Kuća za odmor na obroncima Fruške gore | Modelart arhitekti

_{Izbor i tekst: dr Goran V. Anđelković, univ. dipl. inž. arh.}

Neposredan prirodni kontekst bio je glavna ideja vodilja. Autori su pokušali da na suptilan način povežu eksterijer i enterijer. U tom povezivanju želeli su da maksimalno iskoriste postojeći prirodni ambijent, u skladu sa projektnim zadatkom kuće za odmor i željama naručioca. Na postojećim temeljima i suterenskoj etaži, zapravo postojećim gabaritima buduće kuće i stvarnim ograničavajućim faktorom na samoj lokaciji, autori su uspeli da istovremeno postignu kvalitetno oblikovno i funkcionalno rešenje arhetipa tradicionalne kuće, a samim tim, da podignu nivo kvaliteta arhitekture i novu vrednost prostora u ovom malom mestu nadomak Novog Sada.

Osnovni zadatak pred arhitektama bio je da sve prostorije, bez obzira na njihovu projektovanu namenu, imaju pogled prema Fruškoj gori. Poštovanjem prirode projektovanih namena u gabaritima kuće, s jedne, i privatnosti naručioca, s druge strane, projektantski tretman fasadnih pročelja je različit. To je, nema sumnje, doprinelo dinamičnosti, naizgled stroge i pravilne, geometrijske forme objekta.

Glavno fasadno pročelje karakteriše introvertniji pristup oblikovanja. Čista i bela površina, sa minimalnim brojem otvora, predstavlja svedenu igru »punih« i »praznih« polja. U toj minimalističkoj interpretaciji projektantskog pristupa, gde, zapravo, dolazi do prvog kontakta slučajnog prolaznika s objektom iz pravca ulice, malim akcentom u vidu nadstrehe, logične i opravdane na mestu ulaza u kuću, sa jednim stubom, više simboličnim nego zaista funkcionalno potrebnim, postignuto je vešto naglašavanje glavne i primarne tačke objekta – mesto ulaska u kuću. S leve i desne strane, na mestima kvadratnih otvora velikih dimenzija, uočava se vešto uvučeni drugi plan glavnog fasadnog pročelja. Kvadratni otvori sastavljeni su od prozorskih otvora, čija veličina zavisi od namene prostora unutar gabarita kuće, i opečnog platna, vešto inkorporiranog između prozora, kao »rustičan« antipod čistoj i ravnoj beloj površini.

Pored glavnog mesta ulaska u kuću, pojavljuje se, u vidu prazne površine, sekundarni ulaz – pristup za terasu i dvorište. Ostavljanjem otvora, bez čvrste barijere, autori su postigli »uramljeni« pogled niz padinu Fruške gore, kada se gleda u pravcu kuće, i, obratno, prema Novom Sadu, kada se gleda iz pravca terase. Ovaj jednostavan detalj »procepa«, minuciozno projektantski promišljen, predstavlja dalju reminiscenciju na Le Korbizjeov pristup »uokviravanja« slike pejzaža iz tridesetih godina prošlog veka.  

Jednostavne, čiste i pravilne linije glavnog fasadnog pročelja dinamizuje »talas« krovnog venca, dajući utisak jakog osećaja za kontekst i podneblje ovog prostora. Krovnoj robusnosti naspram čistih i elegantnih linija prizemnog korpusa doprinela je primena tradcionalnog materijala, crepa.

U odnosu na glavno fasadno pročelje, kuća za odmor ima dosta ekstrovertniji pristup oblikovanja dvorišnog fasadnog pročelja. Otvaranje kuće prema dvorištu i blagom padu obronaka Fruške gore doprinela je upotreba »toplog« i rustičnog materijala – opeke. Jasan sistem ritmičnog smenjivanja prozorskih i opečnih polja, uokviren horizontalnim i vertikalnim nosećim elementima, bio je odraz predviđene namene prostora. Takođe dolazi do izražaja i suterenska etaža, koja drugačijom materijalizacijom postaje cezura između stambenog dela kuća i terena.

Prostorno-funkcionalna organizacija kuće za odmor zasnovana je na principima osnovne podele prostora na dve zone: dnevnu i noćnu zonu.

Dnevna zona obuhvata jedinstveni prostor dnevne sobe, trpezarije i kuhinje, sa terasom, ujedno sastavnim i integrativnim elementom i funkcionalnog i oblikovnog rešenja kuće. U tom delu kuće dolazi do većeg stepena otvorenosti i stvaranja prelivajućeg tekućeg prostora, bez čvrstih granica »spolja« – »unutra«. Na taj su način autori vešto iskoristili pogodnu jugoistočnu orijentaciju i postigli viši stepen intimnosti dnevne zone kuće za odmor, okrenute ka dvorištu i s pogledom prema Fruškoj gori. Velikim staklenim površinama dobijeno je brisanje jasne granice između »spolja« i »unutra«. U takvoj konstelaciji, neposredni prirodni ambijent postaje sastavni i ravnopravni element oblikovanja enterijera. Tome doprinosi i atipično i nesvakidašnje rešenje lustera iznad trpezarijskog prostora. Ubacivanjem grane breze, dodatno učvršćene kablovima za krovnu konstrukciju, dobijena je istovremeno autorska i autentična skulptura u prostoru dnevne zone, kao jasan reminiscent lokacije na kojoj je kuća podignuta.

U noćnu zonu pristupa se neposredno, preko par stepenika, iz dnevne zone. Oko hodinka, kao centralnog motiva zone koncentrišu se dve spavaće sobe, sanitarni blok i radna soba sa galerijom. Na spratu se nalazi posebna velika kombinovana soba, koja je sastavljena od spavaćeg i radnog dela sa sanitarnim blokom. Do nje se dolazi preko trokrakog stepeništa, jedine vertikalne komunikacije u kući.

GALERIJA