodenu paru. Uglavnom se koristi staklena ili kamena vuna, ređe EPS (ekspandirani polistiren) ili XPS (ekstrudirani polistiren).

    Vrste fasadnih obloga

    Završna obloga ventilisane fasade može biti od bilo kog materijala. Često korišćen materijal za završnu fasadnu oblogu je vlaknocement, ali obloga može biti od cigle, lima ili drveta. U slučaju drvene fasade se preporučuje ariš, a tokom montaže je potrebno voditi računa da se ispod konstrukcije montira parapropustna folija. U česte fasadne obloge spadaju i prirodni ili veštački kamen, keramičke pločice i slično. Fasadna obloga mora biti dobro pričvršćena na podkonstrukciju, jer će se samo na taj način odupreti vremenskim nepogodama.

    Cena ventilisane fasade

    Cene ventilisanih fasada se kreću od 80 do 120EUR/m2. Cena ventilisane fasade, naravno, zavisi od toplotne izolacije, izabranih materijala kao i samog izvošača ventilisane fasade.

    Stručni članak 840
    Avtor: DaiBau.rs
    Imamo čak 32 izvođača radova za područje Ventilisane fasade:

    Da li Vam je članak bio koristan?


    PREPORUČENE IZVOĐAČE RADOVA ZA PODRUČJE VENTILISANE FASADE
    Imamo čak 32 izvođača radova za područje Ventilisane fasade:



    + BESPLATNO
    + BEZ PROVIZIJE
    + OCENJENI IZVOĐAČI RADOVA
    + TRAŽIMO LOKALNO
    TRAŽITE DOBRE IZVOĐAČE RADOVA ZA PODRUČJE VENTILISANE FASADE?

    SLOVENIA, HQ
    SLOVENIA, HQ
    MOJMOJSTER.NET

    Ul. škofa Maksimilijana Držečnika 6
    2000 Maribor

    00386 40 145 800

    AUSTRIA
    AUSTRIA
    DAIBAU.AT

    Pestalozzistraße 1/II/12
    8010 Graz

    0043 676 5205 325

    CROATIA
    CROATIA
    EMAJSTOR.HR

    Pijavišće 17g
    10000 Zagreb

    00385 99 3317 311

    KONTAKTI

    Potražnje: 00381 114 300 340
    Preduzeća: 00381 114 300 340

    GLOBALNE STRANICE

    www.mojmojster.net
    www.emajstor.hr
    www.daibau.at
    www.daibau.rs
    www.daibau.com
    © 2018 DaiBau.rs, Daibau sistem DOO | Sva prava su zadržana