Obnova fasade

1. Kada je obnova fasade neophodna?

Uopšteno govoreći, u najvećem broju slučajeva fasada se sanira iz dva razloga: oštećenje ili raspadanje fasadnih slojeva i estetski izgled. U prvom slučaju, obnova fasade je neophodna i ne treba je odlagati. U drugom slučaju, radi se o estetskim korekcijama, kojima se kuća osvežava.

1.1 Sanacija fasade kada su njeni slojevi oštećeni

Obnova fasade je neophodna kada su slojevi fasade oštećeni, dotrajali ili čak odvojeni od površine. Sanacija je, takođe, neophodna ako su se pojavile alge i buđ, što se češće dešava na senovitim severnim stranama zgrada. U navedenim slučajevima, renoviranje ne treba odlagati, jer oštećenje fasadnog sloja može itekako uticati na komfor stanovanja. Ako je toplotna izolacija oštećena, na fasadi će se pojaviti i toplotni mostovi kroz koje će zimi izlaziti toplota. Pored svega ovog, što se duže čeka izvođenje radova fasada će biti skuplja.

Onda kada postoje oštećenja u malteru dolazi do prodora vode u unutrašnjost fasade koja postepeno utiče i na njene unutrašnje slojeve.

1.2. Estetska obnova fasade

Vlasnici kuća često odlučuju da restauriraju fasadu zbog estetike. To znači da su slojevi materijala u dobrom stanju, ali žele da osveže spoljašnji izgled kuće. To se može učiniti novim krečenjem, koje će odmah fasadu učiniti lepšom i svežom. U principu, novo krečenje - belenje ili bojenje - preporučuje se na svakih 10 godina, budući da je ona najizloženija uticaju vremenskih uslova i izduvnih gasova koji na njoj ostavljaju sivu čađ. Ukoliko želite da potpuno promenite izgled kuće, možete se opredeliti i za novi, odnosno, drugačiji završni fasadni sloj, kao što su drvene ploče ili vlaknasto-cementne ploče. U tom slučaju, reč je o većoj i skupljoj intervenciji, jer drvene ploče i one vlaknasto-cementne kao i druge moraju biti ankerisane za noseću konstrukciju kuće.

2. Sanacija fasade: obnova termoizolacije

2.1. Obnova fasade utiče na energetsku efikasnost

Vrlo česta intervencija na fasadama je postavljanje ili obnavljanje toplotne izolacije. Toplotna izolacija se obnavlja onda kada objekt treba zaštititi od energetskih gubitaka. Minimalni standard predviđa da stambeni objekti moraju biti izolovani tako da koeficijent prolaska toplote bude U <0,28 W/m2K, što praktično znači da puni spoljni zidovi moraju imati najmanje oko 15-18 cm termoizolacije. Dakle, ako objekt ima tanju izolaciju, apsolutno je smisleno razmisliti o doradi i obnovi. Troškovi održavanja će se prepoloviti ukoliko promenite kompletnu izolaciju, ako je starijeg datuma ili je nadogradite do debljine od 25 cm, koja se po standardima za energetsku efikasnost smatra optimalnom.

2.2. Obnova izolacije: razlika u potrošnji energije

Što se potrošnje energije u kilovat časovima tiče, evo kako to izgleda na konkretnom primeru. Kada objekt nije dovoljno izolovan, godišnja potrošnja može premašiti i 200 kWh/m2, što je oko 2.000 litara lož-ulja godišnje. Pravilno izolovani objekti imaju godišnju potrošnju od oko 50 kWh/m2, što iznosi oko 500 litara lož-ulja (potrošnja je navedena za porodičnu kuću od oko 120 m2), a litar lož-ulja je sada oko 1,2 EUR (decembar 2022.).

2.3. Debljina termoizolacije

Međutim, prilikom obnavljanja izolacionog sloja ne radi se o prostom podebljavanju fasade već treba obratiti pažnju i na niz faktora: pre svega na sastav i, naročito, na termoprovodljivost postojećih zidova. Na proračun potrebne debljine toplotne izolacije takođe utiču i podaci o prosečnoj godišnjoj lokalnoj temperaturi i osunčanosti objekta.

Kada je u pitanju novogradnja, potrebnu debljinu toplotne izolacije izračunava projektant, u okviru pripreme projekta za građevinsku dozvolu. Međutim, prilikom renoviranja, morate izričito zatražiti takav proračun.

Pametno isplanirano postavljanje termoizolacije može prepoloviti troškove na duži rok, pa zato uvek toplo preporučujemo angažovanje stručnjaka. Uopšteno govoreći, čak 70% gubitaka toplote nastaje usled neadekvatne izolacije fasade ili krova.

3. Obnova fasade: završni sloj

3.1. Oštećen završni sloj utiče na celu fasadu

Obnova fasade mora se preduzeti i onda kada se na površini pojave jasni znaci istrošenosti i dotrajalosti. Oštećen završni sloj ne štiti objekt na odgovarajući način od vremenskih prilika i neprilika a, takođe, negativno utiče na izgled i opšti utisak koji fasada ostavlja već na prvi pogled. Pre nego što se upustite u obnovu završnog sloja fasade, treba da znate nekoliko činjenica. Prva stvar s kojom se susrećete na početku izvođenja radova, jeste odabir odgovarajućeg materijala za završni sloj. U principu, tražite materijal koji će se uklopiti u već postojeće okruženje, odnosno, onaj koji neće upadljivo odudarati od eksterijera ni enterijera. Završni sloj fasade je najvidljiviji element doma, pa je važno da se stopi s okolinom. Samo tako će sredina u kojoj živite delovati uredno i prijatno. S druge strane, ne manje je bitno da materijal bude što kvalitetniji, otporniji i dugotrajniji kako bi osigurao i što bolju zaštitu.

3.2. Koji materijal odabrati za završni fasadni sloj?

Ako niste sigurni u to šta biste hteli niti šta bi sve trebalo da se radi, neka vam smernica za odabir materijala za završni sloj vašeg doma bude projekt za građevinsku dozvolu koji već imate. Pri izradi fasade svakako se treba rukovoditi PGD, čak i ako je u pitanju samo obnova. Međutim, u informacijama o lokaciji možete proveriti koji su materijali uopšte dozvoljeni u određenom okruženju. Prilikom obnavljanja fasade morate biti posebno oprezni ako se radi o objektu zaštićenom u smislu spomenika kulture, budući da u tom slučaju izričito morate poštovati propisana pravila, tačnije, ne smete menjati završni materijal. Obnova završnog sloja, tehnički gledano, uvek će biti najbolje izvedena kada to preduzmu profesionalci.