Puno drvo ili drvene ploče?

1. Puno drvo i drvene ploče

1.1. Puno drvo

Drvo je puno, masivno ili prerađeno u različite proizvode kao što su drvene ploče. Puno drvo je drvo punog profila koje se oblikuje i obrađuje sa svih strana. Takvi načini obrade čine ga vrlo jakim, pa se zato često koristi za izradu pokućstva, nameštaja i drugih proizvoda koji zahtevaju izdržljivost i otpornost. Puno drvo se može dobija od raznih vrsta drveća, kakva su hrast, javor, ariš i druga. Pošto se puno drvo pravi od jednog komada, ima veću cenu od kompozitnog, a takođe predstavlja i manje pristupačnu opciju.

1.2. Drvene ploče

Drvene ploče se proizvode od raznih vrsta drveta i mogu se lepiti, presovati ili sastavljati iz više slojeva. Drvene ploče se često koriste za izradu pokućstva i nameštaja - ormana, polica, podova i drugih proizvoda. Naime, danas se drvene ploče najviše koriste u industriji nameštaja, premda proizvodi od punog drveta i dalje predstavljajutek  manji udeo na tržištu.

2. Karakteristike drveta

Puno drvo se i dalje najviše ceni, ali sa rastom troškova proizvodnje i transporta, mnogi ljudi teško mogu sebi da priušte takve proivode. Drvna se građa dobija od četinara ili listopadnih vrsta. Vrste drveća se međusobno prilično razlikuju, pa je važno obratiti pažnju koje će se drvo izabrati za određenu upotrebu.

Drvo je materijal vrlo specifičnih svojstava, sasvim različitih od veštačkih materijala. Slično ljudima, za drvo se može reći da ima svoju anatomsku strukturu. Drvo je porozno, jer se sastoji od mnogobrojnih sićušnih vlakana, a njihov pravac i gustina određuju i smer delovanja sila, a samim tim otpornost ili slabost. Osim toga, iako se u početku možda ne vidi, drvo ima i visok procenat vlage. U procesima odvlaživanja ili sušenja, drvo menja oblik i teksturu; te promene se u kolokvijalnom jeziku opisuju terminom „rad drveta“. Ako se drvnom građom, odnosno, proizvodima ne barata kako treba, ako se pogrešno ugrade ili građa loše odabere, vrlo brzo će se pojaviti naprsline i slična oštećenja.

Upravo zbog toga da bi se sprečila pojava oštećenja, bilo pucanje bilo savijanje, drvo se obrađuje na različite načine; istovremeno, primenjuju se i tehnike i sredstva za očvršćavanje drveta čime mu se pojačavaju tvrdoća, izdržljivost, trajnost i zaštita.

3. Drvene ploče - vrste

Drvene ploče su paneli ili pljosnati poluproizvodi od drveta. To znači da se za njihovo sastavljanje koriste sitniji komadi masivnog drveta, koji se međusobno povezuju u ploče. Za njihovu se izradu koristi drvo lošeg kvaliteta ili drvni otpad. Kao rezultat svega, cena ovakve drvne građe je znatno niža, dok su joj u isto vreme neka svojstva znatno poboljšana. U drvnoj industriji se razlikuju:

3.1. Lepljeno drvo

tanak sloj drveta: furnirano drvo, lepljene grede od punog drveta.

3.2. Stolarske ploče

paneli od nekoliko tankih slojeva: furnirani paneli (šperploče), paneli za stolariju, oplatne ploče.

3.3. Vlaknaste ploče, MDF

ploče od drvenih vlakana: guste ili manje guste.

3.4. Iverica, OSB

paneli od presovanog iverja i ljuski: jednoslojni, dvoslojni, drugo.

4. Stolarske ploče - vrste

Stolarske ploče su zajednički naziv za poluproizvod koji se dobija lepljenjem furniranih ploča, ploča od presovanog iverja ili vlakana. Izrađuju se u posebnim presama, a lepljenje često zahteva upotrebu hemikalija i smola. Budući da su izrađene od drveta lošeg kvaliteta, vrlo su jeftine ali, nažalost, i štetne po zdravlje. Ipak, imaju mnogo dobrih osobina. Pošto su ploče međusobno unakrsno lepljene, drvo praktično i ne ispoljava svoja prirodna svojstva, pa ne puca i ne uvija se. Zato se mogu napraviti stolarske ploče velikih dimenzija.

4.1. Lepljeno ili lamelirano drvo

Ove se ploče prave lepljenjem unakrsno ređanih listova ili slojeva furnira. Za razliku od šperploče, slojevi za lepljeno drvo se spajaju tako da vlakna idu paralelno. Stručan naziv drvne građe ovog tipa je lepljeno drvo. Obično se pravi od furnira bukve ili ariša različite debljine. Zbog paralelnih drvenih vlakana drvo je savitljivo, pa se koristi u industriji nameštaja za izradu zakrivljenih površina, poput naslona stolica zakrivljenih nogari i sličnog.

4.2. Iverica

Ovo su ploče koje se dobijaju presovanjem iverja i ljuski, tzv. drvnim otpadom od raznih vrsta drveta. Ti komadići drveta se sabijaju i lepe u presama uz pomoć raznih dodataka kakvi su učvršćivači, formaldehidne smole ili druge vrste lepka na visokim temperaturama. Materijal za njihovu proizvodnju je izuzetno jeftin i pristupačan, ali je proizvodnja nešto zahtevnija.

Da bi se iverica koristila, mora se oplemeniti tako da se na nju lepe folije, najčešće melaminske, na kojima je neka vrsta printa (štampe) – imitacija prirodnih i drugih materijala (takozvani dekor: drvo, kamen, beton, čelik), zatim organskih, biljnih ili životinjskih dezena. Iverica se oplemenjuje i tako što se preko nje lepe slojevi ultrapasta, furnira ili se lakira. Neoplemenjena iverica, s druge strane, ima loših svojstava, pošto oslobađa hemikalije koje se koriste pri lepljenju, slabija je, kruni se i nije elastična. Samim tim se teže i obrađuje.

5. Izbor sirovina za drvene ploče

Proizvodnja drvenih ploča povezana je s energetski intenzivnim tehnološkim procesima, a uključuje i štetne hemikalije, veštački lepak, kompozitna veziva i smole. U svakom slučaju, pokućstvo i namještaj od punog drveta smatra se boljim, jer predstavlja ekološki i estetski gledano, bolje rešenje. Pažljivim odabirom, preradom i obradom masivnog drveta moguće je napraviti proizvode pristupačne cene koji će vam služiti celog života.