Geometarske usluge, cena geometarskih usluga

U nastavku:

1. Geodetski elaborat
2. Uređenje međe
3. Označavanje međe
4. Komasacija
5. Parcelacija
6. Kolčenje objekta

1. Geodetski elaborat

Geodetski izveštaj ili elaborat je dokument koji, uz ostalo, obuhvata snimak svih postojećih fizičkih struktura na datom delu zemljišne površine. Na snimku koji se radi u određenoj razmeri, vide se podaci o reljefu, vodama, rastinju, postojećim objektima, parcelama, geodetskim tačkama, infrastrukturi i drugim elementima. Geodetski elaroborat se uglavnom radi na osnovu podataka iz službene evidencije i podataka pribavljenih na terenu geodetskim merenjem.

Nacrt se obično izdaje u razmeri 1:1000 za zgrade i u razmeri 1:5000 za građevinske inženjerske objekte.

Cene geodetskih snimaka kreću se između 190 i 320 EUR, u zavisnosti od toga da li se radi o naseljenom ili nenaseljenom mestu.

2. Uređenje međe

Između ostalog, geometri obavljaju i posao uređenja međa. Prvo pribavljaju sve već postojeće podatke, potom vrše merenja na terenu bez prisustva vlasnika. Nakon pribavljenih početnih informacija sledi takozvano očitavanje međe. Na očitavanje se pozivaju vlasnici parcele i prve komšije. Vlasnik na očitavanju načelno pokazuje smer, a geometar upoređuje tu među s onom označenom u katastru. Ako su vlasnici saglasni s određenjem linija koje je predvideo geometar, onda se tako i unosi u elaborat uređenja međe. Ako se vlasnici i komšije ne slažu i geometar ne može doći do kompromisnog rešenja, onda ima obavezu da u elaborat unese sve predložene linije razgraničenja. Ako o međi ne može prosuditi ni Geodetska uprava usmenim postupkom, pokreće se vanparnični postupak za sudsko uređenje međa.

Cena uređenja međa zavisi od broja međaša, a obično su troškovi od 150 do 300 EUR, a dodatno se računa još oko 50 EUR po svakom međašu.

3. Označavanje međe

Označene međe obično slede prirodno postavljene linije razgraničenja, ali ako to nije slučaj, određuje ih geometar. Podatke za uređenje međe uzima iz zemljišnog katastra. S postavljanjem međaša moraju se, naravno, saglasiti svi vlasnici graničnih parcela. Nakon završenog postupka, geometar ima obavezu da tehnički nacrt uspostavljenih međa pošalje svim vlasnicima, pa i Geodetskoj upravi.

Cena za označavanje međe je nešto ispod 100 EUR + 50 EUR za svaki uključeni međaš.

4. Komasacija

Komasacija je takođe geodetska usluga. Geometri parcele na određenom području, često različitih vlasnika, slože i ponovo podele među postojećim vlasnicima tako da svaki dobije, koliko je moguće, optimalno rešenje. Komasacija je postupak koji služi ukrupnjavanju sitnijih, a približno ili jednako vrednih parcela u jednu veću, radi lakšeg obrađivanja, pristupa, upotrebe i sličnog, ali tako da im se sačuva veličina i vrednost. Geometar ima obavezu sklapanja elaborata komasacije i ugovora o komasaciji uz izjave svih vlasnika. Pri komasaciji mogu da nastanu nove, samostalne parcele, pa se menjaju i njihove međe. Nove međe se ponovo označavaju u zemljišnom katastru.

Cena komasacije je teže odrediva pošto zavisi od toga koliko su velike i koliko ima očitanih parcela ali i koliko međaša imaju.

5. Parcelacija

Parcelacija je postupak kojim geometar združuje pojedinačne, susedne, manje parcele ili deli veću na više manjih. Pre nego se krene sa postupkom, moraju biti uređene sve međe postojećih parcela. Nakon postupka, nove međe parcela upisuju se u zemljišni katastar. Slično kao i kod komasacije, i parcelaciju je teško cenovno odrediti, ali se uopšteno može reći da su cene oko 400 EUR.

6. Kolčenje objekta

Geometar sprovodi ovaj postupak kada klijent želi da njegov objekat bude unesen u neku evidenciju. Postupak traži i pokreće vlasnik zemljišta ili investitor gradnje, ako to nije ista osoba.

Cena kolčenja objekta kreće se između 150 i 200 EUR za porodičnu kuću.

Savet stručnjaka iz firme RV PREMER

1. Koje sve poslove je neophodno obaviti prilikom planiranja i izgradnje objekta kada govorimo o geodetskim uslugama?

Prilikom planiranja izgradnje i izgradnje objekta geodetske usluge su neophodne od starta planiranja do samog kraja izgradnje.Narodski rečeno geometar dođe prvi a ode poslednji.

Za potrebe projektovanja neophodan je KTP (katastarsko topografski plan) on sadrži sledeće elemente:Granice parcele sa tačnim dimenzijama parcele,kote tj. visinsku predstavu terena, sve vidljive instalacije koje se nalaze iznad terena (u slučaju kada je potrebno prikazati i podzemne instalacije KTP može sadržati i kopiju plana vodova u tom slučaju naziva se sinhron plan).KTP takođe sadrži i objekte sa predmetne parcele i komšijskih parcela.KTP je obavezan deo projekta za građevinsku dozvolu.

Nakon projektovanja, ishodovanja građevinske dozvole i prijave radova pristupa se obeležavanju temelja objekta.Temelj se obeležava kao gabarit objekta ,osovine objekta obeležavaju se u slučajevima izgradnje kompleksnijih objekata ,često i više puta.Objekat se obeležava visinskom i položajnom smislu na osnovu projekta za građevinsku dozvolu.

Kada se temelji izgrade neophodno je iste snimiti i tada se izrađuje prvi elaborat u nizu za postupak objedinjene procedure-geodetski elaborat snimanja temelja.Elaborat sadrži snimak temelja sa tačnim dimenzijama ,sadrži udaljenost temelja od granica parcele regulacione i građevinske linije.Elaborat se šalje građevinskoj inspekciji preko CEOP-a.

Kada se objekat završi u konstruktivnom smislu potrebno je izraditi geodetski elaborat snimanja konstrukcije-snimak slemena objekta.Svrha ovog snimka provera da li je objekat izgrađen u skladu sa projektom u položajnom i visinskom smislu. Elaborat se šalje građevinskoj inspekciji preko CEOP-a.

Neophodno je izraditi i geodetski snimak instalacija.Bitno je naglasiti da se instalacije snimaju isključivo direktno na cev ,rov u kome se instalacije nalaze ne sme biti zatrpan jer se u tom slučaju snimanje instalacija odbija.

Finalni snimak je snimak objekta za ucrtavanje u katastar i ishodovanje upotrebne dozvole.Elaborat se šalje katastru preko CEOP-a.

U zavistosti od klase objekta može biti potrebno da se uradi i elaborat posebnih delova objekta-etažiranje.Svrha etažiranja je da se utvrdi tačna neto korisna površina objekta i njegovih posebnih delova.

Bitno je naglasiti da sve elaborate u elektronskom obliku na CEOP predaju arhitekte.

2. Zašto je neophodno upisati objekat u katastar?

Objekat koji nije ucrtan u katastar kao i da ne postoji u očima države, banaka i ostalih institucija.Takvi objekti ne mogu biti priključeni na infrastrukturu na njih se ne može staviti hipoteka takođe takvi objekti ne mogu ni da se prometuju.Tako da ako vam objekat nije ucrtan u katastar možete imati niz neprijatnosti jer se takvi objekti u poslednjih par godina čak i isključuju sa infrastrukture na koju su ranije priključeni (voda ,struja,gas...).Država je poprilično rešena da se izbori sa nelegalno građenim objektima , inspekcije šalju rešenja o rušenju kojima se automatski otvaraju predmeti ozakonjenja u kojima je moguće takve objekte "legalizovati" ukoliko ispunjavaju minimalne uslove.Važno je napomenuti da je proces legalizacije dosta povoljniji i jednostavniji od redovne procedure s tim što je trenutno moguće legalizovati samo objekte koji su izgrađeni do 2015. godine tj. objekte koji postoje na satelitskim snimcima iz tog perioda.

3. Kažite nam nešto više o izdavanju kopije plana parcele.

Kopija plana parcele sadrži međe ,objekte ,brojeve parcela ,brojeve objekata, imena ulica i kućne brojeve .Može se koristiti u različite svrhe.Kopija plana je potrebna ukoliko su vaše nepokretnosti legalne i ucrtane prilikom podnošenja zahteva za priključenje na infrastrukturu ,prilikom kupoprodaje nepokretnosti ,za potrebe hipoteke....Kopija plana može biti korišćena i prilikom ozakonjenja objekta kada je objekat nelegalan a ucrtan.Na nju se upisuje visina slemena objekta što overava geodetska organizacija i tada kopija plana može zameniti elaborat geodetskih radova.

G-din Rober Vašaš, RV PREMER

Geodetska merenja